Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

* Nastavak naše akcije prijateljstva Karavan "Svi smo jedno" Novog Radio Sombora, u partnerstvu sa Gradskim udruženjem penzionera

Domaćini će nam biti dragi ljudi u Bačkom Monoštoru. Oni će (u četvrtom nastavku Karavana prijateljstva somborskim mestima, nakon Bezdana, Čonoplje i Koluta), u svom Monoštoru prikazati najvrednije pojedinosti ovog mesta vredne čeljadi a i otkriti neke nove tajne. Upoznajmo svoj atar, pokažimo ga i svetu - jedna je od naših zajedničkih izreka. A uvek krepkim, raspoloženim i vitalnim penzionerima,  članovima somborske gradske organizacije, možete da se pridružite i vi.

Za dobro raspoloženje pobrinuće se još jednom popularni muzičar Goran Šijan Mogli, a uz iznenađenja za naše drage saputnike koja će doživeti u Monoštoru, ručak u Etno kući Mali Bodrog, gde će biti i javni program Novog Radio Sombora, uz probranu muziku uživo, tombolu i zabavu koja nam je svima potrebna, vreme ni ovom prilikom nećemo brojati... 

Dobrodošli. Vaš Novi Radio Sombor

* Somborski atleta, Maksim Trzin, koji živi u Bačkom Bregu, takmičiće se u nedelju 30. septembra na prestižnom takmičenju ARNOLD CLASSIC EUROPE 

Ponovo će Maksim braniti boje Sombora, Bačkog Brega i Srbije na jednoj od najprestižnijih smotri, u svetu nadaleko cenjenog bodibilding sporta.

Domaćin je drugi po veličini grad Španije, Barselona a novo predstavljanje "ljudi-atleta-gromada" zakazanao je poslednji vikend ovoga meseca, od 28 – 30. septembra.

Maksim nastupa u kategoriji Bodibilding + 100 kg.

On je u protekloj, 2017. godini, podsetimo, kako smo i detaljnije izveštavali, osvojio čak šest uzastopnih titula: apsolutnih prvaka takmičenja u Republici Srbiji, koji se boduju i koji su uvršteni u kalendar nacionalnog granskog saveza. Maksim je prvak Srbije u bodibildingu u kategoriji + 100 kg i apsolutni šampion države.

Istinski sportski as Maksim Trzin nastupa za klub Iron Republic iz Beograda.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Distribucija četvrte tranše prehrambenih paketa socijalno ugroženim licima u somborskim selima i salašima počela je danas (utorak, 25. septembar)

Pakete će dobiti 550 socijalno ugroženih porodica, a kako je najavio predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić, distribucija će već sutra biti završena.

- Paketi će odmah biti dostavljeni mesnim zajednicama u Staparu, Doroslovu, Telečki, Kljajićevu, a sutra i drugim selima. Sadržaj prehrambenih paketa je standardan, kao i u prethodnim tranšama. Podelom paketa socijalno ugroženim licima, nastavljamo da vodimo socijalno odgovornu politiku i nadam se da ćemo uvesti i druge mere koje će poboljšati položaj naših najugroženijih sugrađana - podvukao je dr Parčetić.

Crveni krst Sombor po planu obvalja distribuciju paketa u svim naseljenim mestima

Podela paketa realizuje se na osnovu spiskova i evidencije somborskog Centra za socijalni rad, a za distribuciju paketa zadužen je somborski Crveni krst.

Prema evidenciji Centra za socijalni rad najviše socijalno ugroženih porodica ima u Bezdanu, Bačkom Monoštoru i u Kljajićevu.

