Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

* Posredstvom Maše Perović, koordinatorke za komunikacije za Jugoističnu Evropu Evropske mreže za klimatsku akciju (CAN Europe) sa sedištem u Londonu, primili smo Saopštenje u vezi sa aktuelnim ekološkom temama, naročito s kraja marta odve godine i tokom tekućeg meseca. Reč je o zatvaranju termoelektrana na ugalj širom Evrope, o detaljima u saopštenju koje u potpunosti donosimo:

- Samo pet godina od istorijskog Pariskog klimatskog sporazuma, polovina od 324 evropske elektrane na ugalj ili je već zatvorena ili se obavezala da će prestati sa radom do 2030. godine. Ova značajna prekretnica postignuta je pretrposlednjeg ponedeljka minulog meseca, kada je britanska energetska kompanija EDF najavila zatvaranje termoelektrane Vest Burton do 2022. godine. Sve evropske elektrane na ugalj moraju se zatvoriti pre 2030. godine kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma.

Upotreba uglja u Evropi naglo opada od 2012. godine [1* - link u napomenama, ispod]. Trinaest evropskih zemalja više ne koristi ugalj, a još jedanaest je usvojilo odluke o postupnom ukidanju uglja do 2030. Čak i u zemljama gde je ugalj osnovni energent, poput Grčke - čiji se udeo lignita u energetskom miksu smanjio sa oko 50% na 20% u poslednjih pet godina - radi se na ubrzanom prelasku sa uglja na čiste izvore energije već do 2023. godine, naime pet godina ranije nego je anticipirano. Mađarska je još jedna istočnoevropska zemlja koja je odlučila da ubrza ukidanje uglja do 2025. godine, umesto 2030 .Preko potrebno je da zemlje Zapadnog Balkana što pre usvoje održivi pristup u susret energetskoj budućnosti i obezbede siguran prelazak na obnovljive i čiste izvore energije. Do sada je Severna Makedonija jedina zemlja zapadnog Balkana [2*] koja planira da postupno ukida ugalj do 2030. U poslednjih 18 meseci Severna Makedonija (rekonstrukcija Oslomeja), Crna Gora (Pljevlja II) i Kosovo (Kosova e Re) odustali su od novih projekata za proizvodnju uglja, što čini važan podsticaj u smeru ka održivoj energetskoj tranziciji.

- U novembru prošle godine lideri zemalja Zapadnog Balkana potpisali su Deklaraciju o zelenoj agendi za Zapadni Balkan [3*], obavezujući se na dekarbonizaciju do 2050. godine, u skladu sa predstojećim klimatskim zakonom Evropske unije. Dakle, potrebno je zaustaviti sve planove za igradnju novih termoelektrana na ugalj, i nadovezati se na politički okvir koji nam garantuje održiv put energetske tranzicije ka pravednoj društvenoj transformaciji, zdravoj i čistoj budućnosti. To je takođe u skladu sa ambicijama za pridruživanje EU - rekao je Viktor Berišaj iz Evropske Mreže za klimatsku akciju (CAN Europe).

- Nalazimo se pred kraj života evropske industrije uglja. Nakon godina neprestanog pada, polovina evropskih termoelektrana postaje istorija. Vlade, energetske kompanije i finansijske institucije sada moraju da planiraju izlazak uglja do 2030. ili ranije, da okončaju sve tokove finansiranja uglja i fosilnog gasa, i umesto toga, usmere svoju podršku na održive i obnovljive izvore i pravednu tranziciju ugroženih zajednica. Sledećih pet godina ćemo se pozdraviti sa preostalim postrojenjima - kaže Katrin Gutman, direktorka kampanje „Evropa van uglja“ (Europe Beyond Coal).

