Prikazivanje članaka po tagu zdravlje

* Proteklu sedmicu u Srbiji obeležili su građanski protesti pozitivne energije, mirnog tona i optimističkog modela koji upućuju na realizovanje izrečenih potreba - kađe Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost". I ekolog i naš srpski seljan i frilenser, sveopšte svaki radnik, mora da bude dostojanstveno i pravno zadovoljen sa pripadajućom zaradom i zaštićen zakonski razumnim rešenjima za sve

* Jednu od čelnica reprezentativnog srpskog Sindikata Nezavisnost Čedanku Andrić, pitali smo kakvi su utisci u svetlu solidarnosti o proteklim protestima, idući hronološki "unazad" - u subotu 10. aprila u Beogradu, kada je održan zvanično nazvan i kao takav prijavljen, Ekološki ustanak Organizacije za očuvanje životne sredine "Odbranimo reke Stare planine" a koji je kao što smo prethodno najavili, podržan od strane UGS Nezavisnost?

- Utisci su pozitivni jer je ceo protest odisao pozitivnom energijom i optimističnim stavom da se mirnim građanskim protestima može nešto postići. Učesnici protesta su bili veoma jasni u svojim porukama koje se sve mogu sažeti u želju da se u svojoj zemlji živi zdravo, da sačuvamo svoje reke, planine i ostala prirodna bogatstva i da zdravlje ljudi bude prioritet nad profitom i parcijalnim interesima. U svakom slučaju, želja za aktivizmom uvek ostavi dobar utisak.

Mi smo svoje članove pozvali da se pridruže protestu jer je briga o ekologiji jedan od prvorazrednih zadataka i sindikata - podvlači Čedanka Andrić: - To ujedno i borba za zdravlje radnika i njihovih porodica. Smatramo da dostojanstvenog rada, socijalne pravde i društvene jednakosti nema bez rešavanja problema zagađenja vazduha, problema gubitka biodiverziteta i pijaće vode, hemijskog zagađenja, klimatskih promena ili uništavanja ozonskog omotača.

* Koliko je masovnost bila značajna u smislu vidljivosti?

- Masovnost je uvek značajna. Okupio se zaista veliki broj ljudi ali bi bilo još impresivnije da je bilo više - a trebalo je - jer onaj kome se poruke šalju uvek procenjuje kolika je snaga onoga ko je izašao na ulice. Nije masovnost jedina snaga ali je veoma značajna i naravno podiže i vidljivost. Međutim mislim da će izražavanje mišljenja i stavova o ekološkim pitanjima u budućnosti dobijati na masovnosti.

* U kojoj meri Srbija može sutra da raspolaže u pozitivnom smislu tom energijom nove mladosti, reke mladih intelektualaca koja izričito ne želi da tokovi te reke otplove iz njenog izvorišta u Srbiji?

- Može raspolagati značajno - na način da se energija dobro usmeri, da se stavovi dobro artikulišu i da oko toga postoji širi društveni konsenzus. Nezavisnost je još u septembru 2019. godine podržala protest organizovan u Beogradu pod nazivom “Odbranimo naše reke“ tvrdeći da ako država treba nekoga da subvencioniše onda to treba da budu seljani koji žele da ostanu na svojim planinama, uz svoje reke, a ne oni koji će izgradnjom derivacionih hidro elektrana te reke gurnuti u cevi, uništiti prirodu i sav okolni živi svet, zarad vlastitog profita. Iako je na protestu bilo jako puno mladih ljudi, mislim da su i starije generacije pokazale da su solidarne po ovim pitanjima, a međugeneracijska solidarnost je izuzetno važna.

* Zašto je važno prepoznavanje frilensera u Srbiji, a koji su se organizovali u okviru Udruženja radnika na internetu čije se članstvo sve više uvećava - i nakon protesta održanih isto u sedmici iza nas?

- Svaki radnik je važan, bez obzira šta radi i po kom osnovu. Mi smo kao sindikat frilensere prepoznali ali nam sadašnje radno zakonodavstvo ne ostavlja mogućnost da ih organizujemo. Ovo će se sigurno promeniti donošenjem novog Zakona o radu. Za nas kao sindikat važno je da imamo mogućnost ili bolje rečeno da se izborimo za pravo da sve radnike organizujemo i zaštitimo. Početkom godine smo podržali protest Udruženja radnika na internetu smatrajući da vlast mora da sedne sa njima da razgovara oko modela i rokova za naplatu poreza a ne da donosi nerazumne odluke i to u vreme pandemije kada se borimo za očuvanje radnih mesta i ističemo potrebu veće socijalne osetljivosti.

