Prikazivanje članaka po tagu vreme

* Izložba „Memento” posvećena preminulim slikarima, učesnicima prethodnih kolonija „Elana” otvorena je prethodne subote, 21. avgusta u organizaciji Gradskog muzeja Sombor. U isto vreme ispred Muzeja svoje radove je izložio i slikar Bratislav Anđelković - Bata

Izložba „Memento” posvećena slikarima, učesnicima prethodnih kolonija, koji na žalost više nisu sa nama, kao i Petru Trbojeviću, upravniku KPZ u Somboru, poznatom kao idejnom tvorcu kolonije koja je vremenom i kontinuiranjem trajanjem postala jedan od kultnih događaja u oblasti kulture u Somboru.

Posmalo simbolično, istovremeno, ispred zdanja Muzeja, na Trgu Koste Trifkovića vlastite radove je izložio i slikar Bratislav Anđelković -  Bata, gost Sombora iz Vučja.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Kultura

* Izložba pod nazivom „Tragovi jednog vremena - Filmski plakat 1945-1970.”, na kojoj će biti predstavljeni filmski plakati iz fundusa i arhive Filmskog centra Srbije, biće otvorena za publiku u utorak 29. juna u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, u 19 časova i trajaće do 9. jula 

Ova izložba predstavlja uvertiru u predstojeći Treći somborski filmski festival, koji će biti održan kako smo već i najavili, od 13. do 16. jula.

Za izložbu je odabrano 50 plakata filmova koji su nastali 40-ih, 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, i predstavljaju značajna dela jugoslovenske kinematografije, kao što su „Skupljači perja”, „Kad budem mrtav i beo”, „Rani radovi”, „Marš na Drinu”, „Kapetan Leši” i mnogi drugi.

Posetioci će biti u prilici da razgovaraju sa predstavnicima Filmskog centra Srbije i da saznaju više o izložbi, kao i o radu centra. 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Kultura

* Srednja minimalna temperatura vazduha u aprilu u Srbiji imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 0.8ºS u odnosu na višegodišnji prosek. To se odnosi i na Sombor sa širom okolinom

Očekuje se da prosečna temepratura u aprilu/2021. iznosi 18,2 stepeni (Sombor). U ovom periodu karakteristično je kišovito vreme (ukupno oko 10 dana kišnih ili kako meteorolozi kažu - ovakvih vremenskih događaja).

Sneg nije uobičajen u ovom periodu jer se u proseku javlja jednom u 2 godine. Male su mogućnosti za olujno nevreme (1 od 30 dana). U slučaju oluje sa grmljavinom može da padne grad. U toku datog perioda magla se u proseku javlja jednom u 2 godine.

Hidrometeorološki savez Srbije inače ustaljenu, tzv. sezonsku prognozu vremena ažurira jednom mesečno. Ona se izrađuje u obliku tekstualnog biltena i grafika za 7 meseci unapred i sadrži informacije o prognozi odstupanja srednje mesečne minimalne i maksimalne temperature vazduha kao i srednje mesečne količina padavina. 

Izvor: RHMZ Srbije

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U okviru projekta Fondacije Novaka Đokovića pod nazivom „Budućnost.Na vreme.“, u Bolnici za pedijatriju “Dr Olga Popović-Dedijer“ rekonstruisan je higijenski deo u 12 dečijih bolničkih prostorija, što uključuje renoviranje pločica, slavina, kada, umivaonika i sanitarnih čvorova

- Krajem prošle godine, želeli smo da podržimo zdravstvene ustanove u njihovim naporima da našim najmlađim generacijama obezbede što bolje uslove za lečenje - kažu u Fondacijia najboljeg sportiste sveta i dopunjuju: - S tim ciljem smo sproveli projekat „Budućnost.Na vreme.“ u okviru kojeg smo kompletno renovirali i opremili svim neophodnim sredstvima prostorije za učenje i igru u tri dečije bolnice u Beogradu.

Jedna od podržanih bolnica je i Bolnica za pedijatriju “Dr Olga Popović-Dedijer” gde sada deca imaju adekvatno okruženje u vidu edukativne zabavne prostorije u kojima se mogu osećati makar približno kao da su kod svoje kuće.

