Prikazivanje članaka po tagu uloga

* Napomena autora: Treba imati u vidu da mnogi staratelji, iako možda nisu biološki roditelji dece o kojoj brinu, igraju ulogu roditelja i čine ih ne manje važnim u životu deteta. Iako će se u ovom članku koristiti termini ‘roditeljstvo’ i ‘roditelji’, gorepomenuti termini su zamenljivi sa ‘staratelj/i’, kako bi uključili važnu ulogu nebioloških staratelja u razvoju deteta

Alicia Naser M.Ed., BCBA, LABA, Ph.D. Kandidatkinja

_____________________________________________________________________

Roditeljstvo je nesumnjivo najteži posao na svetu, a to vam kaže neko ko nije roditelj (što govori o težini uloge). Iako nisam roditelj, imam više od decenije kliničkog iskustva proučavanja, istraživanja i rada sa roditeljima i decom. Cilj mi je da pružim deci najoptimalnije okruženje za podsticanje neurotipskog razvoja i da roditeljima obezbedim i podučim ih veštinama neophodnim za podršku deci, istovremeno podržavajući njihovu ulogu. Ironija je u tome što najteži posao na svetu ne dolazi sa priručnikom o tome kako ga treba obaviti. Roditeljstvo je istovremeno najvažnija uloga koju svaki pojedinac može preuzeti, a ipak najmanje vođena. Drugim rečima, ne postoji priručnik ili vodič korak po korak koji treba slediti kada neko postane roditelj. Ovo je često zabrinjavajuće za mnoge roditelje s obzirom da većina ima na umu isti cilj: da odgaja zdravu i srećnu decu usred haotičnog načina života.

U ovom članku ne predlažem rešenje za nepostojanje priručnika za roditelje. Umesto toga, pružam vam informacije, ukorenjene u nauci i istraživanju razvoja dece, koje mogu pomoći da se informišete i podržite ponašanja za koja se odlučite kao roditelj. Informacije zasnovane na činjenicama mogu biti moćno sredstvo u podršci svakom pojedincu dok se nosi sa izazovima i uspesima roditeljstva. Nije tajna da je najuticajnija varijabla u negovanju razvoja deteta njihovo okruženje i njihova interakcija sa najranijim negovateljima. Imajući ovo na umu, pružam vam pregled (ne potpunu listu) karakteristika četiri glavna stila roditeljstva: autoritativnog, autoritarnog, permisivnog i zanemarujućeg.

• Autoritativan

Autoritativno roditeljstvo se široko smatra najefikasnijim i najkorisnijim stilom roditeljstva za decu. Autoritativne roditelje je lako prepoznati, jer su obeleženi visokim očekivanjima koja imaju od svoje dece, ali ta očekivanja ublažuju razumevanjem i podrškom i za svoju decu. Ova vrsta roditeljstva stvara najzdravije okruženje za dete koje raste i pomaže u negovanju produktivnog odnosa između roditelja i deteta.

• Autoritaran

Autoritarno roditeljstvo, ili strogo roditeljstvo, karakteriše roditelje koji su zahtevni, ali ne reaguju. Autoritarni roditelji dozvoljavaju malo otvorenog dijaloga između roditelja i deteta. Roditelji sa autoritarnim karakteristikama očekuju da deca slede stroga pravila i očekivanja. Generalno, oni se oslanjaju na kaznu da bi zahtevali poslušnost ili da bi naučili lekciju.

• Permisivan

Dozvoljeno roditeljstvo, poznato i kao popustljivo roditeljstvo, je još jedan potencijalno štetan stil roditeljstva. Ovi roditelji su odgovorni, ali nisu zahtevni. Ovi roditelji imaju tendenciju da budu popustljivi dok pokušavaju da izbegnu konfrontaciju. Prednost ovog stila roditeljstva je u tome što su oni obično veoma nežni i puni ljubavi. Negativnosti, međutim, nadmašuju ovu korist. Malo je pravila postavljeno za decu popustljivih roditelja, a pravila su nedosledna kada postoje. Ovaj nedostatak strukture dovodi do toga da ova deca odrastaju sa malo samodiscipline i samokontrole. Neki roditelji usvajaju ovaj metod kao krajnje suprotan pristup svom autoritarnom vaspitanju, dok se drugi jednostavno plaše da urade bilo šta što bi moglo da uznemiri njihovo dete.

