Prikazivanje članaka po tagu zdravlje

*UGS Nezavisnost poziva svoje članove da se u subotu 10. aprila pridruže protestu pod nazivom „Ekološki ustanak“ koji u 13 časova u Beogradu, ispred zgrade Skupštine Srbije, organizuje pokret "Odbranimo reke Stare planine" i desetine drugih sličnih udruženja iz čitave Srbije

Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost smatraju potpuno opravdanim zahteve najavljenog protesta koje su juče predstavili Aleksandar Jovanović Ćuta i Aleksandar Panić na regionalnom sindikalnom seminaru posvećenom bezbednosti i zdravlju radnika u kontekstu zaštite životne sredine. Te zahteve su na seminaru svojim stručnim analizama i komentarima podržali i profesori relevatnih fakulteta i naučnih instituta u oblasti brige o zaštiti prirode.

Organizatori seminara napomenuli su da je briga o ekologiji prvorazredni zadatak i sindikata jer je to ujedno i borba za zdravlje radnika i njihovih porodica. Sindikalci su se pridružili zahtevu Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ da se u raspolaganju prirodnim resursima moraju poštovati odgovarajući domaći i međunarodni propisi kojima se štiti životna sredina.

U diskusiji tokom trodnevne sindikalne edukacije rečeno je da se eksploatacija prirodnih resursa - reka, šuma, rudnih i drugih sirovina - ne sme prepustiti volji, interesima i pohlepi kapitala koji u bezobzirnoj trci za profitom ne preza ni od genocida nad prirodom.

Insistiranjem na poštovanju propisa i standarda kojima se garantuje smanjenje negativnih uticaja industrije na prirodu, životne i radne uslove ekološki pokret, zajedno sa sindikatima, zapravo se bori za bezbedna, zdrava radna mesta i dostojanstven rad.

Izvor: UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije - Kancelarije za Srbiju, svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Ovogodišnji slogan Svetskog dana zdravlja je: „Da gradimo zdraviji svet”

Dostupnost zdravstvene zaštite je jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez obzira na pol, rasnu ili versku pripadnost, socijalno ili ekonomsko stanje ili političko uverenje. Nejednakosti u zdravlju predstavljaju značajan javnozdravstveni problem i posledica su nejednakih životnih mogućnosti, kako u porodici i lokalnoj zajednici tako i na radnom mestu. Neke nejednakosti u zdravlju mogu se pripisati biološkim razlikama ili sopstvenim izborima, dok se druge pripisuju okolini i spoljnim faktorima koji su izvan kontrole pojedinaca. Nejednakosti u zdravlju mogu nastati direktno kao posledica društveno-ekonomskih faktora kao što su siromaštvo, nepravilna ishrana, zagađena okolina, rizično ponašanje ili indirektno kao posledica nedostupnosti zdravstvene zaštite. Svetska zdravstvena organizacija ističe da je unapređenje zdravlja moguće primenom zdravih stilova života i smanjenjem faktora rizika po ljudsko zdravlje. Jednako je važno razvijati zdravstveni sistem koji pravično unapređuje zdravstvene ishode, čije usluge odgovaraju potrebama korisnika, koji je finansijski održiv i počiva na politici i praksi „neisključivanja” tj. dostupan je, pristupačan i delotvoran.

Pandemija bolesti COVID-19 najviše je uticala na one zajednice koje su već bile ugrožene siromaštvom i ograničenim pristupom zdravstvenim uslugama, a time i na povećanje socijalnih i nejednakosti u zdravlju. Ove godine Svetski dan zdravlja podseća na pravo na zdravlje za sve i poziva ljude da grade zdraviji svet. Važno je razvijati zdravstvenu politiku unutar zdravstvenog sistema u kojoj se vodi računa o socijalnom, ekonomskom i ekološkom blagostanju.