*

Napomene:

1*https://beyond-coal.eu/2020/06/24/european-coal-in-structural-decline/

2*https://www.reuters.com/article/north-macedonia-coal-climate-idUSL5N2AO3RL

3*https://balkangreenenergynews.com/heres-what-western-balkans-committed-to-in-sofia-declaration-on-green-agenda/

Informacije:

Europe Beyond Coal je alijansa grupa organizacija civilnog društva koja radi na katalizaciji zatvaranja rudnika uglja i elektrana, sprečavanju izgradnje drugih novih postrojenja koje koriste ugalj i vodi pravednu tranziciju ka čistoj, obnovljivoj energiji i uštedi energije. Ove grupe posvećuju svoje vreme i resurse ovoj nezavisnoj kampanju sa ciljem da najkasnije do 2030. godine u Evropi više ne bude upotrebe za upotrebu uglja. www.beyond-coal.eu

(U narednim nastavcima o ovoj temi, donosimo sledeće naslove:

1) Lista činjenica: Polovina evropskih termoelektrana na ugalj sada su zatvorene ili treba da se zatvore do 2030. godine, 2) Polovina evropskih termoelektrana na ugalj sada je zatvorena ili će biti zatvorena do 2030.)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Otvaranje izložbe "Otisak" Martine Đorđević biče upriličeno u utorak, 13. aprila u 19 časova u Maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor
 
Posetioci će biti u prilici da, uz poštovanje mera prevencije, pogledaju izložbu neposredno nakon zvaničnog obraćanja koje će biti dostupno na Facebook stranici Kulturnog centra putem prenosa uživo. Postavka izložbe će trajati do 26. aprila.
 
Reč o izložbi:
 
U istraživanju pod nazivom "Otisak“ obuhvaćen je proces kreiranja radova i razmatranje načina na koji su radovi nastali, kao i dovođenje tog načina u vezu sa poetikom. Zastupljeno je razmišljanje o tragu kao ostatku nečega što je postojalo, kao i o samom otisku prsta kao materijalnom prikazu ljudskog identiteta. Primarni momenat jeste sama simbolika otiska i njegove vrednosti. Te vrednosti su se istakle putem linije, bilo da je reč o tehnici crteža ili grafike. Potreba za negovanjem suptilnosti i interesovanje za minuciozne forme doveli su do organizacije površine koja će u isto vreme izgledati i krhko i monumentalno, nezavisno od formata.
 
Biografija umetnika:
 
Martina Đorđević rođena je 1995. godine u Leskovcu. Nakon završetka Gimnazije, upisuje slikarstvo na Fakultetu umetnosti u Nišu, 2014. godine. Osnovne i master akademske studije završila je u klasi prof. mr Katarine Đorđević. Najveće interesovanje gaji za crtež i grafiku, naročito tradicionalne grafičke tehnike. Tokom studija izlagala je na više od 25 kolektivnih izložbi u Srbiji i inostranstvu.
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje je podržala kampanju za Svetski dan zdravlja 2021. na društvenim mrežama i platformama

Svetski dan zdravlјa (World Health Day) obeležava se, podsetimo kao što smo već objavljivali, širom sveta 7. aprila svake godine pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. Skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi, pošto je 7. aprila iste godine odluka o konstituisanju Svetske zdravstvene organizacije zvanično stupila na snagu nakon što je i poslednja država članica UN ratifikovala ovu odluku. Na taj dan osnovana je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) koja ove godine slavi 73 godine postojanja.

7. aprila 2021. Svetskog dana zdravlja Fondacija je pozvala na akciju za uklanjanje nejednakosti u pristupu zdravstvenog sistema, kao deo jednogodišnje globalne kampanje okupljanja ljudi radi izgradnje pravednijeg, zdravijeg sveta. Kampanja naglašava ustavni princip SZO da je „uživanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez razlike rase, religije, političkog uverenja, ekonomskog ili socijalnog stanja“.

Nejednakosti u zdravlju ne samo da su nepravedne i nejednake, već takođe ugrožavaju dosadašnji napredak i mogu potencijalno da se povećaju, a ne da smanjuju praznine u kapitalu. Neki ljudi zahvaljujući uslovima u  kojima  se rađaju, rastu, žive, rade i stare, imaju bolji pristup zdravstvenim uslugama od drugih. Neke grupe ljudi, širom sveta imaju lošije uslove obrazovanja, stanovanja, mogućnost zaposlenja i žive sa malim mesečnim prihodima. Ove grupe obično imaju sasvim mali ili nikakav pristup sigurnom okruženju, vazduhu, vodi, bezbednoj kvalitetnoj hrani i zdravstvenim uslugama, što ih dovodi do patnje, bolesti i prevremene smrti. To sve šteti društvima i ekonomijama - podsećaju u Fondaciji.  