• Izbegavajući/zanemarujući

Zanemarno roditeljstvo karakterišu niski zahtevi i niska odzivnost. Ovi roditelji nisu ni fizički ni emocionalno prisutni. Čak i kada su roditelji sa zanemarljivim roditeljskim stilovima fizički prisutni, oni su emocionalno odsutni, ostavljajući decu izolovanom i emocionalno i fizički. Deca koja su odgajana uz zanemarljivo roditeljstvo obično izrastaju u odrasle koji nemaju sposobnost da započnu i održavaju zdrave odnose i zdrave međuljudske odnose; Oni se mogu boriti da se identifikuju i nose sa svojim emocijama, i verovatnije će pribegavati drogama ili nasilju.

......

Od četiri gore opisana stila roditeljstva, istraživanje podržava da deca koju odgajaju roditelji koji imaju autoritativan pristup pokazuju najbolje rezultate kasnije u životu. Razlog je što se ovaj stil roditeljstva može smatrati „najboljim od oba sveta“. Dovoljno je ali ne sasvim. Autoritativno roditeljstvo omogućava da dete raste uz poštovanje ograničenja i granica. Granice i smernice su važne za decu dok se razvijaju, s obzirom na to da traže od svojih staratelja da utvrde da li je njihovo ponašanje u granicama onoga što je prikladno, zdravo i bezbedno. Bez granica, deca bi imala vrlo malo veština potrebnih za samovrednovanje, samoupravljanje i samoregulaciju.

Obratite pažnju na datom dijagramu (u dodatku rubrike odmah dole - u galeriji fotografija), stilovi roditeljstva postoje u spektru. To znači da niko nikada nije u potpunosti vezan za određeni stil roditeljstva. Umesto toga, i u zavisnosti od životnih okolnosti, roditelji mogu da se kreću od jednog stila roditeljstva do drugog. Ovo je sjajna vest jer implicira mogućnost usvajanja korisnijeg stila roditeljstva ako otkrijete da biste mogli pokazati karakteristike manje optimalnog roditeljskog stila. Takođe je važno uzeti u obzir kontekst, pošto se kontekstualni znaci često zanemaruju, oni imaju toliko veze sa ponašanjem roditelja i deteta u bilo kom trenutku. Određeni konteksti mogu zahtevati od roditelja da usvoje strože ili manje strože karakteristike kao roditelj (opet, u zavisnosti od konteksta).

Kao što je pomenuto na početku, roditeljstvo je daleko najveći zadatak do sada, kao i najveća nagrada. Kao roditelj, podjednako je važno da uzmete u obzir sopstveno blagostanje, što uključuje prepoznavanje vaših ograničenja, kapaciteta, kao i prepoznavanje da je roditeljski posao onaj na koji ćete se verovatno baviti iz dana u dan. Pritom izbegavajte da upoređujete svoje roditeljstvo sa roditeljstvom drugih, jer je poređenje kradljivac radosti, a svaki roditelj čini najbolje što može sa resursima koje ima.

Za kraj želim da vas pozdravim stihovima libanskog pesnika Kalila Gibrana. Iako pesnik, inspirisao me je naučno, klinički, lično i filozofski. Na pitanje šta misli o roditeljstvu, Gibran je odgovorio:

„Vaša deca nisu vaša deca.

Ona su sinovi i kćeri čeznje života za samim sobom.

Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas,

I premda su s vama, ne pripadaju vama.

Možete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli,

Jer ona imaju vlastite misli.

Možete okućiti njihova tela, ali ne njihove duše,

Jer njihove duše borave u kući od sutra, koju vi ne možete posetiti, čak ni u svojim snovima.”