Uticaj socio-ekonomskih determinanti na zdravlje:

 Predviđa se porast siromaštva na globalnom nivou (prvi put u poslednjih 20 godina).
 Smanjena je mogućnost ostvarenja 12 ciljeva održivog razvoja do 2030. godine (svet bez siromaštva, svet bez gladi, dobro zdravlje, kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost, čista voda i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija, dostojanstven rad i ekonomski rast, industrija inovacije i infrastruktura, smanjenje nejednakosti, akcija za klimu, održivi gradovi i zajednice, odgovorna potrošnja i proizvodnja, život pod vodom, život na zemlji, mir, pravda i snažne institucije, partnerstvom do ciljeva).
 Za 60% stanovništva u pojedinim zemljama nisu dostupne osnovne zdravstvene usluge.
 Više od milijardu ljudi živi u siromaštvu i lošim higijenskim uslovima, suočeni su sa povećanim rizicima širenja korona virusa, obolevanja i umiranja.
 Postoji razlika od 18 godina u očekivanom životnom veku između zemalja sa visokim i niskim prihodima.
 Prema podacima SZO iz 2016. godine, više od 15 miliona prevremenih smrti usled nezaraznih bolesti (HNB) dogodilo se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
 Obolevanje od raka je češće kod siromašnijeg stanovništva.
 Stopa smrtnosti mlađih od pet godina je osam puta veća u Africi nego u Evropskom regionu.

Istraživanja pokazuju da socijalne determinante zdravlja imaju 50% više uticaja na zdravlje nego zdravstvena zaštita ili izbor načina života.

Socijalne determinante zdravlja koje mogu uticati na jednakost u zdravlju:

 Zarada i socijalna zaštita
 Obrazovanje
 Nezaposlenost i nesigurnost posla
 Uslovi radnog okruženja
 Način ishrane
 Uslovi životne sredine
 Rani razvoj deteta
 Socijalna inkluzija
 Nediskriminacija
 Pristup zdravstvenim uslugama.

Pozitivni uticaj na socijalne determinante zdravlja od ključnog je značaja za poboljšanje zdravlja i smanjenje nejednakosti u zdravlju. Partnerstvo vladinog sa nevladinim sektorom, bolja informisanost celokupnog stanovništva (posebno ranjivih grupa o njihovim pravima na zdravlje), udruživanje u ostvarivanju prava i pomoć nevladinih organizacija u zaštiti prava mogu postaviti korisnika „u centar” zdravstvenog sistema - što je prioritet njegovog razvoja i funkcionisanja.

Izveštajna tabela - Svetski dan zdravlja 2021. - možete da je pogledate detaljno, dole, u okviru slajd - fotografije

Izvor: Zavod za javnog zdravlje Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Svetski dan zdravlјa (engl. World Health Day) obeležava se širom sveta 7. aprila svake godine a pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije

Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. Skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi.

Povod tome - pošto je 7. aprila iste godine, odluka o konstituisanju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) zvanično stupila na snagu.

Nakon toga, i poslednja država članica Ujedinjenih nacija, ratifikovala je ovu odluku.

Ostajte zdravo, sa viškom samopouzdanja kada je ono u ove  ne lake dane najpotrebnije, budimo solidarni jedni naspram drugih naročito sada u još uvek vanrednim okolnostima, uz naše geslo - SAMO POZITIVNO, moto, Svi smo jedno i cilj, Zbližavanja -

Vaši, Novi Radio Sombor, Udruženje "PODIUM"

Objavljeno u Prva vest

Autorski tekstovi: Svetozar Raković

* Približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo bez posla zbog pandemije virusa COVID-19, ali i antipandemijskih mera i ograničenja njihovih država i kompanija. Najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. I u 2021. godini svet suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i velikom nesigurnošću ekonomskog ozdravljenja, upozorava Međunarodna organizacija rada. Pandemija je uzdrmala planetarnu ekonomiju u razmerama kakve nisu zabeležene od Drugog svetskog rata, a ekonomski oporavak do kraja 2020. godine je skroman i neravnomeran, ukazuje Međunarodna organizacija (MOR) u obimnom izveštaju „Covid-19 i svet rada“, objavljenom krajem januara 

Analize MOR o uticajima pandemije na svetsku ekonomiju pokazuju da je u 2020. godini u svetu izgubljeno 114 miliona radnih mesta u odnosu na 2019. Najveći gubici zaposlenja bili su u Americi, a najniži u Centralnoj Aziji i Evropi, gde su sprovođene aktivne mere zadržavanja posla smanjivanjem radnog vremena i finansijskom podrškom preduzećima i radnicima.