Kao i u prethodnim tranšama, sadržaj paketa je isti, odnosno paketi sadrže po tri kilograma pirinča i šećera, četiri kilograma pasulja, tri litra ulja, testeninu, konzervirano povrće i druge prehrambene potrepštine.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Gradsko veće grada Sombora je prihvatilo druge izmene i dopune Programa poslovanja JKP „Čistoća“ za 2018. godinu i na dalje odlučivanje uputilo odbornicima Skupštine grada Sombora

Predložene izmene se odnose na investiciono ulaganje za nabavku potrebnih vozila i opreme neophodne za obavljanje delatnosti, za šta je potrebno 54,24 miliona dinara. Sredstva potrebna za realizaciju investicije biće obezbeđena iz sopstvenih sredstava u iznosu od 12,24 miliona dinara, a 42 miliona dinara bi se obezbedila iz dugoročnog kredita, za šta je potrebna saglasnost Gradskog veća, odnosno Skupštine grada.

Na 132. sednici, Gradsko veće je dalo saglasnost na manju cenu daljinskog grejanja. Prema novom cenovniku, koji će JKP „Energana“ primenjivati od 1. oktobra 2018. godine,cena kilovat časa utrošene energije iznosiće 5,66 dinara bez obračunatog PDV-a, što je za 4,55 odsto manje od cene koja je sada u primeni. Za oko četiri odsto biće manji i fiksni deo troškova tokom 12 meseci, odnosno iznosiće 30,39 din/m²  (bez PDV-a).

Članovi Veća su ovlastili somborski Crveni krst da bude nosilac aktivnosti realizacije Servisa za podršku roditeljstva, kao jedne od mera populacione politike. Veće je na 132. sednici, održanoj danas (25. septembra), utvrdilo i Predlog odluke o subvencionisanju cena komunalnih usluga radi poboljšanja položaja ratnih veterana, odnosno učesnika oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine i predlog na razmatranje i odlučivanje uputilo Skupštini grada Sombora.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U Beogradu je 17-18. septembra, održana prva radionica u okviru projekta Danube@work – Socijalni partneri zajedno za pravedan rad u eri digitalizacije, koji sprovode Ujedinjeni granski sindikati NEZAVISNOST i Savez samostalnih sindikata Srbije, u saradnji sa sindikalnim centralama iz Austrije, Bugarske i Rumunije, a uz podršku Ministarstva rada, socijalne politike i zaštite potrošača Austrije. Radionici su, uz predstavnike dveju sindikalnih centrala iz Srbije, prisustvovali Martin Risak, profesor radnog prava Univerziteta u Beču i Kristina Hoferl, ekspertkinja Saveza sindikata Austrije

Digitalizacija menja sve društvene i ekonomske oblasti života i ima veliki uticaj na rad i zapošljavanje. Razvoj novih tehnologija stvorio je nove mogućnosti, ali i mnoge pretnje. Nekada atipičan rad prerasta u nove forme zapošljavanja. Rad na određeno vreme, deljenje radnika, deljenje posla, rad na osnovu vaučera, rad po pozivu, kao i rad na platformama, postali su globalna stvarnost. Industrija 4.0 zahvata sve sfere, odražava se na funkcionisanje sistema, kulturološke promene, individualizaciju i na samu prirodu rada i radnih odnosa. Uz tradicionalne probleme sa kojima se suočavaju u svom radu, pred sindikatima se javljaju novi izazovi – zaštita prava i interesa šireg korpusa radnika u novim formama zapošljavanja. Odgovor sindikata na nove izazove biće od krucijalnog značaja za definisanje njihovog uticaja na svet rada u budućnosti.

Govoreći o karakteristikama novih formi zapošljavanja, posebno u sektorima pod najvećim uticajem digitalizacije, profesor Risak istakao je ukidanje unapred određenog radnog vremena kojim se postiže stalna dostupnost radnika, ukidanje unapred određenog mesta na kome se obavlja posao, jer sve više radnika radi od kuće ili na drugom mestu, kao i pravne probleme koji se javljaju posebno u slučaju rada od kuće ili rada na platformama, odnosno virtuelnog rada. Kod rada sa ugovorom na neodređeno ili određeno radno vreme, definisano je puno radno vreme i jedan poslodavac, dok se kod atipičnih poslova suočavamo sa nepotpunim radnim vremenom, ugovorima o radu na povremenim poslovima, te preopterećenošću radne snage. Osim izmene karaktera samog rada, kao najveći problem, ističe se devastiranje ugovora o radu. Sve veći broj poslova odvijaće se preko platformi ili preko agencija za zapošljavanje. Sociolozi to zovu individualizacijom, koja je u suprotnosti sa osnovnim sindikalnim principom – solidarnošću.