* Sindikat NEZAVISNOST - opet na delu. Koje su najaktuelnije dobre namere i planovi za koliko sutra u UGS-u?

- Ove godine obeležavamo 30 godina našeg postojanja i sindikalne borbe. Zdravo i bezbedno radno mesto u ovo strašno vreme pandemije nam je prioritet. Spremamo se za izazove koje će doneti novo radno i socijalno zakonodavstvo, a u svakodnevnom radu nastojimo da pružimo pomoć velikom broju članova koji se suočavaju sa kršenjem radnih i sindikalnih prava. Borimo se i da reafirmišemo sistem kolektivnog pregovaranja, a borba za veće zarade nam je takođe konstantan cilj.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (razgovarao Siniša Stričević, gl. odg. ur)

Objavljeno u Prva vest

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje je podržala kampanju za Svetski dan zdravlja 2021. na društvenim mrežama i platformama

Svetski dan zdravlјa (World Health Day) obeležava se, podsetimo kao što smo već objavljivali, širom sveta 7. aprila svake godine pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. Skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi, pošto je 7. aprila iste godine odluka o konstituisanju Svetske zdravstvene organizacije zvanično stupila na snagu nakon što je i poslednja država članica UN ratifikovala ovu odluku. Na taj dan osnovana je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) koja ove godine slavi 73 godine postojanja.

7. aprila 2021. Svetskog dana zdravlja Fondacija je pozvala na akciju za uklanjanje nejednakosti u pristupu zdravstvenog sistema, kao deo jednogodišnje globalne kampanje okupljanja ljudi radi izgradnje pravednijeg, zdravijeg sveta. Kampanja naglašava ustavni princip SZO da je „uživanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez razlike rase, religije, političkog uverenja, ekonomskog ili socijalnog stanja“.

Nejednakosti u zdravlju ne samo da su nepravedne i nejednake, već takođe ugrožavaju dosadašnji napredak i mogu potencijalno da se povećaju, a ne da smanjuju praznine u kapitalu. Neki ljudi zahvaljujući uslovima u  kojima  se rađaju, rastu, žive, rade i stare, imaju bolji pristup zdravstvenim uslugama od drugih. Neke grupe ljudi, širom sveta imaju lošije uslove obrazovanja, stanovanja, mogućnost zaposlenja i žive sa malim mesečnim prihodima. Ove grupe obično imaju sasvim mali ili nikakav pristup sigurnom okruženju, vazduhu, vodi, bezbednoj kvalitetnoj hrani i zdravstvenim uslugama, što ih dovodi do patnje, bolesti i prevremene smrti. To sve šteti društvima i ekonomijama - podsećaju u Fondaciji.  

Zbog toga pozivamo nacionalne i regionalne lidere da osiguraju da zajednice budu na prvom mestu u procesima odlučivanja dok se krećemo ka novoj budućnosti koja neče biti ista, da se bore da svi imaju uslove za život i rad koji pogoduju dobrom zdravlju. Istovremeno, apelujemo na lidere širom sveta da prepoznaju i istraže nejednakosti u zdravlju i da obezbede da svi ljudi imaju kvalitetan pristup zdravstvenim uslugama prema njihovim potrebama i vrednostima u okviru njihovih zajednica.

Pandemija COVID-19 je teško pogodila sve zemlje, ali je njen uticaj bio najoštriji na one zajednice koje su već bile ugrožene i koje su bile izloženije bolesti. U takvim zemljama manje je verovatno da će biti pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i rezultat mera sprovedenih za suzbijanje pandemije najverovatnije će imati negativne posledice po život i zdravlje građana.

SZO se zalaže za to da svako, svuda, može ostvariti pravo na dobro zdravlje. Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja, SZO poziva vlade, svetske lidere, nacionalne, regionalne i lokalne lidere da istraju u naporima za ostvarenje ciljeva održivog razvoja na koje su se obavezali 2015. godine, a koji kao krajnji cilj imaju unapređenje zdravlja svih - zaključuju u Fondaciji za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

*UGS Nezavisnost poziva svoje članove da se u subotu 10. aprila pridruže protestu pod nazivom „Ekološki ustanak“ koji u 13 časova u Beogradu, ispred zgrade Skupštine Srbije, organizuje pokret "Odbranimo reke Stare planine" i desetine drugih sličnih udruženja iz čitave Srbije

Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost smatraju potpuno opravdanim zahteve najavljenog protesta koje su juče predstavili Aleksandar Jovanović Ćuta i Aleksandar Panić na regionalnom sindikalnom seminaru posvećenom bezbednosti i zdravlju radnika u kontekstu zaštite životne sredine. Te zahteve su na seminaru svojim stručnim analizama i komentarima podržali i profesori relevatnih fakulteta i naučnih instituta u oblasti brige o zaštiti prirode.