Analize MOR-a na osnovu dostupnih podataka iz raznih zemalja pokazuju da su mere finansijske podrške radnicima ublažile udar krize, ali i da je podrška bila neujednačena u različitim sektorima rada. Rezultat je da su generalno najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. U relativnom smislu, gubitak zaposlenja je bio veći kod žena (5,0 odsto) od muškaraca, i veći za mlade radnike (8,7 procenata) nego za starije radnike.

Gubici sveta rada

Najnovije ažurirane procene MOR-a su da je u toku cele 2020. godine usled pandemije u svetskoj ekonomiji izgubljeno 8,8 procenata globalnog radnog vremena u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2019. godine, što je ekvivalentno gubitku 255 miliona poslova sa punim radnim vremenom (tabela 1, u slajdu ispod teksta).

Treba imati na umu da pomenuti pad radnog vremena u 2020. godini predstavlja zbir veličina izgubljenog zaposlenja i smanjenja radnog vremena za one koji su ostali zaposleni.

Gubici radnog vremena su naročito veliki u Severnoj i Južnoj Americi, Južnoj Evropi i Južnoj Aziji.

Najveći gubici radnog vremena u svetskoj ekonomiji u toku 2020. godine ostvareni su u drugom tromesečju - 18,2%, što je ekvivalentno broju od 525 miliona poslova sa punim radnim vremenom od 48 sati nedeljno (tabela 2).

Procenjuje se da je u prošloj godini globalni prihod od rada (bez mera finansijske podrške) opao za 8,3 procenta, što iznosi 3,7 hiljade milijardi američkih dolara, ili 4,4 procenta globalnog bruto proizvoda. Najveći gubitak dohotka od rada ostvaren je u zemljama američkog kontinenta (10,3%), dok je najmanji gubitak zabeležen u regionu Azije i Tihog okeana (6,6%).

Analize MOR ukazuju da se tokom drugog talasa virusne pandemije situacija poboljšavala pa je tako u trećem kvartalu 2020. evidentirano smanjenje gubitka radnog vremena od 7,2% u odnosu na 12,1% u celoj prvoj polovini 2020. godine. Rast radnog vremena, veći od očekivanog, posebno je bio izražen u zemljama sa srednje nižim prihodima. U četvrtom kvartalu gubici su dodatno opali: globalno radno vreme smanjeno je za 4,6 procenta, što je ekvivalentno obimu od 130 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Najnovije ankete o radnoj snazi (do trećeg kvartala 2020) otkrivaju jak kontrast između masovnih gubitaka poslova u teško pogođenim sektorima (usluge smeštaja i ishrane, umetnosti i kulture, maloprodaje i građevinarstva) i rasta zaposlenja u velikom broju sektora visokokvalifikovanih usluga (informacije i komunikacije, finansije i osiguranje).

MOR ocenjuje da će ova divergencija povećavati nejednakost unutar pojedinačnih zemalja, zajedno sa već značajnim razlikama nastalim zbog negativnih uticaja krize na poslovanje u najteže pogođenim sektorima.

Sve pomenute nesrazmere u podrškama država ukazuju na rizik od neravnomernog oporavka, što će povećati nejednakosti u narednim godinama.

Za oporavak po meri čoveka

Svet je ušao u 2021. godinu i dalje suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i prihodima i sa velikom nesigurnošću. MOR ukazuje da odgovorne nacionalne politike traba da kombinuju vakcinaciju i druge mere javnog zdravlja sa podrškom privredi i tržištu rada. Kreatori politike treba da nastoje da podrže snažan i šroko zasnovan oporavak, fokusirajući se na zapošljavanje i odgovarajuće zarade, prava radnika i socijalni dijalog: oporavak usmeren na čoveka.