Takođe, zbog velike potrebe bolnice, tim Fonadcije Novak Đoković  je uz podršku partnera Henkel i Minotti sredio sanitarne čvorove u 12 dečjih bolničkih prostorija, kao i higijenske kutke što uključuje renoviranje pločica, slavina, umivaonika i kadica. Kako objašnjava glavna sestra Dragana Palalić, sada zaposleni u bolnici mogu pacijentima da pruže kvalitetnije uslove za negu:

- S obzirom na to da smo mi sekundarna dečija bolnica, redovno imamo zaista veliki broj pacijenata. Bolnica je osnovana još 1949. godine i zbog toga redovno ulažemo u njenu obnovu, ali nam je svakako uvek dobrodošla podrška. Zbog drugih ulaganja, do sada nismo uspeli da obnovimo i higijenske kutke u bolničkim prostorijama. Međutim uz pomoć Fondacije, nakon dugog niza godina smo postigli i to. Ova novina će znatno pomoći i roditeljima, koji su ovde hospitalizovani za vreme lečenja njihove dece.

Kako bi deca dostigla pun potencijal u učenju, socijalnim veštinama, fizičkoj spremnosti i emotivnoj inteligneciji, pre svega moraju imati pristup kvalitetnim zdravstvenim uslovima. Zato ćemo nastaviti da pratimo potrebe naših najmlađih generacija, kako bismo bili sigurni da je svako dete dobilo jednaku priliku za kvalitetan razvoj - napominju u Fondaciji Novak Đoković. 

(U fotografijama ispod teksta još pogledajte:

1. U okviru našeg projekta „Budućnost.Na vreme.“, u Bolnici za pedijatriju “Dr Olga Popović- Dedijer“ rekonstruisali smo higijenski deo u 12 dečijih bolničkih prostorija

2. Deca sada imaju i adekvatno okruženje u vidu edukativne zabavne prostorije u kojima se mogu osećati makar približno kao da su kod svoje kuće)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Javno komunalno preduzeće „Prostor“ Sombor, u toku prošle nedelje na ulazima u "Pijacu u lancima" postavilo je table sa vremenom ulasku u pijacu

Kao što je poznato i kao što smo izveštavali, na ulazima u pijacu postavljeni su potapajući stubovi, a ovim tablama, definisano je vreme u kojem su stubovi spušteni odnosno podignuti. Tako su ovi stubovi za vozila koja uvoze robu u pijacu spušteni u vremenu od 5 do 8 časova, a za izvoz, od 13 do 17 časova.

Stubovi su spušteni i za vozila za snabdevanje robom zakupaca poslovnih prostora u Gradskoj kući, kao i prodavnice na pijaci i prodavnice u čiji se magacinski prostor ulazi iz pijace u vremenskom intervalu od 13 do 17 časova.

Ovim putem JKP "Prostor" apeluje na sve vozače da svoja vozila ne parkiraju na ulazima u pijacu, odnosno ispred stubova što je i zabranjeno postavljenom vertikalnom saobraćajnom signalizacijom.

(Dodatak: fotografije u slajdu ispod teksta)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Javna preduzeća

Autorski tekstovi: Sonja Ćirić 

~ . ~

* „Sve dok efikasna vakcina protiv virusa korona ne postane dostupna, opstaće trostruki krug siromašenja radnika: slabo plaćeni esencijalni radnici, od čijeg rada svi zavisimo, a koji moraju da odlaze od kuće da bi obavljali svoj posao, čime se izlažu znatnoj opasnosti; bolje plaćeni zaposleni koji rade od kuće, ali od kojih će poslodavci očekivati da budu na izvolte tokom celog dana; neplaćeni ili veoma slabo plaćeni radnici u domaćinstvu, najčešće žene, koji se staraju da svi budu siti, odeveni i emocionalno kako-tako namireni“

Kako pandemija utiče na ostvarivanje radničkih prava i kakav je odnos države prema radnicima u ovom vremenu, glavne su teme razgovora sa Zoranom Stojiljkovićem, profesorom Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

U javnosti je profesor Stojiljković poznatiji kao predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, upravo zbog otvorenih i argumentovanih kritika koje se tiču nedovoljne brige društva prema radnicima.

