Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
* 20 godina Sindikata Magyar Szó d.o.o. Nezavisnost / 20 éves a Magyar Szó Függetlenség Szakszervezete!
 
~ 20 година Синдиката Мађар Со д.о.о. Независност
 
~ 20 years of Trade Union Independence D.o.o. Magyar Szó
 
~ 20 ans d'indépendance syndicale D.o.o. Magyar Szo
 
Novi Radio Sombor i Udruženje Podium čestitaju jubilej Sindikatu Mađar So Nezavisnost i predsednici Eržebet Tot Batori. Prvi - na braniku zaštite radno-klasnih prava zaposlenih i odbrane svih medijskih mogućnosti. Ujedno, putokaz solidarnosti i svim dostupnim načelima zagarantovane dostojanstvenosti radnika.
 
Reprezentativnost, u meri pokazatelja brojčanosti i zaštita od svake mogućnosti lišavanja prava zaposlenih. 
 
Dve decenije borbe, istrajnosti, uverenja i ohrabrenja da svaka pravdoljubiva nelagodnost može da bude osvežena tačnošću elementarnih postulata časti, suverenosti i ustavom zagarantovanih prava radnika kao i nadoknadom bilo koje štete radnički uspostavljenog dokaza.
 
Bio je, istovremeno, ovo simboličan izraz pažnje svim kolegama kao i simpatizerima Sindikata Mađar So Nezavisnost - to potvrđuju i fotografije osim naslovne, u galeriji slika odmah ispod teksta, sa zajedničkog izleta, u subotu, 11. septembra 2021.
 
- Pogledajte i fotogaleriju u slajdovima sa zasluženog predaha krstarenjem Dunavom na Srebrno jezero, jedno od srpskih turističkih bajki, ovom prilikom odabrano od strane Sindikata Mađar So Nezavisnost -
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* U okviru takmičarskog programa 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, koji se ove godine održava od 19. do 24. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, naći će se 12 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Publika festivala moći će da pogleda raznovrsne i maštovite predstave koje u Srbiju dolaze iz Bugarske, Izraela, Nemačke, Mađarske, Češke, Rusije, Hrvatske, Brazila, Slovačke, BiH (Republike Srpske) i Srbije

U takmičarskom programu naći će se dve produkcije iz Srbije. Predstava „Teatru s ljubavlju" Dečjeg pozorišta Subotica je odraz ljubavi prema pozorištu lutaka, a režirali je su istaknuti reditelji Bonjo Lungov i Konstantin Karakostov, koji su i osmislili kompletan scensko vizuelni ambijent, lutke, kostime i koreografiju. Oba autora predstavom izražavaju zahvalnost glumcima i njihovoj posvećenosti sceni i pozorištu, dok različite vrste lutaka oživljavaju kroz muziku, ples i veštu animaciju glumaca. Predstava „Bambi” Pozorišta za decu Kragujevac, reditelja Jakuba Maksimova, autorska je adaptacija lirskog romana koji je pre skoro jednog veka napisao Feliks Salten, koju prati muzika svirana uživo na nekoliko perkusija. Predstava govori o odrastanju i upoznavanju sveta malog jelena, a tokom predstave će publika s njim proživeti njegovo detinjstvo, radosti i poteškoće njegovog odrastanja.

Iz Rusije stiže predstava „Lutkarskastrastpremakraljuliru” u izvođenju Karabaska Teatra, a iz dalekog Brazila ostvarenje „Duhovi šume” teatra Cia Elder Kloster. Nemačko Pozorište Gruene Sosse izvešće predstavu „Tri puta kralj”, češki Drak Teatar „Uspavanu lepoticu”, predstavu „Aero” osmislio je teatar Odivo iz Slovačke a iz Izraela je predstava „Guli” u produkciji Galilejskog multikulturnog pozorišta.

Iz susednih zemalja dolaze četiri predstave: Vaskakas Puppet Theatre izvešće predstavu „Vuk”, Državno lutkarsko pozorište Varna iz Bugarske predstaviće se ostvarenjem „Palčica“, iz Gradskog kazališta Zorin dom Karlovac (Hrvatska) je predstava „Na tragu”, dok predstava „Peća i vuk” dolazi iz Dječijeg Pozorišta Republike Srpske u Banjaluci.

