Prikazivanje članaka po tagu umetnost

* Zdravko Borojević, slikar, pisac, pesnik, predsednik Udruženja likovih stvaralaca Likovna grupa 76, u lepom ambijentu Galerije u pasažu na glavnoj somborskoj ulici u sredu, 15. septembra priredio je već 16. samostalnu izložbu "Mrtva priroda", u prisustvu brojnih prijatelja i atmosferi spajanja, poruke mira i nadasve lepote novih susreta za bolja nam i lepša sutra, kako ovi umetnici entuzijasti to umeju da čine dobro

- Dozvolite da vas sve skupa lepo pozdravim, u ime Likovne grupe 76, u moje vlastitio ime, hvala vam svima koji ste došli - rekao je na samom početku okupljenima u dvorište-jednom novom pravom umetničko-stvaralačkom jezgru u samom srcu Sombora na glavnoj ulici u pasažu "preko puta stare robne kuće" - Hvala vam svima koji ste donijeli poklon, neću reći da nije trebalo, ali moglo je i bez toga, hvala vam, hvala i onima koji nisu donijeli, i oni su svi normalno, dobro došli (već na početku bio je na svoj prepoznatljivo duhovit način, raspoložen naš domaćin Zdravko), evo vidite, naše Udruženje se tu smjestilo, radimo već drugu godinu, uz svako udruženje postojeći su neki problemi, nekada nema novaca, nekad nema ovoga-nekad nema onoga, ali vidite da funkcionišemo... radimo stalno izložbe i iz tih razloga ja iimam moju drugu zarerdom samostalnu izbložbu, doista obe su tematske, ono su bili duborezi, a ovo je mrtva priroda.

Borojević je odmah potom naglasaio da je malo zamislio i ovo otvaranje, da bude nešto drugačije. - Znate, svi mi imamo naše dobre poznanike, kolege u ovoj branši, u onoj branši, prijatelje... a ja imam prijatelja iz rodnog kraja, mog prijatelja kojeg sam stekao u ratu, a takva prijateljstva i drugarstva su nepokvarljiva i neprocenljiva. I moja je želja bila... on jedino što voli lepu sliku videti, a moja je želja bila da on meni otvori izložbu - nije mogao odbiti jer me nije znao odbiti, i ne bih mu dozvolio da odbije, zato će moj Vasilije, da otvori izložbu a ja pre nego što on otvori izložbu, ja ću nešto pročitati vezano i zbog našeg prijateljstva, neku, lepu, jednu malu pesmu... iz našeg kraja.

Grije li krajiško Sunce

Virove sunje plave

Nabrčkasmo se u vodi

Sanjasmo dečačke snove.

Grije li krajiško Sunce

Vrhove Šamarice, Čavić brda

Gdje proživjesmo, opstasmo uvek

U neka vremena kuda.

Grije li krajiško Sunce

Vjetrove što huče Unom

Dok teče ledena i zelena

Našom pitomom dolinom.

Grije li krajiško Sunce

Rijeku Glinu, njena sela

Što se saviše oko toka njena

Prazna, zarasla, opustjela.

Grije li krajiško Sunce

Zarasle grmove na Kupi

Gdje prve poljupce razmjenismo

Na staroj drvenoj klupi.

Grije li krajiško Sunce

Kako to toplo grejaše nekada

Dok hodasmo prašinom bosi

Grije li tako dobro i sad....

- Neću ovu ovu drugu pročitati sad, ajde ipak hoću, gde se vežem direktno na moju poslednju Baniju:

Banijo

Skupljenih prstiju

Čuvam grumen zemlje

Osjećam da zavičaj živi

Tvoja brda pitoma, blaga

Doline prosječene rijekom

Šume hrastove, bukve, grabove

Koji pitomi jušici, vrbaci

Nebo slobodno plave.

Šamaricom Sunja žubori

Sitna, brza, blaga, mala

Uvek hladna a tako topla

Kupeći sve usputne potočiće

Narastajući rijeku ljeti pregrađenih virova.

Mi mali skačući s daske

Crvenih bridućih grudi

Na tebi naučismo prve vodene korake.

Danas smo negde daleko

Ostale puste, zarasle doline

Ne vide si rijeke na obalama vrbe

Ne čuje se dječja graja.