Organizatori seminara napomenuli su da je briga o ekologiji prvorazredni zadatak i sindikata jer je to ujedno i borba za zdravlje radnika i njihovih porodica. Sindikalci su se pridružili zahtevu Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ da se u raspolaganju prirodnim resursima moraju poštovati odgovarajući domaći i međunarodni propisi kojima se štiti životna sredina.

U diskusiji tokom trodnevne sindikalne edukacije rečeno je da se eksploatacija prirodnih resursa - reka, šuma, rudnih i drugih sirovina - ne sme prepustiti volji, interesima i pohlepi kapitala koji u bezobzirnoj trci za profitom ne preza ni od genocida nad prirodom.

Insistiranjem na poštovanju propisa i standarda kojima se garantuje smanjenje negativnih uticaja industrije na prirodu, životne i radne uslove ekološki pokret, zajedno sa sindikatima, zapravo se bori za bezbedna, zdrava radna mesta i dostojanstven rad.

Izvor: UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije - Kancelarije za Srbiju, svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Ovogodišnji slogan Svetskog dana zdravlja je: „Da gradimo zdraviji svet”

Dostupnost zdravstvene zaštite je jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez obzira na pol, rasnu ili versku pripadnost, socijalno ili ekonomsko stanje ili političko uverenje. Nejednakosti u zdravlju predstavljaju značajan javnozdravstveni problem i posledica su nejednakih životnih mogućnosti, kako u porodici i lokalnoj zajednici tako i na radnom mestu. Neke nejednakosti u zdravlju mogu se pripisati biološkim razlikama ili sopstvenim izborima, dok se druge pripisuju okolini i spoljnim faktorima koji su izvan kontrole pojedinaca. Nejednakosti u zdravlju mogu nastati direktno kao posledica društveno-ekonomskih faktora kao što su siromaštvo, nepravilna ishrana, zagađena okolina, rizično ponašanje ili indirektno kao posledica nedostupnosti zdravstvene zaštite. Svetska zdravstvena organizacija ističe da je unapređenje zdravlja moguće primenom zdravih stilova života i smanjenjem faktora rizika po ljudsko zdravlje. Jednako je važno razvijati zdravstveni sistem koji pravično unapređuje zdravstvene ishode, čije usluge odgovaraju potrebama korisnika, koji je finansijski održiv i počiva na politici i praksi „neisključivanja” tj. dostupan je, pristupačan i delotvoran.

Pandemija bolesti COVID-19 najviše je uticala na one zajednice koje su već bile ugrožene siromaštvom i ograničenim pristupom zdravstvenim uslugama, a time i na povećanje socijalnih i nejednakosti u zdravlju. Ove godine Svetski dan zdravlja podseća na pravo na zdravlje za sve i poziva ljude da grade zdraviji svet. Važno je razvijati zdravstvenu politiku unutar zdravstvenog sistema u kojoj se vodi računa o socijalnom, ekonomskom i ekološkom blagostanju.

Uticaj socio-ekonomskih determinanti na zdravlje:

 Predviđa se porast siromaštva na globalnom nivou (prvi put u poslednjih 20 godina).
 Smanjena je mogućnost ostvarenja 12 ciljeva održivog razvoja do 2030. godine (svet bez siromaštva, svet bez gladi, dobro zdravlje, kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost, čista voda i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija, dostojanstven rad i ekonomski rast, industrija inovacije i infrastruktura, smanjenje nejednakosti, akcija za klimu, održivi gradovi i zajednice, odgovorna potrošnja i proizvodnja, život pod vodom, život na zemlji, mir, pravda i snažne institucije, partnerstvom do ciljeva).
 Za 60% stanovništva u pojedinim zemljama nisu dostupne osnovne zdravstvene usluge.
 Više od milijardu ljudi živi u siromaštvu i lošim higijenskim uslovima, suočeni su sa povećanim rizicima širenja korona virusa, obolevanja i umiranja.
 Postoji razlika od 18 godina u očekivanom životnom veku između zemalja sa visokim i niskim prihodima.
 Prema podacima SZO iz 2016. godine, više od 15 miliona prevremenih smrti usled nezaraznih bolesti (HNB) dogodilo se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
 Obolevanje od raka je češće kod siromašnijeg stanovništva.
 Stopa smrtnosti mlađih od pet godina je osam puta veća u Africi nego u Evropskom regionu.

