Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

* U slici i reči: sa prve samostalne izložbe polaznika kursa umetničke fotografije u UG Bunjevačko kolo Sombor

Rukovodilac sekcije, o čijem radu smo izveštavali i naravno nastavljamo dalju saradnju - Petar Zambo može da bude odistinski zadovoljan. Uz svog pomoćnika, takođe vrsnim fotografom, Miroslavom Dabićem. A jednako zadovoljni, i polaznici kursa - članovi sekcije:

 Ivana Marinković, Renata Gerštmajer, Stanislava Lutkić, Ružica Parčetić i Dragan Dejanović Dragan, koji su dobili priznjana. 
 
Podravnu reč uputuio je predsednik Bunjevačkog kola Dejan Parčetić. U programu je učestvovala talentovana pijanistkinja Hedvig Oršovai, pobednica na mnogim republičkim takmičenjima kao učenica muzičke škole sa svojim mentorom, profesorkom Zlatom Đerić.
 
Izvor: UG Bunjevačko kolo, P. Zambo / S. S. 
 

* Ostalo je još samo dva dana do starta drugog izdanja Međunarodnog prekograničnog ultramaratona Apatin-Osijek, u nedelju 18. decembra 2016. godine

Start trke je ispred glavnog ulaza u Banju Junaković u 9:30 časova, i trči se do Osijeka (Zeleno polje). Dužina staze je 50 kilometara.
Trasa trčanja: Banja Junaković-Svilojevo-Sonta-Bogojevo (granični prelaz)-Erdut-Bijelo Brdo-Sarvaš-Nemetin-Osijek.

U trci se boduju tri kategorije pojedinačno (muškarci, žene) 50 kilometara, štafete sa dve izmene (20,2 km + 29,8 km) i štafete sa tri izmene (20,2 km + 17,7 km + 12,1 km). Štafete se menjaju u R. Srbiji na graničnom prelazu Bogojevo i R. Hrvatskoj u Bijelom Brdu.

Za sve takmičare osigurani su startni paketi, sa učesničkim majicama, medaljama. Nakon ulaska u cilj svih takmičara, u Osijeku je obezbeđen ručak za sve učesnike na kojem će biti dodela priznanja najuspešnijim učesnicima.

Podizanje startnih brojeva je na dan trke, 18. decembra u Banji Junaković od 7:30 do 9:00 časova. Limit trke je: 6 sati i 30 minuta.

Do sada je pristigao veći broj prijava u odnosu na prošlu godinu, potvrdu učestvovanja na ultramaratonu poslali su takmičari iz Turske, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije. U pojedinačnoj konkurenciji nastupiće 57 takmičara  2015. godine trku je istrčalo 43 takmičara), dok će u konkurenciji štafeta učestvovati 35 štafeta (prošle godine 29).

Treba još jednom napomenuti da je podršku ovogodišnjem izdanju ultramaratona dala lično predsednica R. Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, koja je zvaničnim pismom obavestila da prihvata pokroviteljstvo nad sportskom manifestacijom i tim putem istakla da inicijativa zaslužuje podršku koja je od izuzetne važnosti u promociji sporta, tolerancije i dobrih komšijskih odnosa.

Tehnički organizatori događaja su Atletski klub Apatin i Udruga Zdravo trčanje iz Osijeka, uz podršku Opštine Apatin, Grada Osijeka, Banje Junaković, Elektro Slavonije, Sportskog saveza Apatina, Kompanije Pointers iz Osijeka, Kompanije GAZ Osijek, Kompanije Kanan iz Osijeka, Kompanije Ferivi sport iz Osijeka, Crvenog krsta Apatin i Osijek, mesnih zajednica Sonta i Svilojevo. Više informacija na sajtu:www.somaraton.org.rs

Izvor: G.Čegar / S. S.

* Ksenija Vezmar, izuzetan talenat, levoruki desni bek i desno krilo ŽRK Ravangrad, zasluženo dobila priznanje: poziv u Juniorsku nacionalnu selekciju Srbije

Ksenija, predvodnica novog talasa somborskih rukometašica, učenica je Srednje mediciske škole. Rukomet je počela da igra u Somboru i članica je prve ekipe već nekoliko godina. Igra levom rukom - desnog beka i desno krilo. Drugi strelac je ekipe. 