Da li je nebo slobodno plavo

Ne ostavljam te drugima

Naćiću te unucima svojim.

(usledio je dug, spontani aplauz prisutnih)

Posle toga i ovih od strane autora stihova Zdravka, publici se obratio Vasilije Roknić koji je na poziv svog prijatelja i otvorio izložbu, ali, najpre je rekao: - Dame i gospodo, ja nisam mogao da vas ne pozdravim, drago mi je što sam ovdje, nisam mogao moga druga da odbijem iz više razloga. Zato što mi je drug, zato što mi je zemljak, emotivno me je sada podstakao, tako da mi nije baš lako govoriti uz ove stihove. Nisam ga mogao odbiti i čast mi je da mogu sa vama umjetnicima ovu lepotu podijeliti jer smatram kad bismo se mi pitali, da nikad ne bi bilo u svijetu ni rata, ni nekih problema kao što su bili.

Ja bih se sada malo samo osvrnuo da kažem da smo se ja i Zdravko sreli u nekim jako teškim vremenima, i da sam ga upoznao kao čovjeka koji je svojom kreativnošću, svojom sposobnošću, mnoge stvari rješavao. Mi smo tada sastavaljali nešto što je bilo jako pokidano, odnosno pokušali smo organizovati život u tim našim krajevima dakle u ratu bezi struje, bez osnovnih uslova za život, vratili se tamo gdje se negdje bilo pre jedno sto godina, tako da je Zdravko kad sam ga upoznao imao dobre ideje, uvijek ih je ostvarivao u praksi, bio je dosljedan sebi, da ga sad previše ne hvalim, bio je i na funkcijama, kad se to sve uhodalo i krenulo nekim normalnim životnim tokom

Roknić je nastavio: - Zdravko je bio što se meni posebno svidjelo kod njega, u pozciji da nije kad je krenuo nekakav biznis, impresioniralo me kod njega na neki način, to što nije bavio kao mnogi takozvanim prekograničnim biznisom, i to mi je još više produbilo moje prijateljstvo sa njim. Tad sam ga upoznao ne kao slikara, kao pjesnika, ni kao duboresca, nego sam ga upoznao kao čovjeka kao privrednika koji je sve što je naumio, zamislio, to je i ostvario. Sve se to raspršilo te ’95. godine i mi se rasuli. Pošto se moja Petrova Gora i njegova Šamarica dogledaju na neki način, mi se raspršismo po bijelom svijetu, odnosno po kugli Zemaljskoj, po čitavoj planeti Zemlji...

- Ja sam otišao u Metohiju, i nisam očekivao da ću ikada vidjeti Zdravka ponovo, međutim... (malo je na trenutak zastala knedla u grlu)... jednoga dana, kad sam selio u Bačku plodorodnu i blagorodnu, tad je neko zakucao na moj prozor, i... pojavio se Zdravko. To mi je bilo posebno drago, i tad sam ga ustvari upoznao kao slikara i kao pjesnika i duboresca. Tad se naše prijateljstvo produbilo i proširilo i posebno me impresionirala njegova zadnja izložba duboreza, zašto me impresionirala, zato što sam ja po struci šumar pa čim je nešto od drveta i čim se spomene šuma to me nešto emotivno veže i pogađa, tako da ću evo sada iskoristiti priliku da predložim Zdravku da krene sa mnom jednoga dana i da slika šumu i da slika pejzaže. Šuma je jako lijepa i kad u proleće sve kreće vegetacija, jako lijepa i u jesen kad je u njoj koriv boja, jako je lijepa kad je uspavana u magli, jako je lijepa kad odolijeva olujama pa bih pozvao moga druga Zdravka da jedan krene i da počne da slika pejzaže.