_______________________________________________________________________

O autoru: Alicia Naser je sertifikovana i licencirana analitičarka ponašanja koja ima doktorat iz primenjene analize ponašanja. Provela je deceniju proučavajući, istražujući i menjajući ponašanje. Alicia pomaže drugima da žive zadovoljnijim i ispunjenijim životima učeći ih kako da transformišu neefikasne misli i ponašanja u izbore zasnovane na vrednostima. Više o njoj i njenom radu možete pročitati na www.AliciaNaser.com, pratite je na Instagramu, Tviteru i kontaktirajte na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Literatura

Baumrind D. Effects of authoritative control on child behavior. Child Development. 1966;37(4):887-907. doi:10.2307/1126611; Hosokawa R, Katsura T. Role of Parenting Style in Children’s Behavioral Problems through the Transition from Preschool to Elementary School According to Gender in Japan. Int J Environ Res Public Health. 2018;16(1). doi:10.3390/ijerph16010021; Howenstein J, Kumar A, Casamassimo PS, Mctigue D, Coury D, Yin H. Correlating parenting styles with child behavior and caries. Pediatr Dent. 2015;37(1):59-64; Metsäpelto, R. L., & Pulkkinen, L. (2003). Personality traits and parenting: neuroticism, extraversion, and openness to experience as discriminative factors. European Journal of Personality, 17, 59–78

- U dodataku i galerija fotografija: 1) Dijagram o spektru u stilovima roditeljstva; 2) Blogerka Alicia Naser - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor 

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Prva vest

 * Žene svojim aktivizmom doprinose regionalnoj saradnji i čine da Zapadni Balkan postane bolje mesto za život

Njihovo delovanje je usmereno na sve ljude bez obzira na veru, naciju, kulturne razlike i doprinosi da problemi žena postanu vidljivi, ali i da se društvo angažuje u njihovom rešavanju. To je istaknuto na dvodnevnoj konferenciji Van zone komfora, koju je organizovala Fondacija Jelena Šantić. Konferenciju su finansijski podržali Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Balkanski fond za demokratiju (BTD).

Konferencija Van zone komfora okupila je predstavnice civilnog društva, kulture i umetnosti, akademske zajednice, medija i javne ličnosti iz Srbije i regiona, sa ciljem da se sagleda doprinos ženskog aktivizma u procesu pomirenja i normalizaciji odnosa u regionu Zapadnog Balkana. Održano je više panela na kojima je razmatrana uloga žena u regionalnoj saradnji, kao i brojni izazovi sa kojima se suočavaju. Učesnice su imale priliku da govore o svojim ličnim iskustvima gradnje mostova saradnje između ljudi, razmene iskustva i mišljenja kako važne teme približiti ljudima kroz kulturu i umetnost, a istaknuta je i potreba afirmacije aktivizma na teritoriji Zapadnog Balkana.

Završetak prvog dana konferencije obeležila je svečana dodela nagrade Za hrabri iskorak, koju je Fondacija Jelena Šantić ustanovila 2006. godine. Nagrada se dodeljuje svake druge godine u znak sećanja na Jelenu Šantić, sa ciljem širenja podrške i promocije aktivističkih praksi, koje je ona smelo i prkosno sprovodila devedesetih godina prošlog veka.

“Cilj ove nagrade je da afirmiše umetnička i aktivistička dostignuća koja sadrže poruke mira, tolerancije, razumevanja, solidarnosti – objedinjujući profesionalne i etičke vrednosti za koje se Jelena Šantić zalagala čitavog života. Nagradom se odaje počast inspirativnim pojedincima, organizacijama civilnog društva i drugim subjektima koji kreativnom snagom i zalaganjem stvaraju promene u različitim zajednicama u Srbiji”, izjavila je Irina Ljubić, izvršna direktorka Fondacije Jelena Šantić.

Nagradu za organizacije civilnog društva dobilo je Udruženje Art Apart, koje uspešno radi na socijalnoj inkluziji romske dece i omladine i upoznavanju zajednice sa romskom kulturom, na veoma originalan način kroz mešoviti hor, kao i kroz muzičku produkciju.

U pojedinačnoj kategoriji nagradu je dobila Hristina Cvetičanin za projekat „Feminizam iz teretane”, koji na Instagramu pokreće i vodi važne diskusije na temu ženskih prava, od reproduktivnog zdravlja žena, preko problema starenja, do poremećaja u ishrani.