Ovu simpatičnu devojku krase i mnoge druge osobine. To i jeste odlika već nagoveštenih šampiona - skromnost, jednostavnost, ali u igri beskompromisnost i borbenost... Drugar, vaspitana, učtiva. Na terenu, ne samo što postiže efektne golove koji mame aplauze publike, već je i odličan asistent saigračicama, pa njena svestranost u raskoši igre samo upotpunjuje sliku o toj naslednici slavnih prethodnica u najtrofejnijem somborkom ekipnom klubu. I eto, baš u godini jubileja, stiže i priznanje na njenu adresu, da brani boje nacionalne selekcije... 

To je ujedno i početak naših priča o Kseniji Vezmar ali i ravangradskim lepotama i šarmu igara mladih somborskih rukometašica jer kolektiv je ono, što i Ksenija najviše voli da ističe.

S. S.

četvrtak, 15 decembar 2016 11:21

Slovačka traži radnike sa srpskim pasošem!

S L O V A Č K A  

TRAŽI RADNIKE sa srpskim pasošem !!!

   Od 4. januara 2017. godine, najbolje kompanije u Slovačkoj zaposliće hiljade radnika iz Srbije. Radi se u TV industriji (sastnica 2,5 evra) i u fabrici NOVOFRUCTA - pripema ambalaže za zimnicu (satnica 2,5 evra).

Obezbeđen je smeštaj, obezbeđen je prevoz do posla svaki dan, obezbeđena je akontacija od 30 evra svakog petka. Plata se uplaćuje na devizni račun svakog meseca. Potpuno siguran posao!

Troškovi puta, organizacije posla, obrade papirologije i sama usluga iznose 100 evra na dan polaska. Polazak je iz Sombora.

INFO i prijave na brojeve:

061 21 51 401

064 360 70 22

Fabrika Novofruct


Aktuelno: Pres centar Udruženja novinara Srbije

* Centar za demokratiju, uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme, sproveo je Projekat „Radna prava u Srbiji“ sa istraživanjem i analizom efekata primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, u cilju praćenja harmonizacije radnog prava, sa međunarodnim pravom, uključujući pravo Evropske Unije

Istraživanje, sa sprovedenom anketom, trebalo je prikazati rezultate koliko je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu uticao na smanjenje nezaposlenosti, odnosno povećanje zaposlenosti u Srbiji, pitanje povećanja/smanjenja individualnih/kolektivnih prava zaposlenih, zaštitu prava određenih grupa zaposlenih, sa posebnim akcentom na sistemske poremećaje u radno pravnom sistemu i umanjenju prava zaposlenih u Srbiji. Istraživanje je trebalo da pokaže koliko je Zakon o radu, kao sistemski zakon, kompatibilan u hijerarhiji pozitivnih propisa i kolko je Zakon doprineo reformama, s obzirom na to je najavljivan kao reformski.

Publikaciju je, na skupu održanom 8. decembra, prezentovao prof. dr Mario Reljanović, glavni istraživač. Uvodne reči je dao Danilo Milić, menadžer programa Međunarodnog centra Olof Palme i Bojana Ružić, koautorka analize i koordinatorka projekta.

Predstavljanu publikacije, u okviru projekta, prisustvovali su predstavnici UGS NEZAVISNOST (prof Zoran Stojiljković, predsednik, Slađana Kiković, šef Odeljenja i Dragica Mišljenović, viši savetnik) i predstavnici: Saveza samostalnih sindikata Srbije, Unije poslodavaca Srbije, civilnog društva i stručna javnost.

Nažalost, predstavnika medija nije bilo na skupu. 

Novi Radio Sombor nastavlja da prati redovno dnevne aktuelnosti pre svega u vezi sa svim pitanjima opšteg društvenog standarda, prvenstveno sindikalne aktivnosti i učestvovanja čelnika i članova sindikata u ovakvim i svim drugim skupovima i manifestacijama, osim ostalog.