Možda se nisam dobro izrazio - dopunio je Vasilije - pošto nisam iz umjetničke branše, ali evo to je neka moja želja. Što se tiče same izložbe slika, ja bih to prepustio vama, jer ja ne vidim nijanse, ja vidim sliku, meni je slika jako lijepa, vi ćete svoj sud, svoje ocjene, svoje kritike naravno dati, ja vas više ne bih zamarao, niti dužio, ja proglašavam izložbu otvorenom. Hvala na pažnji (dug aplauz)

No junak ove priče, naš Zdravko, nije "izdržao" a da ne nadoveže na upravo prethodne reči svog prijatelja Vasilija još ponešto kada je reč o šumi, pa evo i zašto... - Ja bih još par riječi na kraju, ja nisam znao šta ćeš pričati, pa hvala ti na lijepim rečima, hvala ti na onome što si me podsjetio što smo mi radili zajedno, tako da...  a on mene sad zove da ja idem u šumu kada sam je ostavio, kad više ne mogu stignut’ zeca (smeh), nije me zvao kad sam ja mogao trčat’ za zecom, sad me zove. Hvala ti Vaso, tako da... izvolite, još jednom svima hvala što ste došli, hvala što svraćate u ovo dvorište i posle moje izložbe već znamo čija će biti, bićete opet uredno pozvani, voleo bih da se opet vidimo u lepom broju, malo imamo mi problema sa ovom našom koronom, neko drži u džepu, neko nema, tu masku, čuvajmo se i Bog će nas čuvati. Izvolite, prijatno, poslužite se... (i još jednom, najduži aplauz)

A prigodno posluženje pripremile su članice Likovne grupe 76 Zdravikove koleginice kao i prijateljice iz Gradskog udruženja penzionera Sombor čiji je Zdravko takođe član i vođa Likovne sekcije, no naravno, nije izostao ni onaj najbolji lek, domaća - iz rodnoga kraja...

- U dodatku odmah ispod teksta, pogledajte još niz fotografija kao i umetničkih slika sa otvaranja ove posebne izložbe -

Fotografije: Dragan Knežević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest
petak, 16 jul 2021 23:21

Beograde, voli te jedan Ivan

(Saopštenje za medije)

Air jastuci - paradigma za prirodu i umetnost

Beograd, 16. jul 2021. godine - Umetnik Ivan Divan odlučio je da još jednom pomeri granice poznatog i da novim projektom Air jastuci glorifikuje ono bez čega ne možemo, bez vazduha i prirode. Sa timom sociologa i umetnika stvorio je jastuke vazdušne sadržine koji nose snažne poruke kako na sebi tako i u sebi, koji će u narednom periodu biti upoznati sa srpskom prestonicom, Beogradom.

- Smatram da pojava ovih nežnih džinova ostavlja očigledan dojam, ukazujući na ono što je neophodno svima nama. Za mene je imperativ da kroz svoj rad predstavljam suštinu, u ovom slučaju vazduh, a da istovremeno indirektno govorim i o nama - ljudima - našim postupcima, navikama, težnjama, izborima, emocijama. Zato bih ostao dosledan, konsekventan u prezentovanju same ideje i prepustio posmatračima da sami osete o čemu je reč i usmere misli na ono što je krucijalno. Takođe, odabirom baš tog svima dobro poznatog oblika jastuka, simbolično ukazujem i na san svih nas. Beograde, voli te jedan Ivan - rekao je Ivan Divan.

Jastuci su sačinjeni od biorazgradivog najlona, na kojima se nalaze tekstovi i QR kodovi koje svaki posmatrač može da skenira i otkrije poruke koje manifestuju cilj Air jastuka, a umetnik ima u planu da ih do kraja godine upoznaju i stanovnici gradova kao što su Bor, Smederevo, Valjevo, Niš… 

Ivan Divan je javnosti poznat još od 2016. godine, kada je predstavio samostalnu izložbu “Savremeni leševi” u galeriji Štab, kojom je dao lični osvrt na čoveka modernog doba, nerazvijene kritičke svesti, koji po cenu gubljenja individualnosti slepo prati norme društva. Nakon dvogodišnjeg preispitivanja umetničkog odnosa s javnošću, kao i brojnih grupnih izlaganja, usledila je izložba “Tu sam“ kojom je predstavio kopije delova tela svetski poznatih ličnosti, gde govori o fizičkoj mizarnosti u poređenju sa željom. Tada njegov umetnički opus sve više počinje da sačinjava figuracija ljudskog tela, kao i konceptualni pristup ljudskoj rasi kroz različite sfere. Godine 2019. ulazi u modnu industriju, što objavljuje i jedan od najvećih svetskih magazina Forbes, zahvaljujući svojoj modnoj kolekciji “Mesara” gde prvi put uključuje u svoj umetnički opus eksplicitne scene, a izlaganjem golih ljudi skreće pažnju i akcentuje dve najdraže lične definicije: Čovek je čoveku najbitniji i ljudi će uvek biti u modi. 