VREME solidarnosti„: Pandemija dovodi u pitanje sposobnost država da blagovremeno i efikasno upravljaju krizom što seposlovičnonajpre ogleda na radnicimaKako se u toj situaciji snašla Srbija?

ZORAN STOJILJKOVIĆ: Ako se želi da se, ispod debelog sloja, političkom kozmetikom prenašmikanog privrednog i socijalnog lica Srbije, objektivno vidi stanje, moglo bi se reći da je uspeh vođene politike u tome što Srbija ima, zvuči kao oksimoron, rekordno nizak pad proizvodnje, pri čemu je obilnim intervencijama, za sada, zaustavljeno širenje makaza nejednakosti i siromaštva. Naravno, ušlo se u visoki budžetski deficit i zaduživanje pod dosta nepovoljnim uslovima, a i rezultat je efekat male periferijske privrede teške jedva pedesetak milijardi evra, odnosno sa društvenim proizvodom po stanovniku gotovo tri puta manjim od nekadašnjih bratstvo-jedinstvenih republika Hrvatske i Slovenije, koje samo što nismo „stigli i prestigli“.

Predviđanja na svetskom nivou kažu da bi na desetine miliona ljudi moglo da izgubi posloveČelnici naše države nas uveravaju da ne treba da se bojimoŠta ćepo vašem mišljenjubiti posle pandemije?

Ako se epidemija i dalje bude širila, to će izvesno dovesti do još oštrije politike štednje stanovništva i izazivanja ozbiljne političke nestabilnosti i nove ekonomske krize. Prve analize pokazuju da svet ulazi u izvesnu, ozbiljnu recesiju, predviđanja Međunarodne organizacije rada (MOR) su da bi poslove moglo da izgubi na desetine miliona ljudi, a i u najliberalnijim ekonomijama pripremljeni su obimni finansijski paketi pomoći privredi i najugroženijim kategorijama stanovništva. Po modelu MOR za predviđanje događaja u bliskoj budućnosti, koji prati opadanje broja radnih sati zbog oblika privremenog smanjenja radnog vremena, sati rada u Srbiji su opali za oko 14,8 odsto. To je ekvivalent 510.000 poslova sa punim radnim vremenom. Istovremeno, broj ljudi koji je posao izgubio u vidljivoj, formalnoj ekonomiji, desetostruko je manji. Kraće radno vreme i „zaposlenost bez rada“ (na primer, slanje zaposlenih na prinudni odmor) značajno su doprineli ovom smanjenju. Međutim, ukoliko se zdravstvena kriza nastavi, a broj i obim programa za očuvanje broja radnih mesta opadnu, ključni problem mogu, uz postojeće nezaposlene, biti ljudi osuđeni na nezaposlenost i neaktivnost.

Sve govori da će kada prođe pandemija, već prisutna dolazeća kriza, iz logike vanrednog stanja preći u zlokobnu tišinu radnog logora u kome će poluzaposleni i dodatno osiromašeni i zaplašeni biti usmereni na golo preživljavanje. U logor će se na Balkan i Srbiju dodatno, bar na neko vreme, vratiti i oni koji su izgubili nesigurne radne aranžmane u zemljama EU.

U stanju akutne krize akcenat mora i dalje biti na sigurnosti i zaštiti, moratorijumu na otpuštanja i sužavanja prava i zarada svih radno angažovanih, kao i odlaganju dospelih poreza i obaveza svima koji ih ne mogu izmiriti. Međutim, rešenje nije samo u odlaganju obaveza već i u razvojnim programima, investiranju i kreditima, ali i državnom preuzimanju dela obaveza prema zaposlenima i njihovim zaradama. Ključni kriterijum za dodelu sredstava mora biti socijalna klauzula, odnosno obaveza očuvanja radnih mesta i prava i zarada radnika. U suprotnom, na delu će biti logika rasta nejednakosti i bespravlja u kojoj opstaju samo najmoćniji i/ili najkorumpiraniji.

Srbija je preduzela neke mere pomoći zaposlenimana primerpreporučila je poslodavcima da ne otpuštaju radnikepodelila im minimalnu platusvima koji su hteli darovala je 100 evraDa li su se mogla preduzeti neka trajnija rešenja?