Posle prezentacije ove publikacije, razvila se otvorena diskusija u vezi sa primenom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu sa naročitim akcentom na niz pravnih instituta (minimalna zarada, prekluzivnih rokova za ostvarivanje prava na sudsku zaštitu, pravnih posledica nezakonitog otkaza ugovora o radu, rokova zastarelosti, rada na određeno vreme, proširenog dejstva kolektivnog ugovora, reprezentativnosti i drugo).

Na osnovu predstavljene publikacije i diskusije, nesporna je činjenica da su prava zaposlenih u Republici Srbiji Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu umanjena, da je izvršena dalja fleksibilizacija radnog odnosa bez fleksisigurnosti za zaposlenog i da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu doprineo daljem pojeftinjenju radne snage u Srbiji, što će imati dalekosežne negativne posledice na radno zakonodavstvo, BDP Republike Srbije i ekonomsku reformu u celini.

 * Posle priče o jednom neobičnom ali po mnogo čemu poučnom životnom putu, objavljene na blogu Zbližavanja: Novi Radio Sombor (kao preteči našeg dvostrukog medija, portala koji pratite i radija), objavljene 4. oktobra prošle godine, samo po sebi se nametnulo da će ova priča imati i svoje nastavke. Zato sada donosimo najpre tu "uvodnu" priču a nakon nje sledi i nastavak. A akter je: Boško Jolović.

                      xxxxxx
     

    Rođen 26. januara 1986. godine u Vrbasu, rukometom je počeo da se bavi 1993. i od tada neprestano se, evo već 22 godine, druži sa tom kako i sam kaže, čarobnom rukometnom loptom. Sam njegov početak vezivanja za ovaj atraktivni ekipni sport je neobičan i prilično ran: imao je samo sedam godina kada je, nakon što je tek krenuo u prvi razred osnovne škole, ugledao plakat sa kojeg su pozivani dečaci do dođu da treniraju, te se sa svojim najboljim drugarom Milanom Jovovićem i zaputio na prvi trening. - Na našu sreću, njegov ujak, poznati rukometni trener Svetozar Đile Jovović, bio nam je i prvi trener - priseća se sa radošću danas Boško. - U tom periodu kao i sva deca, imao sam još jednu ljubav prema sportu, a to je bila košarka. Tako sam uporedo trenirao oba sporta, a na košarku me je vodio stariji brat. On mi je usadio ljubav prema košarci i bio ujedno moj pravi uzor. Ipak, preovladala je rukometna čarolija, jer rukomet je i dalje bio sport broj jedan u mojoj Crvenki.
    Za Boškom je ubrzo većina njegovih drugara iz škole krenula na rukomet, tako da je to bio samo pečat potvrde da će ovom talentovanom dečaku rukomet postati budućnost. Kroz sve mlađe selekcije Rukometnog kluba Crvenka, Boška su trenirali mnogi treneri, ali on ipak izdvaja dvojicu. Prvi i svakako najzaslužniji za veliki deo njegovih rukometnih uspeha je Svetozar Jovović, čovek koji ga je naučio pre svega da voli rukomet, a zatim i svim važnim tajnama i veštinama ovog sporta. U Bošku je Jovović prepoznao neke posebne karakteristike i uvek ga je još kao dečaka podržavao, motivisao i dodatno podučavao u svim rukometnim elementima.