Ivan Divan rođen je 1990. godine u Beogradu. 2009. upisuje Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, gde diplomira na vajarskom odseku 2013. godine, a zatim na istom fakutetu upisuje i završava poslediplomske master studije 2014. godine u klasi Zorice Janković. Živi i stvara u Beogradu.

Sve Ivanove radove pogledajte ovde:

http://ivandivan.com/

a u slajd-dodatku ispod teksta, donosimo još dve originalne i autentične Ivanove fotografije

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Kultura

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje je, povodom i u čast Svetskog dana bezbednosti hrane, organizovala više promovisanja s kraja ovog proleća i početkom letnjeg doba

Održana je, rekapitulacije radi s obzirom da je reč o izvorištima života i zdravlja svakog čoveka, krajem maja edukacija u Centru za obuku i primenu" u drugom po veličini gradu Makedonije, Bitolju. Tema je bil, "Hrana u oku umetnika". 

U decembru 2018. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija, podsetimo, usvojila je Svetski dan bezbednosti hrane kako bi skrenula pažnju čitavog sveta na zdravstvene posledice kontaminirane hrane i vode. Ovo je tema od izuzetno velikog značaja jer procene kažu da jedna od deset osoba u svetu pati od zdravstvenih tegoba izazvanih neispravnom hranom i vodom. Zato, u svetu koji se brzo kreće i još brže menja, potreba za hranom koja je zdrava i bezbedna ostaje konstanta. Efikasni nacionalni sistemi za nadzor bezbedne hrane su neophodni kako bi se zaštitilo zdravlje potrošača i proizvođača.

Ujedinjene nacije i Svetska Zdravstvena Organizacija ovogodišnjim Svetskim danom bezbednosti hrane označile su 7. jun, uz poruku da je konzumiranje bezbedne hrane danas ključan faktor za zdravu sutrašnjost. Cilj je da se privuče pažnja, inspiriše i potpomogne akcija u otkrivanju, upravljanju i sprečavanju rizika koji potiču iz hrane, da se doprinese osiguranju dostupnosti bezbedne i kvalitetne hrane, zdravlju ljudi, ekonomskom prosperitetu, poljoprivredi, pristupu tržištu, razvoju turizma i održivog razvoja. Danas, kada značajno osetimo konsekvence virusa COVID-19, važno je da prepoznamo sistemske veze između zdravlja ljudi, životinja, biljaka, životne sredine i ekonomije, kako bismo lakše ispunili zahteve koji se pred nas postavljaju u budućnosti.

* Hrana je jezik *

Sigurnost hrane je nešto što se svakog pojedinca tiče. Ovo pitanje je zajednička odgovornost vlada, proizvođača i potrošača. Svako mora imati ulogu u procesu koji se odvija od njive do trpeze, kako bi bili uvereni da je hrana koju konzumiramo sigurna, bezbedna i da neće naštetiti našem zdravlju. Zato je važno da poljoprivrednici i proizvođači hrane usvoje dobre prakse za uzgajanje namirnica. Poslovni subjekti i drugi proizvođači/potrošači moraju se pobrinuti da je hrana skladištena u bezbednim i adekvatnim uslovima pre iznošenja na sto. Takođe, kvalitetna edukacija o bezbednoj i zdravoj hrani od velike je važnosti kako bi ljudi stekli preko potrebna znanja i informacije o ključnim aspektima i benefitima. Da bi ovo sve bilo ostvarivo potrebno je da se udružimo i zajednički radimo na prozvodnji bezbedne hrane i očuvanja našeg zdravlja.

Fondacija za istraživanje i razvoj, sigurnost hrane i eko zdravlje (FRD) pridružila se brojnim institucijama i organizacijama u promociji i širenju reči o Svetskom danu bezbednosti hrane. Razumevanje naučnih saznanja i primena propisanih standarda i praksi, može doneti samo boljitak na polju bezbednosti hrane. Stručnjacima je jasno koje korake treba preduzimati i koja pravila treba poštovati; međutim, mnogi ljudi ostaju uskraćeni za saznavanje i razumevanje ključnih stvari kada je reč o proizvodnji i konzumiranju hrane.

