Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

* Ovogodisnji dobitnici Nobelove nagrade za mir su filipinsko-američka novinarka Marija Resa i ruski novinar Dmitrij Muratov, čime je dat dodatni podstrek istraživačkom novinarstvu širom sveta

Nobelov komitet je ovu odluku obrazložio njihovom hrabrom borbom za slobodu istraživanja.

Resa je skoro dve decenije radila kao vodeći istraživački reporter u jugoistočnoj Aziji za CNN. Muratov je 24 godine bio glavni urednik ruskog lista Novaja Gazeta.

Poznato je pod kakvim pritiscima su novinari širom sveta, kakvim su sve vrstama pritisaka i torturama izloženi, ovo je nagrada za sve njih. Čestitamo kolegama.

U konkurenciji za ovogodišnju nagradu bilo je 329 kandidata - 234 pojedinca i 95 organizacija. Švedski industrijalac Alfred Nobel osnovao je nagrade u testamentu, napisanom godinu dana pre smrti, 1896.

Prema zaveštanju Nobela, nagrada za mir se dodeljuje osobi ili organizaciji koji je „najviše uradila na jačanju bratstva među narodima, uticala na raspuštanje ili smanjenje aktivne vojske, ili koja je doprinela mirovnim pregovorima".

Pratio, zabeležio 

Srđan Ačanski, dipl.turizm. 

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се завршава на свакој Светој Литургији. За Проскомидију је потребно пет хлебова (просфора). Просфора значи принос, према обичају из најранијих дана хришћанства, када су хришћани доносили (приносили) хлеб и вино за службу. Свака просфора има на горњој страни квадратни печат са крстом и словима: ИС ХС НИ КА, што преведено значи - Исус Христос побеђује

Просфоре се користе по строго утврђеном канонском реду и честице из сваке од њих имају посебно место и намену. За спомен преминулих хришћана, када се њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским, ваде се честице из пете просфоре. Тим литургијским помињањем: "У склопу Свете Тајне Евхаристије - Тајне спасења света, преминулима се опраштају греси". Зато је најважније давати имена покојника, да се помињу у цркви. 

Осим ових помињања и молитви за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.  Задушнице су дан за душе преминулих. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На гробље и у цркву се носи кувано жито - кољиво. Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. 

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха. 

Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету." Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.

Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.  Даће и подушја се не дају да се "нахрани" покојник, односно, да душа његова "једе", него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника. 

Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади.

На дан задушница се иде у цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник служи мали помен и окади гробове. 

Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен. 

На задушнице се дели милостиња.

Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига. 

Књига духовног садржаја се може, на спомен и за помињање у молитвама, дати неком ко не може да је купи, затим, такве књиге се могу поклањати библиотекама, где ће већи број људи моћи да дође до праве литературе, а то је право дело духовне милостиње, или духовну књигу поклонити црквеној библиотеци.

Извор: Српска православна црква

Медијска пажња и пратња: Нови Радио Сомбор
(Сва ауторска права евентуалног даљег објављивања ове рубрике и њеног целовитог садржаја постављено на порталу Новог Радио Сомбора без упита и дозволе било које стране или појединца заштићена и задржана свим релевантним правним механизмима!)

* Takozvana neoliberalna revolucija prouzrokovala je veoma nepovoljnu, praktično neprijateljsku klimu za sindikate, izjavio je Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu u razgovoru za UGS Nezavisnost

- Sindikati su u takvoj klimi viđeni kao remetilački faktor za funkcionisanje sistema i zato njihova uloga nije smela bude velika. Istovremeno imamo i efekte tehnološke revolucije. Posebno je to očigledno nakon promena Zakona o radu. Na primer, gotovo da više ne postoji koncept radnog mesta - naglasio je Pavićević.

On ukazuje na veoma težak odnos sindikata i poslodavaca:

- Kod nas veliki deo ekonomije zavisi od države, ona ih na neki način štiti. To posebno vidimo kod stranih investitora. Setimo se kada se postavljalo pitanje oko Jure i Vučićeve izjave ‘nemojte da mi plašite investitore'. Dakle, država brine za kapital a ono što su ljudski resursi je potrošno. Onima koji upravljaju velikim sistemima, kojima država izdašno pomaže, čak je dopušteno da guše sindikalni rad ili da prave svoje sindikate. Čuo sam izjave nekih poslodavaca da njima i ne treba sindikat, jer oni direktno komuniciraju s radnicima, čime se, u velikoj meri, obesmišljavaju mehanizmi zaštite prava zaposelenih.  

Govoreći o najvećim radničkim i sindikalnim problemima u Srbiji Pavićević kaže da je sve više radnika koji nemaju stabilno radno mesto.