Žiri glavnog takmičarskog programa čine Sandrin Gratalup, nezavisna delatnica na kulturnom polju, bivša potpredsednica ASSITEJ-a u Francuskoj i članica odbora Scenesd’enfance-ASSITEJ Francuske, i ovogodišnji dobitnici nagrade “Mali princ”: reditelj i glumac  Jovan Caran, kao i kreatorka lutaka, kostima i scenografije Ljudmila Konstantinova Hense iz Kazahstana. Ove godine je po prvi put oformljen i Mladi žiri, koji čine deca osnovnog i srednjoškolskog uzrasta. Ovaj žiri će dodeliti Nagradu mlade publike za najbolju predstavu.

 Svi festivalski programi će se održavati u skladu sa merama borbe protiv pandemije virusa Covid-19 i uz vođenje računa o bezbednosti posetilaca i učesnika festivala.

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji. Za svoj izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, Festival je 2005. godine nagrađen „Vukovom nagradom“, najvećim kulturnim priznanjem u Republici Srbiji, dok je 2009. godine Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica dodeljena nagrada „Pro urbe“ za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Festival je dobitnik i specijalne Međunarodne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja „Grozdanin kikot“ za 2009. koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara (BiH centar IDEA (Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje).

Realizaciju Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Grad Subotica.

- U dodatku, pogledajte još dve fotografije: Palčica i Uspavana lepotica - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Trendovi na tržištu rada u Srbiji već godinama pokazuju da je zaposlenima i te kako važno u kakvoj kompaniji rade, ko su im kolege i šefovi, pruža li im firma mogućnost da se napreduje i da li pored plate poslodavac nudi bar neke benefite

U tom pogledu Poslovi Infostud prepoznali su inovativnost mladog startapa http://www.benefiti.rs i ušli u investiciju kako bi podržali koncept koji pomera granice u obezbeđivanju benefita, i to onih koji zaposlenima zaista znače, a sa druge strane da pružimo podršku i timu stručnih i iskusnih ljudi koji stoje iza ideje.

Podaci pokazuju da samo 41.9% zaposlenih smatra da u potpunosti uspeva da iskoristi benefite koje im poslodavac pruža. Odnosno, poslodavci neadekvatno troše blizu 60% budžeta za benefite. To je bio i povod da se platforma Benefiti.rs izdvoji od drugih na specifičan način - pošli su od ideje da kompanije treba da dozvole zaposlenima da svakog meseca potpuno samostalno prave selekciju benefita koje žele. i koje će koristiti, a u okviru budžeta koji poslodavac odredi i usklađeno sa svim poreskim propisima.

Direktorka sajtova za zapošljavanja Poslovi Infostud Sonja Ćetković ističe da se ova investicija prirodno naslanja na sve ono čime se bavimo:

- Na lidersku poziciju u oblasti regrutacije uspešno smo se pozicionirali  i kao partner kompanijama koji im pomaže u građenju brenda poželjnog poslodavca (employer branding) - time i u privlačenju najboljih kandidata. Kroz benefite idemo još više u suštinu, jer pomažemo kompanijama da se menjaju iznutra. I time činimo Srbiju boljim mestom za rad -  što jeste naša misija i ono za šta se borimo.

Fleksibilni benefiti jesu jedna od inovacija koje stvarno mogu da naprave razliku u očima kandidata koje kompanije žele da privuku i kod zaposlenih koje žele da zadrže, jer omogućavaju poslodavcima da stvarno pokažu svojim ljudima da su im važni kao ljudi, kao individue.