Hrana, jedan je od najvažnijih aspekata naših života. Kao izvor energije i vrednih hranljivih materija, hrana doprinosi pravilnom fizičkom i umnom razvoju, rastu, obnavljanju ćelija i svih funkcija organizma. No, hrana nije samo to - ona je važan aspekt našeg društva i kulture. Ona je deo našeg kulturnog nasleđa, povezuje zajednice i gradi zajednička shvatanja mesta u kojima živimo.

Svaka zemlja ima svoj kulturni identitet, a gastronomsko nasleđe je njegov sastavni deo. Hrana i načini ishrane sa svim pripadnim kulturnim običajima i pravilima u različitim društvenim sistemima i epohama dobijaju različite interpretacije. Svim tim interpretacijama zajednička je činjenica da hrana nije samo primarna ljudska potreba, nego i idejni, simbolički, kulturni, umetnički i filozofski koncept koji predstavlja sastavni deo života.

* Hrana - užvanje ali i umetnost *

Hrana sumira i prenosi situaciju, daje informaciju. Ona izražava društvene strukture i kulturne sisteme. Takođe, ku­li­nar­stvo­ od­re­đe­nog ­druš­tva­ je je­zik ­u­ ko­ji­ to­ druš­tvo­ pre­sli­ka­va ­svo­ju­ struktu­ru­ i­ iz­ če­ga­ se­ mo­gu­ otkriti­ nje­go­ve skri­ve­ne ­unu­trašnje­ su­prot­no­sti. Hrana je i proces. Čovek odabira koje će biljke i životinje uzgajati. Pažljivo ih neguje, zatim ubira plodove svog rada i te dobijene namirnice dalje transformiše kroz različite kulinarske postupke. Na kraju, konzumiranje hrane povezujemo sa deljenjem trpeze sa našom porodicom i prijateljima.

Možemo reći i to da je hrana uživanje. Uživanje u trpezi predstavlja složen proces kojim se stvara ono što nazivamo nacionalna kuhinja, koju čine: izbor, uzgajanje i priprema namirnica, ambijent u kome se hrana služi, kao i način kako se služi. Sve ovo nam kazuje da je hrana društveni fenomen. Može da označava klasu i privilegiju, igra značajnu ulogu u određivanju odnosa društvene moći i statusa i da pruži osnovu za istraživanje društvenih odnosa. Temelj ovakvih i sličnih razmišljanja je ideja da su obezbeđivanje  hrane i ishrana često i nužno kolektivni čin, u čemu prepoznajemo društveni karakter hrane, gde se lagano odstupa od shvatanja hrane kao pukog zadovoljavanja pri­rod­nih ­po­tre­ba.

Težnja tima FRD-a bila je da ove gledišta sumira i predstavi kroz drugačiju perspektivu, a to je umetnost. Hrana se oduvek provlačila kao inspirativan i popularan motiv na umetničkim delima, a posvećenost detaljima ukazuje koliko hrana čoveku znači i za duhovni i estetski doživljaj. U duhu te ideje, projekat „Hrana u oku umetnika“ organizovan je pod pokroviteljstvom Fondacije i Grada Sombora, sa namerom da se obeleži Svetski dan bezbednosti hrane i ljudima predoči ideja bezbedne hrane.

Ovogodišnja 13. likovna kolonija lokalnog Udruženja vinogradara i voćara „Visovi“ iz Kljajićeva (kao što smo već izveštavali na ovim stranicama) posvećena je upravo ovom danu. Umetnost simbolički predstavlja našu interakciju sa prirodom i okruženjem, zbog čega je možda i najbolji način da se nauka približi pojedincu. Brojni umetnici pronalazili su i dalje pronalaze inspiraciju u hrani. Tako će i umetnici koji su deo ove kolonije, slaveći hranu kroz umetnost, odati  trajno počast jednoj od najosnovnijih potreba i otvoriti vrata drugačijim doživljajima, poimanjima i uživanjima u njoj.