Nagradu za poseban doprinos razvoju zajednice kroz umetnost dobila su dva mlada ženska kolektiva, koja su pokazala hrabrost i posvećenost poboljšanju uslova života članova zajednice u Markovcu i u Nišu. Inicijativa Oslikaj hrabrost neformalne grupe Speak Up iz Niša preispituje  jedno od najvažnijih pitanja u svakoj zajednici – bezbednost žena i devojčica. Seoski kulturni centar Markovac je udruženje građana okupljenih oko ideje pokretanja kulturnih aktivnosti za decu i odrasle sa sela i okoline i na taj način doprinosi decentralizaciji kulture, socijalnoj koheziji i aktiviranju stanovništva.  

U okviru konferencije održana je i izložba Umetnost antirata sa ciljem da se javnosti prikaže položaj i uloga žena u društvenim procesima koji su se dešavali na prostorima Balkana od 1990-ih do danas, s akcentom na njihovu ulogu u antiratnoj propagandi, kritici patrijarhata i nacionalizma i njihovih posledica na društvo. Na izložbi su prikazani radovi Alme Gačanin, Ivane Ivković, Marine Marković, Sanje Iveković, Šejle Kamerić, Milice Tomić i Milice Rakić.

O Fondaciji Jelena Šantić:

Fondaciju Jelena Šantić osnovala je 2005. godine Grupa 484, sa idejom da promoviše umetničke projekte koji u sebi nose duh onih društvenih vrednosti, tolerancije i očuvanja mira, za koje se zalagala osnivačica Grupe 484 Jelena Šantić, čuvena balerina i mirovna aktivistkinja. Fondacija je do sada podržala više od 85 inicijativa iz skoro 65 zajednica u ukupnom iznosu od oko 220 000 dolara. Sarađuje i umrežava se sa sličnim organizacijama civilnog društva iz Srbije i iz regiona Zapadnog Balkana.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

prati, beleži:

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Objavljeno u Prva vest

* U svakom pojedincu postoji potencijal kao i odgovornost da utiče na razvoj događaja u društvu kao i u rešavanju konflikata na ličnom i društvenom nivou, zaključeno je danas na konferenciji „Uloga pojedinca u prevazilaženju konflikata u polarizovanom društvu“ u organizaciji Fondacije Ana i Vlade Divac

Uz prisustvo mnogobrojnih eksperata u oblastima ličnog razvoja, medija, ekonomije i motivacionih govornika, kao i mnogobrojne publike koja je iz raznih krajeva sveta događaj pratila putem Interneta, zaključeno je da lični razvoj, tolerancija i prihvatanje različitosti u značajnoj meri doprinose stvaranju atmosfere u kojoj je moguće sprečiti konflikte na svim nivoima.

 

Govoreći iz lične perspektive, slavni NBA košarkaš Vlade Divac, naglasio je da bavljenje sportom osim fizičkih benefita utiče pozitivno i na razvoj karaktera kod ljudi, uči ih toleranciji i fer pleju.

- Kada sam kao mlad otišao u Ameriku, imao sam veliku sreću da su me svi lepo prihvatili. Dolazio sam u kontakt sa ljudima iz raznih miljea, i nikada nisam imao probleme zbog svoje ili tuđe različitosti. Za to sam zahvalan sportu, jer u njemu vlada atmosfera u kojoj je timski duh najjača stvar - rekao je Vlade Divac.

Ana i Vlade Divac su razvijali timski duh i u svom humanitarnom radu preko Fondacije Ana i Vlade Divac, koju je u prethodnih 14 godina postojanja podržalo više od 700 kompanija, 100 neprofitnih organizacija i iznad 700.000 pojedinaca, sakupivši više od 23 miliona dolara, za pomoć više od 750.000 onih najugroženijih. 

- Mi u Fondaciji smo izuzetno zahvalni svim članovima Divac tima, i ne mislim samo na direktno zaposlene u Fondaciji već i na sve pojedince i kompanije koje su godinama podržavale naš rad i zajedno sa nama pomagale najugorženijima. Svi mi činimo jedan veliki Divac tim - podvukla je Ana Divac, osnivač i predsednik Upravnog odbora Fondacije Ana i Vlade Divac.