Suosnivač platforme benefiti.rs Vladimir Jelić naglašava da je platforma nastala sa sa vizijom da omogući potpunu personalizaciju benefita, tj. da pruži zaposlenima mogućnost da svakog meseca samostalno izaberu one benefite koji žele, pri čemu kompanijama u značajnom meri štedi vreme i novac:

- Proizvodom koji smo razvili u potpunosti redefinišemo taj segment HR procesa i otvaramo vrata primene people analytics-a i merljivog uticaja investicije u benefite na privlačenje, zadržavanje i motivaciju zaposlenih u kompanijama. Partnerstvo sa Poslovi Infostud za nas predstavlja veliki korak, jer se povezujemo sa najvećim igračem na tržištu, dobijamo pristup ogromnom znanju i iskustvu, kao i brendu koji uspešno postoji već 20 godina na domaćoj HR sceni.Nakon inicijalne investicione runde i partnerstva sa kompanijama Manpower Group i Assert krajem 2020. godine,  dolaskom Infostud-a, okružili smo se strateškim partnerima koji su lideri u svojim oblastima. Ova partnerstva će nam pomoći da tržištu ponudimo najkvalitetniji proizvod onim kompanijama u Srbiji koje žele da pokažu svoju brigu prema zaposlenima.

Inforstud - Glavno mesto za zapošljavanje u Srbiji

Izvor: https://poslovi.infostud.com/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Otpočeo je sa radom VI Kongres Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost"

Koleginicama i kolegama želimo uspešan rad - poruka je u Ujedinjenim granskim sindikatima NEZAVISNOST!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Međunarodni festival pozorišta za decu, čije se 28. izdanje održava od 19. do 24. septembra 2021. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće Nagradu za životno delo „Mali princ” reditelju i glumcu Jovanu Caranu, i kreatorki lutaka, kostima i scenografije Ljudmili Konstantinovoj Hense iz Kazahstana, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Posthumna nagrada za život posvećen stvalaštvu za decu pripala je reditelju Dragoslavu Todoroviću

Jovan Caran rođen je 1951. u Zrenjaninu. U Zrenjaninskom lutkarskom pozorištu radio je kao glumac-lutkar od 1974. Igrao je u gotovo svim predstavama Lutkarskog pozorišta. Ima i tridesetak nagrada sa raznih festivala – za glumu, dizajn lutaka, scenografiju, režiju, lutkarski tekst, itd.

Do sada je režirao oko pedeset predstava, od toga u zrenjaninskom lutkarskom pozorištu sledeće: „Kutijica bajkalica“, „Lutkarska vrteška“, „Mala prodavnica čuda“, „Biberče“, „Uspavana lepotica“, „Čizme lutalice“, „Čarobni stočić“, „Hrabri konjić“, „Tigrić Tika“, „Ko se boji smeća još“, „Tvrdoglavo jaje“, „Smehurići“, „Bakina fotelja za daleka putovanja“, „Trči trči Trčuljak“, „Peća i vuk“, „Guskalica“, „Priče ptice lažljivice“, „Lutak nevaljalko“, „Pobratim vetra“, „Divljožder“, i druge. U kikindskom Pozorištu režirao je desetak predstava: „Loptica Skočica“, „Stočiću postavi se“, „Ružno Pače“, „Biberče“, „Roboti s' Kobola“, „Noćni svirači“, „Veseli circus“, „Puk“, „Ivica i Marica“, „Tri Praseta“, „Tigrić Peća“, „Pinokio“, „Čarobne makaze“, itd.

Vodio je dramski studio iz koga je potekla mlada generacija glumaca lutkara. Do penzionisanja je uređivao i održavao o sopstvenom trošku internet sajt „DNK Lutkarstva” koji je sadržavao bazu gotovo svih tekstova o lutkarstvu na našem jeziku.Sada piše nove tekstove za lutkarske predstave a i za časopise posvećene lutkarstvu. Priprema rečnik lutkarstva. Populariše lutkarsku umetnost kroz razne radionice. U pripremi je i knjiga o mitskim bićima iz lutkarskog sveta. Izrađuje i konstruiše lutke u sopstvenoj radionici.

Ljudmila Konstantinova Hense kreatorka je lutaka, kostima i scenografije iz Kazahstana (rođena 1965. godine u Hankavanu u Jermeniji). Školovala se u gradu Kustanaj u Kazahstanu a potom u Čeljabinsku u Rusiji. Diplomirala je grafički dizajn sa odličnim ocenama. Radila je kao rekviziter u Pozorištu lutaka Kostanaj pre nego što je diplomirala na Državnom pozorišno-umetničkom institutu u Alma-Ati, 1992. godine, na Fakultetu za pozorišnu i dekorativnu umetnost, specijalizujući se kao umetnik-vajar lutkarskog pozorišta, umetnik-scenski tehnolog. Tokom studija napravila je autorsku lutkarsku predstavu za dečiji program na regionalnoj televiziji.