Da bi se ostvario takav oporavak, kreatori politike moraju uzeti u obzir:
(a) održavanje prilagodljive makroekonomske politike za podršku prihodima i investiranju;
(b) pružanje pomoći zemljama sa niskim i srednjim prihodima u vakcinaciji;
(c) podršku teško pogođenim grupacijama (mladi, žene, slabo plaćeni i nekvalifikovani radnici) u pronalaženju pristojnih mogućnosti za rad kako ne bi dugoročno trpeli najteže socijalne posledice pandemije („efekat ožiljaka“);
(d) uravnoteženje potreba različitih sektora tako što bi se efikasnim merama podržale tranzicije tržišta rada, kao i preduzeća, posebno manja;
(e) sprovođenje strategija oporavka na osnovu socijalnog dijaloga, promovišući prelazak na više inkluzivan, elastičan i održiv svet rada.

Na početku 2021. godine čak 93 odsto radnika u svetu žive i rade u zemljama koje su zadržale razne mere ograničenja na radnom mestu u vezi sa virusom COVID-19. MOR primećuje da više geografski i sektorski ciljanih mera protiv pandemije postepeno prerastaju u zakonske norme. Najteža situacija je u zemljama u kojima je blokirana cela ekonomija, osim osnovnih delatnosti. U tim zemljama danas živi 3 odsto svetskog radništva, što jeste značajno bolje nego na vrhuncu krize, u aprilu 2020, kada je u takvim uslovima živelo čak 41 odsto radnika širom sveta. Procenat zaposlenih koji borave u zemljama sa pojedinim zatvorenim sektorima, u januaru je takođe opao na 11 odsto sa više od 30 procenata u septembru prošle godine. Međutim, i dalje je veoma veliki udeo radnika (77%) koji žive u zemljama u kojima su na snazi mere izolacije nekih područja ili sektora (85% krajem jula 2020).

Trendovi zatvaranja radnih mesta znatno se razlikuju među glavnim svetskim regijama (Afrika, Amerika, Arapska regija, Azija i Pacifik, Evropa i Centralna Azija).

Sa drugim talasom pandemije, u drugoj polovini 2020. godine, u regionu Evrope i Centralne Azije zabeleženo je značajno povećanje ograničenja na radnom mestu. Na početku 2021, svaki peti zaposleni u regionu živi u zemljama sa zatvorenim ekonomijama, osim neophodnih sektora, što je najveći udeo između pet glavnih regiona sveta. Taj trend je naglo povećan od decembra novim ograničenjima u pojedinim zemljama na severu, jugu i zapadu Evrope. Danas čak 40 odsto radnika u toj podregiji boravi u zemljama sa velikim brojem privremeno zatvorenih radnih mesta.

Najveća ograničenja za radna mesta su u Aziji i na Pacifiku (više od 90 procenata radnika). Međutim, u skladu sa globalnim trendom, i u ovom regionu mere su više geografski ciljane (za delove zemlje), dok je veoma mali udeo radnika pogođen potpunim ograničenjima ekonomije.

Svi ostali glavni regioni (Afrika, Amerika, Arapska regija) postepeno su omekšavali antipandemijske mere. Približno polovina zaposlenih u regiji arapskih država trenutno boravi u zemljama sa ograničenjima na radnom mestu, za razliku od perioda april-jun 2020. kada su ograničenja važila za skoro 100 procenata radnika.

U Africi, približno svaki peti radnik živi u zemljama sa ograničenjima na poslu, što je skoro četiri puta manje nego u aprilu prošle godine. Većina mera ograničenja u radu u ovom regionu ciljana je na određene sektore ili geografska područja u okviru pojedinačnih zemalja. Na američkom kontinentu blizu 90 procenata zaposlenih žive u zemljama sa nekim oblikom zatvaranja radnog mesta. Međutim, skoro sva ograničenja usmerena su na određena geografska područja ili ekonomske sektore, što ukazuje na ublažavanje situacije i u tom regionu.

Projekcije za 2021. godinu

Uprkos očekivanjima i najavama da će snažan ekonomski oporavak uslediti već u drugoj polovini 2021. godine, nakon masovne vakcinacije protiv virusa COVID-19, MOR upozorava da je globalna ekonomija i dalje suočena sa visokim nivoom nesigurnosti, te da postoji rizik neujednačenog oporavka svetske ekonomije. Najnovije prognoze ukazuju na trajni deficit u radu u godini koja je počela (tabela 2).