 - Prihvatiti druge nije baš tako lako, jer nas celog života, kroz obrazovanje, uče da bi trebalo da budemo bolji od drugih. To je razlog zbog kojeg postoji toliko jaka polarizacija u svetu trenutno. Mi kao da odbijamo da prihvatimo da smo svi različiti i da je to zapravo dobro - istakao je gospodin Mohanđi, svetski poznati humanitarac i osnivač međunarodne Mohanđi Fondacije.

 

- Da bismo prihvatili druge sa njihovim različitostima, najpre bi trebalo da prihvatimo sebe i svoje sopstvene različitosti. Moramo da izgradimo sopstveni identitet. To je prvi korak u shvatanju i prihvatanju drugih - rekao je u svom izlaganju Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Tokom konferencije su se putem video linka priključili Nik Vujičić, međunarodno poznati motivacioni govornik, preduzetnik i autor i Kris Veber, bivši višestruko nagrađivani NBA košarkaš i voditelj ESPN-a, dok su u studiju govorili Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe i Slobodan Đinović, profesor Harvard univerziteta i osnivač Orion telekoma.

 

Konferenciju o rastućem problemu polarizacije u današnjem društvu, koji je u poslednje vreme još naglašeniji zbog tekuće pandemije COVID-19, organizovala je Fondacija Ana i Vlade Divac, sledeći svoju viziju u vezi sa podizanjem svesti građana o različitim društvenim problemima i motivaciji da svi građani budu aktivni učesnici promena u rešavanju ličnih i društvenih problema.

Konferencija je ukazala na važnost smanjenja podela u različitim društvenim sferama, kao i promovisanje tolerancije i prihvatanje različitosti što je u današnje vreme izizetno važno.

~ . ~

/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

FOTOGRAFIJA I MATERIJALA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

(Sva autorska prava objavljivanja zaštićena i zadržana!)

~ . ~

Pratio, zabeležio.......

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Objavljeno u Prva vest

* Fondacija Ana i Vlade Divac organizuje konferenciju za novinare pod nazivom „Uloga pojedinca u prevazilaženju konflikata u polarizovanom društvu“ o rastućem problemu polarizacije u današnjem društvu, koji je u poslednje vreme još naglašeniji zbog tekuće pandemije COVID-19, za četvrtak, 27. maj sa početkom u 15 časova, u Beogradu, "Rooms 88", Takovska 49

Konferencija je zakazana na engleskom jeziku i biće hibridnog karaktera - pojedini govornici će biti u studiju, kao i predstavnici medija dok će se pojedini učesnici pridružiti putem interneta, a publika će događaj pratiti onlajn. 

~ . ~

UČESNICI: Vlade Divac, osnivač Fondacije Ana i Vlade Divac

Mohanđi, svetski poznati humanitarac i osnivač međunarodne Mohanđi Fondacije

Nik Vujičić, međunarodno poznati motivacioni govornik, preduzetnik i autor

Kris Veber, bivši višestruko nagrađivani NBA košarkaš i voditelj ESPN-a

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije

Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe

Slobodan Đinović, profesor Harvard univerziteta i osnivač Orion telekoma

Ana Divac, osnivač i predsednik UO Fondacije Ana i Vlade Divac

Nas će kao i do sada predstavljati novinar, Srđan Ačanski.

--------------------
/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

MATERIJALA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

učestvuje, prati...

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava teksta i fotografija zaštićeni i zadržani)

Objavljeno u Prva vest

(Pravna zastupnica Ivana Pavlović napisala je tekst za portal lawlife,rs "Uloga sindikalnog pokreta u organizovanju migrantskih radnika i zaštiti njihovih prava"), koji prenosimo:

------------

* Sloboda kretanja i mobilnost radne snage kao jedan od osnovnih postulata Evropske unije, predstavljaju deo pregovaračkog procesa za pristupanje Republike Srbije EU. U Republici Srbiji uveliko se radi na harmonizaciji propisa sa pravnim tekovinama EU, čiji je deo i prenošenje Direktive o upućivanju radnika (96/71/EK), koja nije u potpunosti preneta u srpsko zakonodavstvo

Upućivanje radnika u inostranstvo u Republici Srbiji regulisano je Zakonom o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, iz 2015. godine, sa izmenama i dopunama iz 2018. godine, Međunarodnim ugovorom potpisanim sa Saveznom Republikom Nemačkom, kao i nekoliko bilateralnih sporazuma sa drugim zemljama o privremenom zapošljavanju u inostranstvu, kojima je građanima Srbije garantovana ista zarada i uslovi rada kao i građanima tih zemalja, kao i socijalno osiguranje.