   Drugi trener kojeg u svojoj bogatoj i zanimljivoj biografiji Boško navodi, došao je već kada je bio igrač seniorske ekipe, iako je imao svega 16-17 godina. Branimir Filipović je čovek koji je svojom željom i entuzijazmom - a koji se kako i junak ove priče ističe, ponekad graniče sa fanatizmom, probudio u Bošku poseban "fitilj" pa je glad sa uspehom i pobedama postala još veća. - Na svemu tome sam mu neizmerno zahvalan, a pre svega na ukazanoj šansi i poverenju koje nisam imao kod nekih prethodnika... iskren je i otvoren Boško. - U mojoj Crvenki (godinama jednim od najuspešnijih ali i najpopularnijih rukometnih klubova i u bivšoj državi) ostao sam do 2010. godine, kada se selim u Bosnu i Hercegovinu, u Rukometni klub Čelik iz Zenice. Nakon polusezone u Zenici, na poziv trenera Slaviše Lakovića, odlazim u Rukometni klub Vranje, ni ne sluteći da će mi upravo taj poziv kasnije promeniti tok karijere....
   A nakon sezone u Vranju, sledi poziv njegovog velikog prijatelja i na terenu drugog oca, Jovice Majkića, Boško se vraća svojoj Crvenki u kojoj ostaje godinu dana. Nakon te sezone, u leto 2012. godine, baš kada se spremao da potpiše ugovor, usledio je poziv trenera Lakovića da mu se pridruži u ekipi iz Saudijske Arabije. Bila je to kako Boško i danas ističe, neopisiva čast što se tako veliki čovek i trener odlučio baš za njega. Prihvatio je ovaj poziv najviše zbog ponovne zajedničke saradnje, a i iskustva koje je bio svestan da će steći u radu sa Lakovićem.
    - Naravno, ponosno danas kažem, nisam se pokajao... Ekipa Al Noor iz malog Sanabisa predgrađa Dammam, te godine igrala je polufinale Azijske lige šampiona, gde nam je finale, kao i bronzana medalja, izmakla u poslednjim sekundama. Tada sam prvi počeo i samostalno da vodim kadetsku i juniorsku ekipu. Po završetku sezone, vraćam se u Crvenku i zbog teške situacije prihvatam poziv da ovde odigram jedan deo sezone kako bih pomogao klubu. Sledeću takmičarsku, 2013/14, kao i 2014/15. godinu provodim u zeničkom Čeliku gde sa fenomenalnom grupom, pre svega ljudi, a potom igrača, ostvarujemo zajednički istorijski uspeh kluba, izborivši plasman u evropske kupove! Te dve sezone u Čeliku ostaju mi među najboljim i najdražima.


    Boško je toliko zavoleo Čelik i Zernicu, da je kako je planirao, tako i učinio i, na kraju zaista završio svoju aktivnu igračku karijeru u ovom klubu Federacije BiH. Za vreme igranja, nije bilo predaha ni van terena, pa je završio Trenersku školu u Novom Sadu, te nakon dve izuzetne godine u Zenici, okrenuo se novim izazovima, u trenerskom poslu. Sreća i uspeh idu zajedno, pa je Boško dobio poziv njegovog bivšeg kluba iz Saudijske Arabije, najjačeg rukometnog kolektiva u Arabiji, da se vrati i potpiše ugovor, što je na kraju i prihvatio. - Najveće zasluge za moj povratak ima upravo taj veliki čovek, trener i pedagog, Slaviša Laković. Od njega sam pekao "trenerski zanat", kao i od mog velikog prijatelja Igora Desnice čiji mi saveti i danas mnogo pomažu. Uprkos prevelikoj želji da ostanem i radim u Zenici i razgovora sa predsednikom kluba Panetom Škrbićem, ponuda kluba kakav je Al Noor se ne odbija. Kao pravi predsednik i primer čoveka-gospodina, Škrbić mi je prilikom oproštaja rekao da su mi vrata kluba uvek otvorena i da kad god poželim i u bilo koje doba mogu da računam na njegovu podršku i pomoć. Tako da, veliku zahvalnost za sve dugujem i to podvlačim, ravnopravno i ovom posebnom sportskom radniku...
   A sada, Boško je maksimalno posvećen novom klubu i novom izazovu, gde želi deci da usadi pre svega ljubav prema rukometu. Početna želja za napredovanjem poput njegovih početaka, nedvosmisleno žarom koji radi, biće potvrđivana i u ovom nastavku njegove sportske i životne priče. Boško je ostvario mnogobrojne svoje ciljeve čeličnom voljom, pa će i tekstovi o uspesima i radu sa njegovim pulenima isto tako, biti nastavljeni.....