Zbog toga pozivamo nacionalne i regionalne lidere da osiguraju da zajednice budu na prvom mestu u procesima odlučivanja dok se krećemo ka novoj budućnosti koja neče biti ista, da se bore da svi imaju uslove za život i rad koji pogoduju dobrom zdravlju. Istovremeno, apelujemo na lidere širom sveta da prepoznaju i istraže nejednakosti u zdravlju i da obezbede da svi ljudi imaju kvalitetan pristup zdravstvenim uslugama prema njihovim potrebama i vrednostima u okviru njihovih zajednica.

Pandemija COVID-19 je teško pogodila sve zemlje, ali je njen uticaj bio najoštriji na one zajednice koje su već bile ugrožene i koje su bile izloženije bolesti. U takvim zemljama manje je verovatno da će biti pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i rezultat mera sprovedenih za suzbijanje pandemije najverovatnije će imati negativne posledice po život i zdravlje građana.

SZO se zalaže za to da svako, svuda, može ostvariti pravo na dobro zdravlje. Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja, SZO poziva vlade, svetske lidere, nacionalne, regionalne i lokalne lidere da istraju u naporima za ostvarenje ciljeva održivog razvoja na koje su se obavezali 2015. godine, a koji kao krajnji cilj imaju unapređenje zdravlja svih - zaključuju u Fondaciji za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* „Bezbednost i zdravlje na radu u kontekstu zaštite životne sredine“ naziv je međunarodnog sindikalnog seminara koji je od 7. do 9. aprila održan u beogradskom hotelu Mažestik

Trodnevna edukacija organizovana je za članove Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, Saveza samostalnih sindiikata Srbije, Unije slobodnih sindikata Crne Gore, Saveza samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine i Saveza sindikata Republike Srpske. Seminar je održan uz striktno poštovanje epidemioloških mera a predstavnici sindikata iz Crne Gore i Republike Srpske učestvovali su putem konferencijske onlajn veze.

Seminar je organizovan u okviru programa podrške Centra za solidarnost Američke federacije sindikata, najveće međunarodne organizacije za zaštitu prava (Solidarity Center AFL-CII), koji zemlje Balkana koriste već četiri godine. Uvodno predavanje o problemima bezbednosti i zdravlju na radu u kontekstu zaštite životne sredine i održivog razvoja izložio je dr Slobodan Milutinović, profesor Fakulteta zaštite na radu u Nišu.

O glavnim uzročnicima zagađenja životne sredine i potencijalnim rešenjima govorila je dr Dragana Đorđević, naučna savetnica beogradskog Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Zaštita životne sredine i koncept društvene pravde bila je tema dr Ratka Ristića, profesora Šumarskog fakulteta u Beogradu.

O sindikalnom organizovanju i umrežavanju u zaštiti životne sredine govorili su Lori Klements i Stiven Meklaud iz Solidarity center AFL-CIO.

Radionicu o identifikovanju ključnih problema bezbednosti i zdravlja na radu vodila je Vera Kondić iz UGS Nezavisnosti.

Na temu rada od kuće govorili su Melanija Petač iz SSS Srbije i Lori Klements.

Posebnu pažnju učesnika privukli su aktivisti Pokreta Odbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović Ćuta i Aleksandar Panić koji su predstavili svoja iskustva u borbi za zaštitu prirodne sredine.

Narednih dana portal UGS Nezavisnost objaviće tekstove o ključnim temama ove edukacije.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Zahvaljujući inicijativi koja je pokrenuta na društvenim mrežama i odazivom velikog broja naših meštana, kao što smo već najavili, Grad Sombor i kompanija Apatinska pivara su se pridružili nacionalnoj akciji „Posadi svoj hlad“ i ovim povodom organizovana je u petak, 9. aprila u podne javna podela 300 sadnica na Gradskom trgu u Somboru. Sadnice su obezbeđene uz pomoć društveno odgovorne kompanije Apatinska pivara, koja na ovaj način želi da doprinese ozelenjavanju mesta gde živimo. Prisustvovali su gradski većnik Slobodan Stanić i Siniša Borota, pomoćnik gradonačelnika za ekologiju u ime Grada Sombora

Za Novi Radio Sombor Siniša Borota, pomoćnik gradonačelnika za zaštitu životne sredine i koordinator ove akcije, rekao je na našem pitanje u čemu je značaj i zašto je važan u smislu podizanja svesti, beli jasen kao jedan od simbola ove akcije i uopšte somborskog zelenila?