Istraživanja pokazuju da socijalne determinante zdravlja imaju 50% više uticaja na zdravlje nego zdravstvena zaštita ili izbor načina života.

Socijalne determinante zdravlja koje mogu uticati na jednakost u zdravlju:

 Zarada i socijalna zaštita
 Obrazovanje
 Nezaposlenost i nesigurnost posla
 Uslovi radnog okruženja
 Način ishrane
 Uslovi životne sredine
 Rani razvoj deteta
 Socijalna inkluzija
 Nediskriminacija
 Pristup zdravstvenim uslugama.

Pozitivni uticaj na socijalne determinante zdravlja od ključnog je značaja za poboljšanje zdravlja i smanjenje nejednakosti u zdravlju. Partnerstvo vladinog sa nevladinim sektorom, bolja informisanost celokupnog stanovništva (posebno ranjivih grupa o njihovim pravima na zdravlje), udruživanje u ostvarivanju prava i pomoć nevladinih organizacija u zaštiti prava mogu postaviti korisnika „u centar” zdravstvenog sistema - što je prioritet njegovog razvoja i funkcionisanja.

Izveštajna tabela - Svetski dan zdravlja 2021. - možete da je pogledate detaljno, dole, u okviru slajd - fotografije

Izvor: Zavod za javnog zdravlje Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Svetski dan zdravlјa (engl. World Health Day) obeležava se širom sveta 7. aprila svake godine a pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije

Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. Skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi.

Povod tome - pošto je 7. aprila iste godine, odluka o konstituisanju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) zvanično stupila na snagu.

Nakon toga, i poslednja država članica Ujedinjenih nacija, ratifikovala je ovu odluku.

Ostajte zdravo, sa viškom samopouzdanja kada je ono u ove  ne lake dane najpotrebnije, budimo solidarni jedni naspram drugih naročito sada u još uvek vanrednim okolnostima, uz naše geslo - SAMO POZITIVNO, moto, Svi smo jedno i cilj, Zbližavanja -

Vaši, Novi Radio Sombor, Udruženje "PODIUM"

Objavljeno u Prva vest

Autorski tekstovi: Svetozar Raković

* Približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo bez posla zbog pandemije virusa COVID-19, ali i antipandemijskih mera i ograničenja njihovih država i kompanija. Najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. I u 2021. godini svet suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i velikom nesigurnošću ekonomskog ozdravljenja, upozorava Međunarodna organizacija rada. Pandemija je uzdrmala planetarnu ekonomiju u razmerama kakve nisu zabeležene od Drugog svetskog rata, a ekonomski oporavak do kraja 2020. godine je skroman i neravnomeran, ukazuje Međunarodna organizacija (MOR) u obimnom izveštaju „Covid-19 i svet rada“, objavljenom krajem januara 

Analize MOR o uticajima pandemije na svetsku ekonomiju pokazuju da je u 2020. godini u svetu izgubljeno 114 miliona radnih mesta u odnosu na 2019. Najveći gubici zaposlenja bili su u Americi, a najniži u Centralnoj Aziji i Evropi, gde su sprovođene aktivne mere zadržavanja posla smanjivanjem radnog vremena i finansijskom podrškom preduzećima i radnicima.

Analize MOR-a na osnovu dostupnih podataka iz raznih zemalja pokazuju da su mere finansijske podrške radnicima ublažile udar krize, ali i da je podrška bila neujednačena u različitim sektorima rada. Rezultat je da su generalno najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. U relativnom smislu, gubitak zaposlenja je bio veći kod žena (5,0 odsto) od muškaraca, i veći za mlade radnike (8,7 procenata) nego za starije radnike.

Gubici sveta rada

Najnovije ažurirane procene MOR-a su da je u toku cele 2020. godine usled pandemije u svetskoj ekonomiji izgubljeno 8,8 procenata globalnog radnog vremena u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2019. godine, što je ekvivalentno gubitku 255 miliona poslova sa punim radnim vremenom (tabela 1, u slajdu ispod teksta).