- Najveći je problem što je izmenama Zakona o radu od 90-ih godina na ovamo uništen koncept radnog mesta koji je postojao. Zbog toga danas još ponegde može da se ostvari koncept kolektivnog ugovora ali jako teško, jer postoji neprijateljsko okruženje.... Biće potrebno sve manje klasične radne snage tako da ti ljudi verovatno nikada neće moći da se sindikalno organizuju prema sadašnjem modelu. Uz to, kapital i svojina se štite mnogo više nego rad. Uzmite, na primer, neku autobusku, železničku, metro stanicu ili aerodrom gde je sprovedena automatizacija. Tu je pre 10-15 godina radio veliki broj ljudi, od prodaje karata preko ulaza do kontrole putnika i raznih drugih poslova. Danas tu nema zaposlenih, neki ljudi i dalje putuju ali se pitanje cene i distribucije profita ne postavlja. 

Profesor je rekao da postoje čitave kategorije ljudi koji rade bez ugovora koji bi ih štitili od samovolje poslodavca:

- Danas postoje agencije koje zapošljavaju ljude a onda ih rentiraju kao radnu snagu kod drugih poslodavaca... Oni ne mogu u jednoj firmi da naprave sindikat. Pored toga, u agencijama imaju ugovore sa nultom osnovicom koja ne obavezuje poslodavca da ih plaća ukoliko u nekom periodu nisu bili angažovani. Tu ima prostora koji bi sindikati mogli da iskoriste za neke drugačije oblike organizovanja ljudi. Recimo, zakon o zadrugama dopušta da se ti ljudi samoorganizuju. Dakle treba naći razne načine da se ti ljudi na neki način povežu i tu sindikat može da ima važnu ulogu.    

Pavićević smatra da je štrajk delotvorno sredstvo borbe kojim se radnici direktno konfrontiraju sa poslodavcem.

- To je možda i jedini legalan način da pokažete da čitav sistem zapravo zavisi od vas. Jer, tako se poslodavcu može napraviti šteta koja njemu nikako ne odgovara i zbog koje može biti spreman za neki dogovor sa zaposlenima. Problem je što ovo sredstvo nije dostupno mnogima.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* Implementacija sistema upravljanja bezbednošću hrane zajedno sa drugim alatima za upravljanje (HAZOP, FMEA, Ishikava, Pareto)

Studija slučaja Listeria monocytogenes i korelacija sa mikrobiološkim kriterijumima.

Jocelyn C. Lee 1 , Aura Daraba 2, Chrysa Voidarou 3, Georgios Rozos 3, Hesham A. El Enshasy 4,5 and

Theodoros Varzakas 6,*

Foods 2021,

10, 2169. https://doi.org/10.3390/

foods10092169

Apstrakt

Neuspeh prehrambene industrije u planiranju i projektovanju i implementaciji sistema upravljanja bezbednošću hrane i njegovih temeljnih elemenata dovodi do, u većini slučajeva, ugrožene bezbednosti hrane i kasnijih izbijanja bolesti izazvanih hranom. Ovaj fenomen je primećen u celom svetu za sve prerađivače hrane, ali sa mnogo većom učestalošću u preradi hrane u objektima srednje i male veličine. Naša studija se fokusira na važnost Sistema upravljanja bezbednošću hrane (FSMS), Analize opasnosti od kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP) i Programa preduslova (PRPs) kao temelja HACCP -a u sprečavanju izbijanja zaraze hranom. Za naglasak, koristimo se primerom organizacionih propusta u kulturi bezbednosti hrane i nedostatkom menadžerskog angažmana koji je rezultirao izbijanjem multidržavne listerioze u SAD-u. Štaviše, ovo povezujemo sa mikrobiološkim kriterijumima. Implementacija sistema upravljanja bezbednošću hrane (ISO 22000: 2018) zajedno sa inkorporiranjem alata za upravljanje kao što su HAZOP, FMEA, Ishikawa i Pareto pokazali su se proaktivnim u održavanju pozitivne kulture bezbednosti hrane i sprečavanju unakrsne kontaminacije i prevara.

Pročitati ceo pregled je moguće u dokumentu (Preuzmite PDF )

Izvor: Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje (https://www.frd.org.rs/)

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor 

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* Isplata penzija za septembar 2021. za penzionere Republičkog Fonda za PIO iz kategorije zaposlenih, počinje u subotu, 9. oktobra - objavljuje sajt banke Poštanske štedionice

Reč je o klijentima Banke, svim korisnicima ovih penzija, koji novac mogu da podignu - na šalterima svih ekspozitura.

Reć je takođe, o prvom delu septembarske penzije za korisnike srpskog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, u okviru kategorije zaposlenih.

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* U Beogradu je u utorak, 5. oktobra održan IX Kongres GSPRS NEZAVISNOST. Kongresu je prisustvovao 61 delegat/delegatkinja kao i gosti iz zemlje i inostranstva

Za predsednika ovog srpskog sindikata je izabran je Srđan Slović, za zamenika predsednika Milovan Vuksanović.

Potpredsednici granskog sindikata prosvetara su izabrani Ružica Todić Brdarić i Slavko Derenj.

- Na fotografiji u slajdu: Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" obraća se delegatima IX Kongresa GSPRS -

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Strana 7 od 913

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…