- Zašto je važno, podela sadnica je važna u samom tom sociološkom smislu da se ljudi upoznaju sa sadnjom i da imaju dodira sa svojim okruženjem i da i sami učestvuju u ovoj akciji simbolički nazvanoj „Posadi svoj hlad“. Ustvari ideja je kad ljudi učestvuju u sadnji da se više u tome gleda kao na nešto što je naše, ne nešto što je implementirano negde odozgo ka dole. Što se tiče benefita zelenila to je već mnogo poznato u podizanju svesti, konkretno organizatori akcije, nevladina organizacija "Zeleni razvojni centar" iz Sremske Mitrovice kojim je prvenstveno na pameti borba protiv zagađenja vazduha koja je aktualizovana posebno proteklih nekoliko godina u našoj državi dakle, drveće filtrira štetne čestice iz vazduha, time poboljšava sam kvalitet vazduha. To je neka prvobitna funkcija koju su oni imali na umu, i ovo je samo jedna od akcija koje su u nizu; dake bila je jesenja, akcija koja je izbacila 30 hiljada sadnica odnosno poklonila ih građanima u celoj državi, sad ovog proleća još 30.000, a cilj je trista hiljada u narednih nekoliko godina - zašto možda trenutno ovaj broj nije toliko velik, ali sve zavisi od privrednog sektora koliko oni finansiraju sadnice, koliko one konkretno čine, evo na primer Apatinska pivara je pravi primer - rekao je najpre Siniša Borota.

Grad Sombor je odredio lokaciju podele belog jasena građanima, onima koji nemaju mogućnost da posade sadnicu u svom domu ili u privatnom posedu, tako da je Grad odredio i lokaciju kao javnu površinu, na trim stazi iza Gradskog stadiona jednog od deset sportskih objekata Sportskog centra Soko da tu mogu svi da posade sadnicu - pojasnio je dalje Borota i zamolio da to iskomuniciraju sa Gradom i to na licu mesta te da se građani jave Gradskoj upravi - osim ostalih, naveo je, jedno od osnovnih pravila je da se stabla odvoje četiri metra jednog od drugog.

* Ima li razloga, zašto je baš beli jasen odabran kao drvo?

- Nema posebnog razloga što se tiče vrste, svaka vrsta filtrira vazduh u odnosu na određen način tako da, jedino što je to drvo takozvanog prvog reda, dakle raste veoma visoko, ima veliku krošnju, a i njegove sadnice su sertifikovane - kaže Siniša Borota - pa je kvalitet sadnica je izuzetno bitan. Ali odabir same vrste nema neki poseban značaj, osim što je kako rekoh, to drvo strukom proglašeno drvetom prvog reda.

* Kakav je odziv Somboraca, građana, u ovom danas, relativno kratkom periodu tokom drugog aprilskog petka na Trgu Svetog trojstva?

- Veoma velik, sve su preuzeli u samo petnaest minuta, bilo je 270 sadnica od 300 ukupno, jer trideset je otišlo školama, tako da u tih petnaestak minuta ostalo je samo dvadesetak komada još, mislim da bismo podelili i hiljadu lagano... To je poruka našeg zelenog grada, koliko Somborci vole zelenilo, koliko cene drvo i to je ono što jeste jedinstveno među svim našim sugrađanima - zaključio je Siniša Borota, pomoćnik gradonačelnika za oblasti zaštite životne sredine.

*****

Upitali smo o utiscima i zatečene sugrađane koji nisu krili prijatno iznenađenje.

- Poruka je sledeća, znači, Sombor je od Marije Terezije ozeleneo i tada je bio zelen ali Marija Terezija nam je dobar čas održala, eno tise su još ispred Županije, i dan danas krase našu Gradsku kuću odnosno Županiju i samo nastavimo tako, da bude što više zelenila, što više kiseonika... Sombor je bio treći grad u ex Jugoslviji po zelenilu, u odnosu na broj stanovnika, statistika tako kaže. Gde god imaš zgodno mesto, ti drvo posadi. A ono je blagorodno pa će da vas nagradi kiseonikom, ili plodovima, lepotom i zadovoljstvom (Marija Maširević, Somborka).