Međunarodni monetarni fond (polazna prognoza) predviđa gubitak radnog vremena od 3,0 odsto u 2021. godini u odnosu na četvrti kvartal 2019. što je ekivalentno sa 90 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Prema pesimističkoj prognozi, gubici u radnom vremenu 2021. godine ostaće na 4,6 odsto, ili 130 miliona poslova (puno radno vreme), u odnosu na četvrti kvartal 2019.

Čak i optimistička prognoza, zasnovana na značajno povoljnijim ekonomskim uslovima, u tekućoj godini predviđa gubitak od 1,3 odsto globalnog radnog vremena (36 miliona poslova sa punim radnim vremenom).

Analize MOR-a pokazuju da su brojni faktori, uključujući i bolju kontrolu virusa, pomogli u promenama politike ograničavanja i zatvaranja radnih mesta. Vlade su prepoznale da su geografski ciljane i sektorski specifične mere prihvatljivije ljudima i da se tako smanjuju negativne ekonomske posledice pandemije.

Ipak, zaključuje se u izveštaju MOR-a, rizici po zdravlje su i dalje visoki, pa je potrebno uspostaviti odgovarajuću ravnotežu između mera javnog zdravlja protiv virusa i mera podrške radnicima i preduzećima pogođenim posledicama pandemije.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
* Event by Sledi ME (događaj koji najmlađi somborski sportski kolektiv, Atletsko sportsko rekreativno udruženje "Sledi ME" najavljuje na fejsbuk društvenoj mreži), "skinuli" smo s namerom da podržimo a priori ciljeve sve brojnije porodice ovog simpatičnog društva u želji za održavanjem onog najvažnijeg u životu svakog, zdravlja, kondicije, dobre volje i pozitivnih misli
 
I sve to, kroz vežbanje, raznovrstan program treninga prilagođen svima generacijama. Mesto - pa možda i najpopularnije kada govorimo o iskusnim dugoprugašima ali i rekreativcima iz Sombora - Gradski hipodom. Datum starta u novoj sezoni: kao i prošle godine, 14. mart (ovoga puta biće to nedelja) - početak, u 16, do 18 časova.
 
Kako kažu u ARSU "Sledi ME", a iza kojeg stoji kao što već znate i kao što smo već izveštavali, njegov osnivač i najbolji somborski maratonac, Mirko Erdelji koji je u samo nekoliko meseci lakoćom prenošenja znanja, iskustva i posebnim nekim rekli bismo originalnom pristupom "sa puno živaca" kako prema apsolutnim početnicima tako i onima koji se već dugo posvećuju "dami sportova" atletici, trčanju, zdravlju i prirodi i imaju impozantne rezultate, privlači sve veći broj pripadnika na treninge, predstavnike oba pola i kako rekosmo, protagoniste svih uzrasta.
 
Zato, dođite i vi, da zajedno dočekamo, verujemo čvrsto, mnogo lepše proleće no po mnogo čemu ćemo ne pamtiti već zaboraviti taj "start" najlepšeg doba u godini, nesrećne i nespretne 2020 - dočekaće vas ako ste na prvom treningu Atletsko rekreativnog sportskog udruženja "Sledi ME" uvek kada je Mirko i njegova ekipa koja ga zdušno prati, i ubeđeni smo: iznenađenja sa kojima će vas inspirisati lepši korak u svakom smislu vaše svakodnevice. Dakle, kako rekoše na eventu-događaju na ovoj fb stranici:
 
 
trening spada u kategoriju: Javno a - Svi su dobrodošli, bilo da su korisnici Fejsbuka - ili ne.
 
Inače, za sve nove članove promo-period do kraja marta je - besplatan.
 