Unutar pandemije koja društvo uvodi u začarani krug istovremene krize i ponude i tražnje, nacionalne države moraju, pored jednokratnih mera antikriznog menadžmenta, da na duži rok urade dve ključne stvari.

Prvo, javni i netržišni sektor mora obezbediti pružanje univerzalnih besplatnih osnovnih usluga i osnovnog dohotka. Primera radi, ljude i živote spasavaju decenijama ruinirani javni zdravstveni i obrazovni sektor, a ne privatne klinike i fakulteti za sticanje diploma u četiri rate. Sindikate je, inače nesklone univerzalnom bazičnom dohotku i kidanju svake veze između rada i primanja, svest da neće biti kvalitetnih i održivih poslova za sve dovela do prihvatanja neke vrste kombinovanja osnovnog dohotka sa univerzalnim javnim uslugama.

Drugo, treba doneti zakone za razbijanje tehnoloških i tržišnih monopola i obeshrabriti poslovne modele ponašanja poput finansijskih špekulanata.

Nema više povlačenja

Narednih godinu i po ćete u okviru sindikata sarađivati sa ministarkom Darijom Kisić TepavčevićDa li u njoj vidite osobu s kojim će sindikati uspostaviti delotvoran dijalog?

Uz sve uvažavanje i formirani utisak i veru u dobru volju i posvećenost ministarke, profesorke Kisić Tepavčević, kao i činjenicu da njena profesionalna vokacija i aktivnost u zdravstvenom štabu olakšava traganje za balansom između održanja zdravlja i održanja ekonomije, ne verujem da će stvari naročito zavisiti od nje lično. Prvo, radi se o oročenoj Vladi sa limitiranim kapacitetima i manevarskim prostorom, unutar sistema u kome su sve konačne odluke u rukama selektora Vlade, predsednika Vučića. Radi se i o nesporno kriznoj, vanrednoj situaciji koja se svodi na elementarni antikrizni menadžment. Teško da je onda realno očekivati da je to prostor unutar koga će, recimo, doći do neophodnog, uticajnog i efikasnog socijalnog dijaloga, kao i do zaposlenima i svim radno angažovanima prihvatljivijeg radnog i socijalnog zakonodavstva. Od ponuđenog i učinjenog zavisi u kojoj meri ćemo pregovarati ili protestovati jer za sindikate manevarskog prostora za dalja povlačenja, po mome sudu, više nema.

Prema iskazanoj stopi rizika od siromaštvaSrbija se u poređenju sa EU i zemljama u regionu nalazi na poslednjem mestuKako će pandemija uticati na socijalnu nejednakost?

Prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva iz 2017. i 2018. godine, u Srbiji već trenutno živi pola miliona apsolutno siromašnih građana, gotovo četvrtina je u riziku od siromaštva, dok čak 61,6 odsto građana (4,3 miliona) ima ličnu procenu o sopstvenom siromaštvu (tzv. subjektivno siromaštvo). U prevodu, subjektivno siromaštvo vam je osećaj da jedva krpite kraj sa krajem, da bez velikog ropca nećete podneti neplanirani trošak od 100 evra mesečno, kao i da vam je plaćeni desetodnevni godišnji odmor za familiju na nivou futurističke bajke.

Sve dok efikasna vakcina protiv virusa korona ne postane dostupna, opstaće trostruki krug siromašenja radnika: slabo plaćeni esencijalni radnici, od čijeg rada svi zavisimo, a koji moraju da odlaze od kuće da bi obavljali svoj posao, čime se izlažu znatnoj opasnosti; bolje plaćeni zaposleni koji rade od kuće, ali od kojih će poslodavci očekivati da budu na izvolte tokom celog dana; neplaćeni ili veoma slabo plaćeni radnici u domaćinstvu, najčešće žene, koji se staraju da svi budu siti, odeveni i emocionalno kako-tako namireni.

U nedavnom ekspozeupremijerka Ana Brnabić nije govorila o socijalnoj nejednakostiŠta mislitezašto?