* A Apatinska pivara, pitali smo još za mišljenje našu sagovornicu?

- A naravno, Apatinska pivara kao sponzor to znamo, biser na ovim prostorima, poslovni biser privrede uvek, pa i sada.

* Kako teče podela? Upitali smo i jednu od predstavnika domaćina, koordinatora, Grada Sombor? - Pune ruke posla, super teče podela, građani su zadovoljni, i mislim da su dobar posao uradili. (Jelena Milivojević, koju smo dalje "prepustili" sugrađanima koji su prilazili sponatano, obraćajući im se ljubazno, "izvolite, uzmite..." - već narednom zainteresovanom Somborcu da i njemu kako reče, beli jasen čini dobro i koji je kao i ostali kratko ali strpljivo čekao i sačekao i svoje drvo)

- Ovaj beli jasen pokloniću unuci koja je baš danas napunila devet godina - zanimljiv je bio doprinos u ovoj rubrici i narednog posetioca. - Sam ću ga posaditi u njenoj bašti odnosno bašti njenih roditelja, pa kad postane punoletna, taman će i ovaj ukras na dvorištu stasati pa će njih dvoje, moja unučica Jelena i njen beli jasen koji ću joj danas odneti, biti moje sveto dvojstvo somborsko (duhovito je nekako u somborskom stilu, rekao gospodin Pavle Mirojević).

I tako, zeleni somborski dani taku. Neka živi život ovako, ne samo u Somboru lepo, već zdravo i duže, pa još duže i duže...

(Pogledajte u slajdovima ispod rubrike još nekoliko fotografija sa današnje akcije)

Reportažu možete da čujete i u našem programu internet Novog Radio Sombora; osim toga, pripremamo i nov sadržaj u okviru naše programske šeme - u oblasti zaštite životne sredine, pod nazivom "Ekologija - svuda oko nas", a o terminu prve emisije i daljih stalnih termina, bićete blagovremeno informisani; o ovom događaju o kojem čitate, takođe, slušajte na vašem-našem linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

------------

Fotoreporter: Mirjana Perić

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

*UGS Nezavisnost poziva svoje članove da se u subotu 10. aprila pridruže protestu pod nazivom „Ekološki ustanak“ koji u 13 časova u Beogradu, ispred zgrade Skupštine Srbije, organizuje pokret "Odbranimo reke Stare planine" i desetine drugih sličnih udruženja iz čitave Srbije

Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost smatraju potpuno opravdanim zahteve najavljenog protesta koje su juče predstavili Aleksandar Jovanović Ćuta i Aleksandar Panić na regionalnom sindikalnom seminaru posvećenom bezbednosti i zdravlju radnika u kontekstu zaštite životne sredine. Te zahteve su na seminaru svojim stručnim analizama i komentarima podržali i profesori relevatnih fakulteta i naučnih instituta u oblasti brige o zaštiti prirode.

Organizatori seminara napomenuli su da je briga o ekologiji prvorazredni zadatak i sindikata jer je to ujedno i borba za zdravlje radnika i njihovih porodica. Sindikalci su se pridružili zahtevu Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ da se u raspolaganju prirodnim resursima moraju poštovati odgovarajući domaći i međunarodni propisi kojima se štiti životna sredina.

U diskusiji tokom trodnevne sindikalne edukacije rečeno je da se eksploatacija prirodnih resursa - reka, šuma, rudnih i drugih sirovina - ne sme prepustiti volji, interesima i pohlepi kapitala koji u bezobzirnoj trci za profitom ne preza ni od genocida nad prirodom.

Insistiranjem na poštovanju propisa i standarda kojima se garantuje smanjenje negativnih uticaja industrije na prirodu, životne i radne uslove ekološki pokret, zajedno sa sindikatima, zapravo se bori za bezbedna, zdrava radna mesta i dostojanstven rad.

Izvor: UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Strana 1 od 768

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…