Treba imati na umu da pomenuti pad radnog vremena u 2020. godini predstavlja zbir veličina izgubljenog zaposlenja i smanjenja radnog vremena za one koji su ostali zaposleni.

Gubici radnog vremena su naročito veliki u Severnoj i Južnoj Americi, Južnoj Evropi i Južnoj Aziji.

Najveći gubici radnog vremena u svetskoj ekonomiji u toku 2020. godine ostvareni su u drugom tromesečju - 18,2%, što je ekvivalentno broju od 525 miliona poslova sa punim radnim vremenom od 48 sati nedeljno (tabela 2).

Procenjuje se da je u prošloj godini globalni prihod od rada (bez mera finansijske podrške) opao za 8,3 procenta, što iznosi 3,7 hiljade milijardi američkih dolara, ili 4,4 procenta globalnog bruto proizvoda. Najveći gubitak dohotka od rada ostvaren je u zemljama američkog kontinenta (10,3%), dok je najmanji gubitak zabeležen u regionu Azije i Tihog okeana (6,6%).

Analize MOR ukazuju da se tokom drugog talasa virusne pandemije situacija poboljšavala pa je tako u trećem kvartalu 2020. evidentirano smanjenje gubitka radnog vremena od 7,2% u odnosu na 12,1% u celoj prvoj polovini 2020. godine. Rast radnog vremena, veći od očekivanog, posebno je bio izražen u zemljama sa srednje nižim prihodima. U četvrtom kvartalu gubici su dodatno opali: globalno radno vreme smanjeno je za 4,6 procenta, što je ekvivalentno obimu od 130 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Najnovije ankete o radnoj snazi (do trećeg kvartala 2020) otkrivaju jak kontrast između masovnih gubitaka poslova u teško pogođenim sektorima (usluge smeštaja i ishrane, umetnosti i kulture, maloprodaje i građevinarstva) i rasta zaposlenja u velikom broju sektora visokokvalifikovanih usluga (informacije i komunikacije, finansije i osiguranje).

MOR ocenjuje da će ova divergencija povećavati nejednakost unutar pojedinačnih zemalja, zajedno sa već značajnim razlikama nastalim zbog negativnih uticaja krize na poslovanje u najteže pogođenim sektorima.

Sve pomenute nesrazmere u podrškama država ukazuju na rizik od neravnomernog oporavka, što će povećati nejednakosti u narednim godinama.

Za oporavak po meri čoveka

Svet je ušao u 2021. godinu i dalje suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i prihodima i sa velikom nesigurnošću. MOR ukazuje da odgovorne nacionalne politike traba da kombinuju vakcinaciju i druge mere javnog zdravlja sa podrškom privredi i tržištu rada. Kreatori politike treba da nastoje da podrže snažan i šroko zasnovan oporavak, fokusirajući se na zapošljavanje i odgovarajuće zarade, prava radnika i socijalni dijalog: oporavak usmeren na čoveka.

Da bi se ostvario takav oporavak, kreatori politike moraju uzeti u obzir:
(a) održavanje prilagodljive makroekonomske politike za podršku prihodima i investiranju;
(b) pružanje pomoći zemljama sa niskim i srednjim prihodima u vakcinaciji;
(c) podršku teško pogođenim grupacijama (mladi, žene, slabo plaćeni i nekvalifikovani radnici) u pronalaženju pristojnih mogućnosti za rad kako ne bi dugoročno trpeli najteže socijalne posledice pandemije („efekat ožiljaka“);
(d) uravnoteženje potreba različitih sektora tako što bi se efikasnim merama podržale tranzicije tržišta rada, kao i preduzeća, posebno manja;
(e) sprovođenje strategija oporavka na osnovu socijalnog dijaloga, promovišući prelazak na više inkluzivan, elastičan i održiv svet rada.