 *** *** ***

 Evo i nastavka, sa najnovijim aktuelnostima iz Saudijske Arabije čiju je naklonost Boško Jolović definitivno osvojio:

   Na kraju prošle sezone moje ekipa je kao najmladja u ligi zauzela odlično treće mesto na šta su svi u klubu bili oduševljeni jer do prošle godine skoro da nisu ni imali pionirsku ekipu, ali smo brzo postavili neke temelje i krenuli sa napornim radom . Taj rad je doneo odlično treće mesto i bronzanu medalju a klub je to znao da ceni i ponudio mi novi ugovor na dve godine, naravno prihvatio sam i nastavili smo saradnju… Boško je  prvi trener stranac koji je potpisao na duže od jedne sezone. Do prošle sezone nisu imali skoro ni ekipu a sada već u klubu ima 7 reprezentativaca u pionirskoj ekipi Saudijske Arabije.  - Na taj podatak sam veoma ponosan, reprezentacija je na mini okupljanju i turniru organizovanom u jednom gradiću u Arabiji osvojila prvo mesto. U međuvremenu seniorska ekipa je otišla na Azijsku ligu sampiona i osvojila taj prestižni turnir, nažalost nisam otišao kao pomoćni trener jer je predsednik kluba lično od mene tražio da ostanem i preuzmem kompletan omladinski pogon što uključuje rad sa kadetima i juniorima - uz moju pionirsku ekipu.

   Velika je čast kada vam ljudi toliko veruju, prihvatio sam tu ulogu, ali samo privremeno jer ne bih mogao da izdržim taj tempo. Predsednik kluba je izuzetno korektan i zaista imamo odličnu saradnju, uostalom kao i sa svima u klubu. Ljudi su ovde zaista divni i to mi olakšava posao i činjenicu da sam daleko od svoje porodice i prijatelja. Često me roditelji pozovu i zamole da porazgovaram sa njihovim detetom da se posveti učenju, zdravijoj ishrani…

   Čak i u bogatoj zemlji kakva je Saudijska Arabija desio se mali problem sa novcem - klub inače nije mnogo bogat ali grad i klub imaju nešto što ih izdvaja. U međuvremenu desili su pozivi i pojedinih klubova koji su hteli da iskoriste finansijske poteškoće kluba i da me dovedu ali sam čvrsto rešio da ostanem u klubu.  Jedne večeri me pozvao kapiten ekipe, inače mnogo kulturno i obrazovano dete koje mi je na slabom engleskom jeziku reklo - 'Treneru nemojte da idete, ako odete idemo i mi ' - zaista nešto najlepše što sam doživeo…

  Trenutno sam prvi na tabeli sa maksimalnim učinkom od 8 utakmica i isto toliko pobeda. Iako sa finansijskog dela nije sjajno i dalje vredno radimo kao da je sve u najboljem redu. Mnogo mi pomaže moj prijatelj, drug Muhamed sa kojim se poznajem više od 4 godine i koji me smatra članom porodice. Inače to nije ovde običaj, ali sam često gost kod njega u porodičnoj kuci za vikendom na takozvanom familijarnom rucku. Slobodno vreme koristim da se družim i sa našim ljudima koji rade ovde . Najviše se družim sa vaterpolo trenerom Nemanjom Stevanovićem koji je sa svojim klubom prošle sezone osvojio duplu krunu na koju njegov klub čeka više od deset godina… a od ove sezone tu je rukometni igrač Nikola Mitrović.

  Tu ima još trenera sa naših prostora, poput osvajača olimpijske medalje sa rerezentacijom Hrvatske godpodinom Nenadom Kljajićem koji je selektor seniorske rukometne reprezentacije od koga takođe skuljam trenersko znanje i njegovim asistentom i mojim dugogodišnjim prijateljem, Bratislavom Stojmenovićem. Iako do isteka ugovora ima još dosta, predsednik kluba mi je nagovestio da ce učiniti sve da se on još jednom produži.

Siniša Stričević

 

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…