Siromaštvo, razorni nivo nejednakosti i podoptimalni, nedovoljni rast, odnosno rast koji nije vidljiv i „običnim“ građanima su i decenijama pre pandemije bili, uz demokratske deficite i sistemsku političku korupciju, najveći minusi ovoga društva. Logično je onda da su to i pitanja koja se svesno drže na margini ekspozea koji podnosi stara-nova premijerka Vlade i vlasti koja nije od juče i ne može sebe da amnestira od odgovornosti. Nivo zarada, kvalitet zaposlenosti, odnosno dostojanstveni ili prekarni karakter rada su ne samo za sindikate ključni parametar i test uspešnosti vođenih ekonomskih i socijalnih politika.

To, kao i činjenica da nam je ekonomija predugo razorna kombinacija, miks servilnog odnosa prema korporativnom kapitalu i partokratskog porobljavanja javnog sektora i političkih institucija, a da nas analize MOR istovremeno vide kao zemlju sistematskog kršenja radnih i sindikalnih prava, drži se ispod radara. Ono što u takvoj situaciji ostaje za ekspoze su pohvale za makroekonomsku stagnantnu stabilnost i pomeranje obećanja u neproverljivu postizbornu budućnost.

Da li činjenica da je neko zaposlen znači i da nije siromašan?

Umesto dugih fraza odgovoriću vam kontrapitanjem: da li je moguće izaći iz paklenog kruga siromaštva sa minimalcem od 32.000 dinara koji primi oko 400.000 zaposlenih ili šta se može i sa najčešće isplaćenom medijalnom zaradom od 45.000 do koje nekako dobaci polovina zaposlenih, a koja je jedva nešto iznad minimalne potrošačke korpe o čijoj „raskoši“ je nepristojno i govoriti.

Na drugoj strani, ako troškovi angažovanja radne snage u Srbiji ne prelaze desetinu ukupnih troškova poslovanja, održanje poslova i zarada nije nerazuman krizni trošak jer smo već sebe učinili jeftinim. Drugo, primajući plate, nastavljamo da trošimo. Treće, kao kupci roba, ali i izbornih obećanja donosimo i prihode i glasove. Isplati se bar povremeno biti fin i solidaran. Najzad, budžetski novac je novac svih nas i bolje da ga uložimo u ljude nego u fontane i jarbole.

Kakva su prava ljudi koji rade od kućeKo ima koristi od rada od kuće?

Velika ulaganja u digitalni svet, posebno u razvoj i radnog procesa i obrazovanja na daljinu, postaće deo strategije kriznog menadžmenta i u normalnim okolnostima. Virtuelni svet postaće u većoj meri sastavni deo naše životne svakodnevice. Po nalazima Rebeke Gordon, sada, u vreme virusa korona, poslodavci počinju da sagledavaju nepandemijske koristi od toga što njihovi zaposleni rade od kuće. Zašto, recimo, radnici ne bi sami obezbeđivali sredstva potrebna za rad? To je mnogo lakše opravdati ako oni rade od kuće. I zašto bi poslodavci plaćali rentu za sav taj poslovni prostor kad su kancelarije prazne? Kompanije će profitirati i zahvaljujući manjim troškovima infrastrukture, a u nekim slučajevima čak i zbog zaposlenih koji se sele na jeftinije lokacije.

Do gotovo identičnih zaključaka došlo se i u studiji Fondacije Centra za demokratiju posvećenoj uticaju pandemije na položaj radnika u Srbiji. U odnosu na radnike koji su prešli na režim rada od kuće, glavni nedostaci akata donetih za vreme vanrednog stanja ogledaju se u tome što ne sadrže odredbe sadržane u Zakonu o radu koje se odnose na sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava; korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu; naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja poput troškova korišćenja interneta, telekomunikacione i kompjuterske opreme.

Odluke Kriznog štaba - nepoznanica

Kako će UGS pokušati da zaštiti prava radnikaKakvog uticaja imate na one koji odlučuju?