Vidljivost i svest javnosti o upućivanju radnika, još uvek je nedovoljno razvijena, pa je navedeno važno zbog sprečavanja ilegalnih migracija, kako bi se ljudi informisali o zakonodavnom okviru i da se promovišu najbolji primeri iz prakse EU.

UGS NEZAVISNOST, kao sindikalna organizacija, koja štiti prava radnika, prepoznala je imigracije i emigracije kao gorući problem u našem društvu, pre svega u odnosu na nedovoljnu obaveštenost ili neobaveštenost radnika koji odlaze na rad u inostranstvo, ali i mehanizme kojima im se može skrenuti pažnja na koji način da zaštite svoja prava. U tom smislu, UGS NEZAVISNOST je učestvovala na nacionalnim konferencijama i radnim grupama, uz podršku partnera iz Evropske unije, u vezi sa radnim migrantima i ulozi sindikata u migracijama.

Ključno je identifikovati prioritete po pojedinim državama, razmenjivati aktuelne informacije i iskustva, a konstruktivni predlozi za dalje sindikalno delovanje na tom polju, bili bi:

* osmisliti okvir i sadržaj medijske kampanje koja bi bila usmerena na promociju sindikata, kao i informisanje javnosti o trenutnom i budućem angažmanu na tom području.

* razmotriti mogućnosti i predložiti izvore finansiranja daljih akcija i rada na ovom polju, i to kroz povezivanje sa sličnim projektima u regionu i EU.

* saradnja sa predstavnicima izvršne vlasti, sa ciljem da se aktivnije angažuju u rešavanju trenutne problematike, ali i u prevenciji i otklanjanju uzroka koji dovode do pogoršanja stanja u ovoj oblasti.

* predlaganje načina o poučavanju potencijalnih detaširanih radnika o životu i radu u inostranstvu, osnovnim pravima i obavezama iz radnog odnosa, kao i zaštiti istih, te sindikalnog organizovanja (online informisanje, besplatni telefoni, štampani materijali, objave u medijima).

* razmatranje mogućnosti i predlaganje načina povezivanja sa sindikatima u velikim inostranim firmama, koje imaju svoje podružnice u državama regiona, sa ciljem da pomognu u stvaranju uslova za sindikalno organizovanje radnika u tim podružnicama, kako bi se stvorili povoljniji uslovi rada i postizanje win-win situacije, odnosno zadržavanja radnika u državi porekla i u isto vreme njihovog sindikalnog organizovanja.

* predlog rešenja za adekvatnu zaštitu prava migrantskih radnika u okviru granskih kolektivnih ugovora, tamo gde se za to ukazuje potreba.

Motivi koji dovode do odliva radne snage iz Republike Srbije su sistem vrednosti, veća zarada i bolji život, što nije motiv migracija iz razvijenijih zemalja, gde motive odlaska predstavljaju bolja komunikacija, isto kulturno nasleđe i znanje jezika. Većina migrantskih radnika iz Srbije kao razlog odlaska navodi nezadovoljstvo sistemom vrednosti, neuspostavljanje pravne sigurnosti, kao i neuvođenje mehanizama zaštite osnovnih prava, te bi poboljšanje navedenog dovelo do smanjenja ovog trenda. Jedna od pretpostavki kvalitetnog života je posao od kojeg se može kvalitetno i pristojno živeti, a to je posao koji je dobro plaćen, rad koji je ugovoren i koji se odvija u bezbednoj i zdravoj radnoj okolini. Kako je Srbija zemlja siromaštva i nejednakosti, te ne postoji jednaka dostupnost radnih mesta svima, kakvu poruku poslati onima koji su odlučili da odu? Većina detaširanih radnika nije adekvatno plaćena, uskraćena su im osnovna prava, što predstavlja negativnu stranu slobode kretanja usluga na unutrašnjem tržištu EU. U tom smislu je neophodno formiranje specijalizovanih kancelarija koje bi se bavile davanjem saveta i pružanjem pravne pomoći radnicima koji bivaju upućeni.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Ivana Pavlović, pravni zastupnik UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