~ Ovo neka bude dakle, prednajava početka nove sezone i za vas, doba (ali redovnog) treninga, upoznavanja a u isto vreme biće to i trenutak prijema novih članova u sve popularnije somborskog (i šire) Atletsko rekreativno sportskog udruženja "SLEDI ME" ~
 
I naravno ne zaboravite, nije 14. mart tako daleko, ne, ne, još samo malo manje (u trenutku našeg pisanja) od dva meseca, sasvim dovoljno da počnete sa pripremama vaše - nevelike opreme, patika, dovoljno sa dobrom voljom za početak. Na one inače često zahtevne i prisutne gdegod i kadgod - pishičke (pripreme), u primeru ARSU-a, zaboravite.
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Prva vest

 -------------------------------------------------------

* Godina iza nas, bremenitija nego ikad. Neizvesnost produžena usled virusa za kojeg nas veže jedna jedina i najveća želja a ona je da u Novoj, taj toliko puta izrečeni "nevidljivi neprijatelj", nestane što pre. Zato od 2021. očekujemo svi generalni oporavak. U svakom smislu.

U tom cilju, u ove praznične dane želimo vam kao što smo u naslovnoj fotografiji istakli sve ono što i sami sebi poželite. Čestitke pristužu (i redosledom objavljivanih upravo ovde sve na jednom mestu), pa ujedinjeni tako možemo zaista mnogo. Pružimo ruke svi. Uz naše geslo: Samo pozitivno, moto: Svi smo jedno, cilj: Zbližavanja!

Kako ovde u rubrici portala tako i u programu našeg internet radija - gde možete da čujete sve do kraja januara 2021. i dvadestak puta vaše novogodišnje-Božićne čestitke koje ovoga puta sažimaju i posebne poruke, rečju i muzičkim numerama koje ste odabrali. Pridružite se ukoliko to do sada niste (informacije možete dobiti tokom 24 časa na naš dežurni telefon: +381 65 8 675 445 ili putem maila: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Podsećamo vas i ovim povodom na link internet stranice našeg radija, Novog Radio Sombora u kojem emitujemo vaše novogodišnje-Božićne čestitke i poruke uz pesmu koju ste odabrali a koju smo naveli i u čestitkama koje slede ovoj rubrici:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

Uvek sa najiskrenijom vernošću koju vam duplo uzvraćamo kroz naš dvostruki internet medij, Vaš Novi Radio Sombor i naš izdavač - Udruženje Podium *

--------------------------------------------------------

 

Grad Sombor i Kancelarija za za mlade

 

---------------------------------

 

SOLIDARNOST ISPRED SVEGA!

Budimo tolerantni, istrajni, uporni. Dosledni.

*** Srećni praznici, uvek uz vas, vaši Ujedinjeni granski sindikati NEZAVISNOST ***

uz pesmu: 

Beogradski sindikat - Druže (https://www.youtube.com/watch?v=rjyNmkm9KkI)

~ . ~

Zoran Stojiljković, predsednik i Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST

---------------------------------

* Svim prijateljima, članovima Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija NEZAVISNOST, socijalnim partnerima, želimo srećne novogodišnje i božićne praznike uz iskrene želje da nas ovi praznici ispune radošću i ljubavlju, kao i da doprinesu da prepoznamo prave vrednosti, radost zajedništva, uzajamnog razumevanja, tolerancije i darivanja.
GS KUM NEZAVISNOST
 
*****
* Barátainkanak, ismerőseinknek, szakszervezetünk tagságának, szociális partnereinkenek Áldott és Békés Karácsonyt és Boldog Új Esztendőt kívánunk. Őszintén remélve, hogy ezek az ünnepek boldogsággal, szeretettel és jó érzéssel töltsenek el bennünket. Örülni tudjunk az ajándékozás igazi értékeinek.  Szolgálják a közösség megerősítését, a kölcsönös megértést, a toleranciát.
A Függetlenség Szakszervezet Kultúra Művészetek és Média Ágaati Szakszervezete 
 
uz muzičku numeru: 

Beautiful Christmas Carol Medley, Carols for Sleep, Silent Night, Hark The Herald, + More: (https://www.youtube.com/watch?v=O-heJ-BjD34)

Eržebet Tot Batori, predsednica Odbora medija GS KUM (Magyar Szo), Dragan Milanović Pilac, predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti, medija (RTS), Momčilo Nenadović, predsednik Odbora kulture i umetnosti GS KUM (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad)

---------------------------------

 ... slede dalje čestitke ...
Objavljeno u Prva vest
Strana 2 od 6

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…