Autor: Dejana Kulešević

Izvori: Čikić, J. (2019). (Is)hrana kao kao sociološki problem - stara tema ili nova disciplina?

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
ponedeljak, 29 jun 2020 21:23

Održan Kamp omladinske umetnosti

* Umetnički studio Sombor organizovao je, sada već tradicionalno, trodnevni kamp, slikarsku koloniju za svoje polaznike, uzrasta od 15 do 25 godina

Kamp je trajao od 26. do 28. juna i održan je u Kampiralištu Crvenog krsta u Bačkom Monoštoru. Učestvovalo je 35 mladih umetnika, a nastalo je preko 70 slika. Slike su rađene različitim tehnikama, od ulja na platnu do crteža olovkom, a motivi su bili raznoliki: portret, pejzaž, mrtva priroda...

Tokom večernjeg druženja, organizovan je i rok koncert uživo.

Mladi umetnici su tokom boravka u kampu posetili i porodično pčelarstvo „Periškić“ u Bačkom Monoštoru, sa kojima već nekoliko godina unazad imaju uspešnu saradnju.

Projekad Kamp omladinske umetnosti finansiran je iz budžeta Grada Sombora kroz LAP za mlade 2020.

/Pogledajte i zanimljivu galeriju fotografija/

Vanja Kahrimanović

Foto: DAK

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Mladi

* Tradicionalni muzički spektakl u Somboru: jubilarni  X  Green Town jazz fest Sombor 2020 održan je na dve lokacije, 19. juna u bašti Bowlingstonesa, dok je drugi dan 20. jun protekao na salašu „Sedam Dudova“

Ni loše vreme nije uspelo da pokvari dobro raspoloženje i samim tim privuče veliki broj Somboraca željnih kvalitetnih muzičkih sadržaja na ovaj ipak jedinstveni događaj, naime, prvi put je jedan Jazz Festival održan u zanimljivom ambijentu salaša.

Na ovogodišnjem festival nastupili su -

  • HAT MATERS
  • ALEKSANDAR DUJIN
  • VOCAL SUMIT

= Pogledajte i galeriju fotografija =

Srđan Ačanski

Bowling Stones

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest

* Nakon više od jedne decenije Velika sala Kulturnog centra ponovo je spremna da u punom sjaju dočeka nove kulturne programe i publiku u Somboru. Otvaranje Velike sale organizovano je u utorak, 16. juna, a početak rada sale zvanično je označila gradonačelnica Grada Sombora Dušanka Golubović simboličnim svečanim presecanjem vrpce

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović rekla je da je veliko zadovoljstvo što je jedan ovakav projekat konačno priveden kraju i da je sala na raspolaganju svim Somborcima.

- Suština je da je zapravo rekonstrukcija ove sale trajala i više od jedne decenije i da, usled promene direktora i različitih vrsta upravljanja Kulturnim centrom, je zapravo menjana i sama vizija ovog prostora, te on nikada nije konačno priveden odgovarajućoj nameni. Naša želja je bila, pre svega, da ovaj prostor dobije odgovarajuće upotrebne dozvole i svrhu i funkciju. Za nas jeste zadovoljstvo da konačno jedan novi prostor svi Somborci imaju na raspolaganju, a posebno nam je zadovoljstvo da on bude namenjen kako za decu, tako i za mlade, ali smatramo da takođe treba da upotpuni i sve one nedostajuće kapacitete za kulturno-umetnička društva, plesne grupe i sve one koji se bave kulturom, kako sa amaterske, tako i sa profesionalne strane - izjavila je gradonačelnica Golubović.

Direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor Vesna Paštrović zahvalila se svima koji su omogućili da Velika sala Kulturnog centra ponovo počne sa radom, rekavši da su najveći motiv da sala bude otvorena jesu upravo somborska deca. Paštrovićeva je najavila da će Velika sala od oktobra biti i sala pozorišta za decu i mlade.

Publika je na otvaranju bila u prilici da uživa u poetskom kabareu „Poslednji BG romantik“ u kojem su učestvovali glumac Dragan Vujić Vujke i muzička grupa „Kika“, kao i izložbi In&Out radova iz fonda Kulturnog centra.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…