ULOGA MEDIJA JE KLJUČNA U PREDSTAVLJANJU DOBRIH DELA

* Tokom krize izazvane virusom COVID-19, Catalyst Balkans je prikupio podatke po kojima su od marta do 31. januara 2021. godine pojedinci, kompanije i neprofitne organizacije u Srbiji donirali više od 21 miliona evra za saniranje posledica uzrokovanih ovom pandemijom. O tome koliko je značajno da dobra dela budu ne samo učinjena, već i priznata i prepoznata, najbolje govori veliko interesovanje za prijavu za VIRTUS nagradu za filantropiju Trag fondacije, koja se ove godine dodeljuje po 14. put. VIRTUS nagrada za 2020. godinu dodeljuje se uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje, kao i podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju

Dve nedelje pre zatvaranja konkursa za VIRTUS nagradu za filantropiju, Trag fondacija je organizovala online konferenciju za medije, na kojoj je još jednom istaknuto koliko je važno uvažiti one pojedince, kompanije, mala i srednja preduzeća, koja su tokom 2020. godine činili dobra dela, a bilo je reči i o stanju filantropije u Srbiji, kao i o ulozi medija u njenoj promociji.

- U Srbiji se filantropija sve više prepoznaje i praktikuje, a broj akcija i iznos donacija se svake godine povećava za trećinu. Čini se da je i ova, poput ostalih kriznih situacija, doprinela solidarnosti, ujedinjavanju zajednice i većoj spremnosti na pomoć. Ipak, za dugoročnije efekte filantropskih inicijativa neophodno je strateško planiranje, kao i bolje povezivanje različitih aktera. Pored toga, uočava se potreba za sistemskim pristupom koji bi podrazumevao uključivanje teme filantropije u formalno obrazovanje u Srbiji - izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. 

Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica Magazina Biznis i časopisa Ekonometar i dugogodišnja predsednica žirija za dodelu VIRTUS nagrade, istakla je značaj pravovremenog i tačnog informisanja o filantropskim aktivnostima. - Mediji igraju veliku ulogu u podsticanju filantropije. Oni mogu da pokreću inicijative, da podižu svest građana o važnosti davanja, a informišući sve zainteresovane strane o relevantnim aspektima filantropskih aktivnosti, povećaju transparentnost samih filantropskih akcija. Posebno je važno da prenesu tačne informacije o doniranim sumama i rezultatima akcija, kako bi se sprečilo plasiranje neistina i narušavanje ugleda filantropa, koji ulažu ogroman trud da bi pomogli najugroženijima - zaključila je g-đa Nikolić

Konferenciji su prisustvovali i prošlogodišnji dobitnici - Tamara Klarić, dobitnica VIRTUS nagrade za individualni doprinos filantropiji za 2019. godinu i Svetlana Jovanović Mitić, menadžer marketinga kompanije dm-drogerie market, koja je dobitnik Specijalne VIRTUS nagrade za najinovativniji projekat za 2019. godinu. 

Poziv za prijave za 14. VIRTUS nagradu za filantropiju je otvoren do 25. februara 2021. godine, a više informacija se može naći na linku:

www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.

Dobitnici VIRTUS nagrada za 2020. godinu biće proglašeni tokom prve polovine maja ove godine.

Za sve dodatne informacije molimo kontaktirajte:

Eminent Communications, Emina Ferizović, direktorka

M: + 381 63 7704 876

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

O Trag fondaciji:

Trag je regionalna fondacija koja deluje u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Već 21 godinu podržava i podstiče građane na aktivno učešće u razvoju lokalnih zajednica u kojima žive ili posluju. Trag fondacija osnažuje ljude koji veruju da zajedničke inicijative mogu imati veliki uticaj i koji žele da budu pokretači pozitivnih promena u svojim zajednicama. Tokom prethodne dve decenije Trag fondacija je kroz brojne programe podržala više od 1.500 uspešnih projekata sa preko 14 miliona američkih dolara uloženih širom Srbije i regiona.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…