Kristina Hofler, predstavnica granskog sindikata koji okuplja službenike u privatnom sektoru, radnike u grafičkoj industriji i novinare u okviru Saveza sindikata Austrije, predstavila je projekte ove konfederacije usmerene ka jačanju uticaja sindikata u zaštiti prava zaposlenih u novim formama zapošljavanja kroz organizovanje praktikanata – učenika angažovanih kroz obaveznu praksu, slobodnih pružilaca usluga (samozaposlenih), angažovanih na platformama i zaposlenih sa nepotpunim radnim vremenom. Sprovođenjem ovakvih programa, ostvaruje se porast broja članova od oko 20 odsto u populaciji mladih na godišnjem nivou.

U Austriji je od 2008. godine zabeležen porast broja radnika angažovanih na atipičnim poslovima za 34,3 odsto. Broj onih koji rade manje od 12 časova nedeljno povećao se na 25,8 odsto, onih koji rade sa nepotpunim radnim vremenom na 26,6 odsto, a broj agažovanih na privremenim i povremenim poslovima povećan je za 11,8 odsto. Jedino je broj slobodnih pružalaca usluga smanjen za 43,3 odsto, jer je uvedena obaveza plaćanja osiguranja za ovako angažovane radnike od strane poslodavca. Nema preciznih podataka o broju onih koji rade na platformama.

U svom izlaganju o radnom zakonodavstvu u eri digitalizacije, Slađana Kiković, šefica Odeljenja za zakonodavno-pravnu regulativu, pravnu pomoć i zastupanje UGS NEZAVISNOST osvrnula se na probleme u primeni sistemskih zakona (npr. Zakon o radu), kao i nepoštovanju hijerarhije zakonskih propisa i kompatibilnosti pozitivnih propisa u Republici Srbiji. Iako Međunarodna organizacija rada (MOR) nije napustila termin „radnik“, zastupljen u svim, pa i u konvencijama 87 i 98, Ustav i svi pozitivni propisi koji normativno regulišu rad i prava iz rada, koriste termin „zaposleni“, što podrazumeva potpisan ugovor o radu, čime su pojedine grupe radnika lišene prava na sindikalno organizovanje, kolektivno pregovaranje, štrajk i zaštitu. Ukazala je na značaj istinskog socijalnog dijaloga i uključivanja sindikata, odnosno socijalnih partnera u pripremu novih i izmene postojećih zakona, kao i u procese koji se odražavaju na tržište rada, posebno u kontekstu 4.0 industrijske revolucije, navodeći, kao primer, posledice nedovoljne uključenosti socijalnih partnera u pripremu reforme osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja. Usled razvoja tehnologije, nestanka pojedinih i nastanka novih zanimanja, sa jedne strane, odnosno neadekvatne reforme obrazovanja, sa druge strane, dolazi do hiperprodukcije visoko obrazovanih ljudi u određenim strukama, koji neće graditi karijere u Srbiji.

Učesnici su o efektima digitalizacije diskutovali iz vizure korisnika, ali i iz ugla sindikata, kao organizacije čiji je primarni cilj zaštita prava i interesa radnika. Automatizacija, robotizacija i digitalizacija prisutne su u brojnim oblastima. U metalskoj industriji, ali i u drugim industrijskim granama, roboti zamenjuju radnike u sve većem broju faza u procesu proizvodnje. U zdravstvu, upravi i bankarskom sektoru sve je više umrežavanja i on-line usluga, kao i u trgovini, ugostiteljstvu, turizmu i sličnim sektorima. Mnoga radna mesta se gase, a radnici koji ostaju u kompanijama postaju preopterećeni poslom. Na osnovu podataka Svetske banke, u odnosu na broj stanovnika i radnu snagu, uz Rumuniju i Ukrajinu, Srbija je najveći izvoznik IT radne snage u Evropi. Problem predstavlja i brza promena veština i zanimanja, kao i “kaskanje” sistema obrazovanja za zahtevima tržišta rada. Istaknuto je da već sada postoji nedostatak radne snage u određenim delatnostima, te da je, npr. u Subotici, neophodno angažovanje radnika koji putuju i 150 kilometara do - i sa posla.