Posle diplomiranja, do odlaska u Nemačku, radila je kao glavni umetnik Ruskog dramskog i lutkarskog pozorišta u gradu Kostanaju (Kazahstan), istovremeno postavljajući predstave u više ruskih gradova, kao scenograf i kreator lutaka. Radila je lutkarske predstave u Rusiji, Poljskoj, Nemačkoj, Srbiji i Crnoj Gori. Njene predstave učestvovale su na mnogim festivalima lutkarskih pozorišta širom Evrope. Trenutno živi u Minhenu.

Dragoslav Todorović je rođen 3. novembra 1948. godine u Parizu. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1979. godine u klasi profesorke Borjane Prodanović. Dok je, kao mlad, živeo u Hamburgu, učio je glumu i pantomimu i igrao u pozorištima i kabareima.

Uradio je veliki broj dramskih i lutkarskih predstava. Učestvovao je na mnogim festivalima u zemlji i inostranstvu, osvojio šest Grand Prix nagrada i dvanaest nagrada za režiju. Živeo je pet godina u Torontu. Bavio se režijom i predavao glumu. Osim rediteljskog posla, predavao je predmet Lutkarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odsecima scenografija i scenski kostim.

Njegove najznačajnije dramske predstave su „Ivica i Marica“ (Dječje pozorište Republike Srpske), „Pohvala Snegu“ (Novosadski novi teatar), „Profesionalac“  (The Robert Gill Theatre   Toronto), „Putujuće pozorište Šopalović“   (The Equity Showcase Theatre  Toronto ) „Mrešćenje šarana“ (Pozorište „Zoran Radmilović“ Zaječar), itd. Među lutkarskim predstavama u kojima je učestvovao su „Vuk koji je ispao iz knjige“ (Pozorište lutaka Niš), „Tobi“  (Teatar za deca i mladinci Skopje), „Džejms i džinovska breskva“  (Dječje kazalište Branka Mihaljevića Osijek) „Crvenkapa“  (Pozorište mladih  Novi Sad), „Ivica i Marica“ (Narodno Pozorište „Toša Jovanović“ Zrenjanin i mnoge druge.

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, Festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji.

Za 28. Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici prijavljeno je 130 predstava iz 31 zemlje sveta: od Indije, Indonezije, Izraela, Irana, Kine, Brazila, Meksika, preko Nemačke, Mađarske, Češke, Rusije, Poljske, Italije, Letonije, Estonije, Austrije, Belgije, Portugala, Ukrajine, Francuske, Austrije, Bugarske, Rumunije, do Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Srbije, itd. U pitanju su lutkarske i dramske predstave, od tradicionalnih tehnika i tema, do savremenih i aktuelnih, od klasične književnosti za decu i narodnih mitova do svakodnevnih problema sa kojima se sada susrećemo. Dominiraju male predstave limitirane finansijskim mogućnostima i prilagodljive uslovima scenskog izvođenja. Sve više je predstava bez teksta, oslonjenih isključivo na svetlosno-zvučne efekte, scenski pokret, animaciju lutaka i njihov univerzalni jezik gesta i pokreta.

Prošle godine su nagrade “Mali princ” dodeljene dramaturgu i reditelju Vladimiru Andriću i bugarskom reditelju Slavču Malenovu, dok je posthumna nagrada za život posvećen stvaralaštvu za decu pripala glumcu i reditelju Zoranu Lozančiću.  Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.

- U dodatku: slajd-fotografije, Ljudmila Konstantinova Hense i Jovan Caran -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Duže čekaju na posao, kasnije napuštaju roditeljski dom, a u odnosu na svoje vršnjake u EU koji su već započeli samostalni život oni to čine čak šest godina posle njih

Mladih u Srbiji koji traže posao, a to su oni starosti od 15 do 30 godina, prema zvaničnim podacima, ima oko 105.000. Prepoznajući potrebu da se mladi što pre osposobe za posao, država je nedavno, drugi put za redom, pokrenula program “Moja prva plata”, gde spaja zainteresovane poslodavce sa svršenim srednjoškolcima i fakultetski obrazovanim mladim ljudima.