Na početku 2021. godine čak 93 odsto radnika u svetu žive i rade u zemljama koje su zadržale razne mere ograničenja na radnom mestu u vezi sa virusom COVID-19. MOR primećuje da više geografski i sektorski ciljanih mera protiv pandemije postepeno prerastaju u zakonske norme. Najteža situacija je u zemljama u kojima je blokirana cela ekonomija, osim osnovnih delatnosti. U tim zemljama danas živi 3 odsto svetskog radništva, što jeste značajno bolje nego na vrhuncu krize, u aprilu 2020, kada je u takvim uslovima živelo čak 41 odsto radnika širom sveta. Procenat zaposlenih koji borave u zemljama sa pojedinim zatvorenim sektorima, u januaru je takođe opao na 11 odsto sa više od 30 procenata u septembru prošle godine. Međutim, i dalje je veoma veliki udeo radnika (77%) koji žive u zemljama u kojima su na snazi mere izolacije nekih područja ili sektora (85% krajem jula 2020).

Trendovi zatvaranja radnih mesta znatno se razlikuju među glavnim svetskim regijama (Afrika, Amerika, Arapska regija, Azija i Pacifik, Evropa i Centralna Azija).

Sa drugim talasom pandemije, u drugoj polovini 2020. godine, u regionu Evrope i Centralne Azije zabeleženo je značajno povećanje ograničenja na radnom mestu. Na početku 2021, svaki peti zaposleni u regionu živi u zemljama sa zatvorenim ekonomijama, osim neophodnih sektora, što je najveći udeo između pet glavnih regiona sveta. Taj trend je naglo povećan od decembra novim ograničenjima u pojedinim zemljama na severu, jugu i zapadu Evrope. Danas čak 40 odsto radnika u toj podregiji boravi u zemljama sa velikim brojem privremeno zatvorenih radnih mesta.

Najveća ograničenja za radna mesta su u Aziji i na Pacifiku (više od 90 procenata radnika). Međutim, u skladu sa globalnim trendom, i u ovom regionu mere su više geografski ciljane (za delove zemlje), dok je veoma mali udeo radnika pogođen potpunim ograničenjima ekonomije.

Svi ostali glavni regioni (Afrika, Amerika, Arapska regija) postepeno su omekšavali antipandemijske mere. Približno polovina zaposlenih u regiji arapskih država trenutno boravi u zemljama sa ograničenjima na radnom mestu, za razliku od perioda april-jun 2020. kada su ograničenja važila za skoro 100 procenata radnika.

U Africi, približno svaki peti radnik živi u zemljama sa ograničenjima na poslu, što je skoro četiri puta manje nego u aprilu prošle godine. Većina mera ograničenja u radu u ovom regionu ciljana je na određene sektore ili geografska područja u okviru pojedinačnih zemalja. Na američkom kontinentu blizu 90 procenata zaposlenih žive u zemljama sa nekim oblikom zatvaranja radnog mesta. Međutim, skoro sva ograničenja usmerena su na određena geografska područja ili ekonomske sektore, što ukazuje na ublažavanje situacije i u tom regionu.

Projekcije za 2021. godinu

Uprkos očekivanjima i najavama da će snažan ekonomski oporavak uslediti već u drugoj polovini 2021. godine, nakon masovne vakcinacije protiv virusa COVID-19, MOR upozorava da je globalna ekonomija i dalje suočena sa visokim nivoom nesigurnosti, te da postoji rizik neujednačenog oporavka svetske ekonomije. Najnovije prognoze ukazuju na trajni deficit u radu u godini koja je počela (tabela 2).

Međunarodni monetarni fond (polazna prognoza) predviđa gubitak radnog vremena od 3,0 odsto u 2021. godini u odnosu na četvrti kvartal 2019. što je ekivalentno sa 90 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Prema pesimističkoj prognozi, gubici u radnom vremenu 2021. godine ostaće na 4,6 odsto, ili 130 miliona poslova (puno radno vreme), u odnosu na četvrti kvartal 2019.

Čak i optimistička prognoza, zasnovana na značajno povoljnijim ekonomskim uslovima, u tekućoj godini predviđa gubitak od 1,3 odsto globalnog radnog vremena (36 miliona poslova sa punim radnim vremenom).

Analize MOR-a pokazuju da su brojni faktori, uključujući i bolju kontrolu virusa, pomogli u promenama politike ograničavanja i zatvaranja radnih mesta. Vlade su prepoznale da su geografski ciljane i sektorski specifične mere prihvatljivije ljudima i da se tako smanjuju negativne ekonomske posledice pandemije.

Ipak, zaključuje se u izveštaju MOR-a, rizici po zdravlje su i dalje visoki, pa je potrebno uspostaviti odgovarajuću ravnotežu između mera javnog zdravlja protiv virusa i mera podrške radnicima i preduzećima pogođenim posledicama pandemije.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 3 od 7

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…