Dobra ilustracija mere uticaja vam je činjenica da je i za mene, kao predstavnika reprezentativnog sindikata UGS Nezavisnost, člana SES Srbije, i od maja njegovog predsedavajućeg, sastav, način rada i odlučivanja Kriznog štaba i, naravno, vođena rasprava i podastrta argumentacija na njegovim sesijama, nažalost, ostao nepoznanica. Ista stvar se odnosi i na predstavnike Unije poslodavaca Srbije, reprezentativnog predstavnika poslodavaca. Sve što nam je preostalo su apeli za uključivanje u rad štaba i komentari mera na održane dve sednice SES-a, kao i u saopštenjima za medije i u stavovima koje su zauzimali organi sindikata. Naravno i protesti kada je bila ugrožena elementarna bezbednost i zdravlje ljudi.

Suština naše pozicije je stav o moratorijumu na otpuštanja, održanju zarada i zaposlenosti i kvalitetu bezbednosnih mera, odnosno situacija u kojoj zaposleni ne bi bili izlagani prekomernom riziku. Pandemija ne može biti izgovor za redukovanje prava zaposlenih. Rad na daljinu, korišćenje plaćenih odsustava i odmora, kao i isplata minimalaca u posebno pandemijom pogođenim sektorima su bila neka od predlaganih rešenja.

Naše kritike inače obimnog programa mera bile su usmerene na njihovu kratkoročnost i neselektivnost. Primera radi, nismo prihvatali linearnu podelu po 100 evra pomoći svim punoletnima, čitaj biračima, kao i podelu minimalaca i u sektorima i firmama kod kojih promet nije opao, ili je pao ispod 10-15 odsto. Kratkoročno odlaganje obaveza bi moralo biti kombinovano sa njihovim selektivnim otpustom i usmerenim produktivnim investicijama i zapošljavanjem.

Kakva sutokom pandemijeprava radnika koji nisu u stalnom radnom odnosu?

Lica u prekarnim (nesigurnim) oblicima rada našla su se u posebno teškom položaju jer lica koja nisu u radnom odnosu, prema Zakonu o radu, nemaju gotovo nijedno radno pravo. Radno angažovani u neformalnoj ekonomiji našli su se u prvom krugu radnika kojima je radno angažovanje otkazano. Samozaposleni u neformalnom sektoru, u koje, recimo, spadaju ulični trgovci novom i polovnom robom, majstori za kućne popravke, pijačni prodavci, kućno pomoćno osoblje, muzičari, svi radnici neformalno angažovani u ugostiteljstvu i drugim granama ostali su bez prihoda. Teška finansijska situacija sakupljača sekundarnih sirovina dodatno se pogoršala za vreme vanredne situacije budući da je većina njih prestala da radi ili je radila sa smanjenih obimom posla.

Jasno je da se ni ovde ni u svetu, rast adekvatno ne prevodi u prilike za dostojanstvena radna mesta ili bolje uslove života. Preveliki broj vlada, zbog verovanja u desničarsku ideologiju, direktno napada ili dozvoljava napade na ljudska prava, radnička prava, plate i socijalnu zaštitu svojih građana.

U Davosu je ove godine preporučen model društveno odgovornijeg kapitalizma zainteresovanih stranau kome korporacije svoje ciljeve usklađuju sa dugoročnim ciljevima društvaKakav je to model?

Suočen sa klimatskim i demografskim promenama, socijalnim i rasnim sukobima i pandemijom, Svetski ekonomski forum je u Manifestu iz Davosa iz 2020. krenuo da uobličuje model društveno odgovornijeg kapitalizma zainteresovanih strana. Kapitalizam zainteresovanih strana, primera radi, traži od kompanija da publikuju podatke o ekološkoj ceni i efektima svoga delovanja, ali i da pokriju sve troškove zdravlja zaposlenih, kao i njihove obuke za sticanje novih veština. One su dužne i da javnim učine podatke o razlikama u zaradama zaposlenih, kako u pogledu razlika između različitih rodnih, starosnih i rasnih grupa radno angažovanih, tako i u pogledu neopravdano velikih raspona između njihovih zarada i plata menadžmenta. Manifest iz Davosa prihvata i narativ o osnovnoj zaradi kao dovoljnoj da zadovolji osnovne životne standarde. Ne radi se tu o napuštanju kapitalizma i puzajućem socijalizmu, već o preventivnom dizajniranju spasavanja kapitalizma.

Izvor: Vreme

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…