Koliko je mladih ljudi u potrazi za poslom pokazuju i podaci sajta Poslovi.Infostud.com - svaki peti kandidat koji preko našeg portala traži posao, a ujedno je ostavio svoje podatke - ima manje od 30 godina.

Sporije do prve plate

Dok prosečan mlad čovek u državama EU nađe prvi posao nakon završetka obrazovanja za 6,5 meseci, u Srbiji tranzicija od škole do prvog stabilnog ili zadovoljavajućeg posla traje veoma dugo, skoro dve godine - 23,4 meseca, pokazuju podaci u dokumentu “Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine” u izdanju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije.

- Posedovanje fakultetske diplome će prepoloviti vreme traženja posla (11,7 meseci), dok je mladima sa najnižim nivoom obrazovanja potreban 41 mesec da pronađu prvi posao. Ovo je važno sagledati s obzirom na to da se neki programi za mlade fokusiraju na osobe sa visokim obrazovanjem za koje je stopa nezaposlenosti najviša, ali je po prirodi samo privremena - ocenjuje se u Strategiji.

Kaska se za vršnjacima u EU

Duže trajanje tranzicije u zaposlenost utiče na godine starosti kada mladi pojedinci napuštaju roditeljski dom i započinju život sami ili sa partnerom. U momentu kada započinju samostalni život u Srbiji, oni su, prema podacima iz Strategije, u proseku šest godina stariji od svojih vršnjaka u EU.

Država Srbija je nedavno pokrenula drugi ciklus programa “Moja prva plata”. Za njega se, prvo, prijavljuju zainteresovani poslodavci, a potom zainteresovani mladi ljudi bez posla. Program traje devet meseci, tokom kojih mladi sa srednjom stručnom spremom mesečno dobijaju naknadu od 22.000 dinara, a fakultetski obrazovani 26.000 dinara. Uz mogućnost da im poslodavac isplati još toliko. U tu svrhu iz državnog budžeta izdvojeno je 2,2 milijarde dinara.

Ko traži zaposlenje

Mladi su, naravno, i sami aktivni u potrazi za poslom.

Polovina kandidata, tačnije njih 52 odsto koji su bili u potrazi za poslom preko sajta Poslovi Infostud tokom ove godine, ostavilo je informacije o godinama starosti.

Od pomenutog procenta, svaki peti kandidat, tačnije 20,09 odsto, ima do 30 godina. Takvih je od početka 2021. godine bilo 30.715.

Od tog broja aktivnije su bile kandidatkinje, u odnosu na kandidate - 16.365 devojaka i mladih žena tražilo je posao preko Infostuda, dok je mladih muškaraca bilo 13.787. Doduše, njih 567 nije ostavilo podatke o polu, ali to svakako ne bi značajno promenilo razliku u procentualnom odnosu među kandidatima: 53 odsto mladih žena naspram 45 odsto mladih muškaraca, uz dva odsto nepoznatog pola.

Za koje poslove su zainteresovani

Mladi ljudi ove godine su, putem sajta poslovi.infostud.com, najviše konkurisali za poslove iz oblasti trgovine i prodaje - čak 164.571 put.

Slede poslovi iz oblasti administracije za koje su konkurisali ukupno 70.285 puta. Potom logistika: 21.245 konkurisanja, pozivni centri - 20.029, IT sektor - 20.001, dok su za oblast marketinga, promocije, ljudskih resursa, računovodstvo, transport, magacin, mašinstvo konkurisali manje od 20.000 puta, ali više od 11.000 puta.

Kada je reč o konkretnim poslovima, najviše mladih konkurisalo je za poziciju prodavca, gde broj konkurisanja od početka ove godine iznosi 76.361. Potom za poziciju komercijaliste - 46.752. Sledi administrativni radnik - 38.726, telefonski operater - 19.616, pa poslovni sekretar 12.980 i vozač - 11.250.

Zatim sledi menadžer prodaje - 10.945 i magacioner - 10.352. Pozicije radnika u proizvodnji, poslovođe i dispečera brojale su manje od 10.000 konkurisanja, ali više od 8.000 od početka ove godine.

Izvor: https://poslovi.infostud.com/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Strana 5 od 885

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…