Sindikati ne mogu niti žele da zaustave razvoj i novu industrijsku revoluciju. Ono što, širom planete, pokušavaju da spreče su erozija radničkih prava, urušavanje kolektivnog pregovaranja, rast neformalne ekonomije i prekarijata. Na skupu je iznet niz predloga koji mogu poslužiti kao osnova za strategiju delovanja sindikata, posebno u kontekstu novih formi zapošljavanja, u narednom periodu.  Potrebno je kontinuirano praćenje ove oblasti, uz sagledavanje mogućnosti za korišćenje novih tehnologija u prikupljanju informacija, promovisanju značaja sindikalnog organizovanja, pristupu radnicima, korišćenju dobre prakse drugih zemalja i sticanju nove organizacione moći sindikata. Uz iniciranje izmena i pune primene regulative koja se odnosi na ovu oblast i redefinisanje prava na sindikalno organizovanje kojim bi se to pravo garantovalo svim radnicima, trebalo bi insistirati na sprečavanju urušavanja socijalnog dijaloga i kolektivnih ugovora, na učešću sindikata u pripremi javnih politika u oblasti socijalne zaštite, na proširenju strategije borbe protiv neformalnog rada i na web prostor, kao i prilagođavanje sindikalnih struktura promenama na tržištu rada. Ove aktivnosti pratili bi i koordinirali timovi predstavnika dveju sindikalnih centrala i njihovih stručnih službi.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Tmurna i depresivna zgrada nekadašnjeg „Urbanizma” na Vencu vojvode Radomira Putnika, u kojoj je danas sedište Javnog komunalnog preduzeća „Prostor”, zablistala je novim sjajem. Po prethodno pribavljenoj saglasnosti Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, prednja i bočna fasada dobile su moderan izgled

- Oko 450 kvadratnih metara fasade obnovili smo visokokvalitetnim mašinskim malterom. Osim toga, stolarija je ofarbana, a oluci zamenjeni. Napomenuo bih da smo fasadu obnovili sopstvenim sredstvima i sopstvenim snagama - ističe Goran Nonković, direktor JKP „Prostor” Sombor.

Zgrada na Vencu vojvode Radomira Putnika broj 18 podugnuta je početkom 20. veka u arhitektonskom stilu secesije, kojeg odlikuju brojni ukrasni fasadni elementi. U preduzeću „Prostor” su i o tome vodili računa, pa je sva prvobitna ornamentika na fasadama ove zgrade sačuvana.

Na zgradi je postavljeno i dekorativno osvetljenje tako da ova zgrada sada i noću deluje fascinantno. Skele su premeštene u dvorište kako bi bila uređena i stražnja fasada.

Inače, u toku je izrada gradske odluke kojom se želi postići sprečavanje devastacije fasada u najužem centru Sombora. Odlukom treba da bude utvrđena zona obaveznog održavanja spoljnog izgleda zgrade, takozvana „ekstra A” zona. U istorijskom jezgru Sombora svaka promena spoljnog izgleda zgrade biće zabranjena, a neće biti dozvoljeno ni postavljanje spoljnih jedinica klima-uređaja. JKP „Prostor” primenu novih pravila počinje od sebe, pa je sedam spoljnih jedinica klima-uređaja sa renovirane fasade premestilo na unutrašnju stranu.

Izvor: N. Ž. /  JKP Prostor

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Strana 822 od 1152

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…