Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 * Verujem da svi delite moje duboko uverenje da je nemoguće biti pravi sindikalist a ne biti protiv svakog oblika nejednakosti i diskriminacije. Naravno i one uperene protiv žena

Uostalom, ovako marginalizovani, obespravljeni i osiromašeni i suočeni sa nesigurnošću i strahom  SVI SMO MI ŽENE.            

Osim onih 2000 dolarskih milionera i stotinak hiljada onih, uključiv i medije i akademsku zajednicu, koji bez pogovora služe korporativnom kapitalu i uživaju u partijskom zapošljavanju i klijentelizmu – u poretku u kome ne vlada princip zasluga i znanja već poslušnosti.

Zato upućujem u ime svih nas u UGS Nezavisnost apel svim uniženim muškarcima da ne unižavaju dalje svoje žene, majke, kćeri, sestre….

Duboko sam saglasan sa tvrdnjom i nalazima poverenice za ravnopravnost Brankice Janković da su naše koleginice češće premeštane sa viših na niža radna mesta, češće dobijaju otkaze ugovora o radu, generalno više trpe diskriminaciju na poslu. Pridružujem se njenom pozivu sindikatima da prijavljuju sve vidove diskriminacije kako bi pomogli ženama koje imaju strah da to same prijavljuju.

Slažem se sa Poverenicom i da su nega i čuvanje dece i populaciona politika pravo i odgovornost žena, koliko i nas muškaraca.

Bez jednakog raspoloživog budžeta, slobodnog vremena i raskida sa autoritarnošću  i rodnim predrasudama i patrijahalnom tradicijom po kojoj žena treba da ćuti i sluša nema ravnopravnosti.

Žene u Srbiji su jedina većina koja je u položaju manjine.

Kad se radi o sindikatima, pa i nama u Nezavisnosti za tako malo koleginica na ključnim mestima u sopstvenoj organizaciji nemam drugog osećaja do stida. Ovakvo stanje moramo promeniti ako nam je zaista stalo do vrednosti socijalne pravde, ravnopravnosti i solidarnosti i jednakosti.  

Poziv da budemo sretni  

Argument u prilog društvene jednakosti predstavlja činjenica da jednakost vodi ka sreći, odnosno da su najsrećnije zemlje na svetu zemlje sa visokim prihodima, ali i sa visokim nivoom socijalne jednakosti, poverenja i kvalitetne vladavine.

Izveštaji o sreći u svetu detektuju  6 (grupnih) faktora sreće.

Prvi čine prihod i posao. I zaista, ima li ičega radikalnog i neprihvatljivog u zahtevu za dostojanstven rad  –  ugovoren, bezbedan i (pristojno) plaćen posao? Tek pristojan posao čini trajan osnov za politički narativ o visokim demokratskim standardima, socijalnoj koheziji i inkluzivnosti.

Drugi, ili za mnoge i prvi, čini zdravlje (očekivano trajanje života), ali i zdravo i bezbedno životno okruženje.

Postojanje životnog oslonca i postojanje privatnih – porodičnih i prijateljskih, ali i socijalnih mreža, na koje čovek može da se osloni u situacijama rizika i nesigurnosti je treći, važan (pred)uslov za sreću.

Mogućnost da se bude solidaran i velikodušan i danas, u vremenima interesnog kalkulusa i pohlepe, većinu čini srećnom.

Sloboda od korupcije koja unižava ljudsko dostojanstvo i integritet je naredni, peti faktor.

Meni se jednako važnom, ako ne i najvažnijom čini sloboda i mogućnost da se prave autonomni životni izbori, izvan svake patrijahalne doktrine i palanačke filozofije.

Vaš Zoran

utorak, 07 mart 2017 11:57

Nastava na hrvatskom jeziku u Somboru

* Za bliže upoznavanje jezika i kulture

   U Somboru je posle višegodišnje pauze ponovo pokrenuta nastava na hrvatskom jeziku i to u formi slobodne nastave koja se organizuje u Hrvatskom kulturno umjetničkom društvu Vladimir Nazor.

Nastava je počela početkom drugog školskog polugodišta i organizovana je jednom nedeljno. Zainteresovani učenici osnovnih i srednjih škola mogu se još uvek prijaviti i uključiti u praćenje ove nastave. Ovakav oblik nastav hrvatskog jezika u  Somboru organizovan je zahvaljujući Ministarstvu nauke, obrazovanja i sporta Republike Hrvatske, koje šalje učitelja u Vojvodinu ali i drugde po svetu gde ima Hrvata.

Učitelji u školama, župnim zajednicama, katoličkim misijama, udrugama ili KUD-ovima - predaju hrvatski jezik i to tako što upoznaju decu s hrvatskom kulturom, baštinom, običajima. Reč je o slobodnoj nastavi koja uključuje puno aktivnosti i zabave, često i zanimljiva studijska putovanja u Republiku Hrvatsku. Bliže informacije mogu se dobiti u Hrvatskom domu u Somboru.

Zlata Vasiljević

* Uređenje Doma kulture, fasade na zgradi Kaštela, uređenje atarskih puteva i dela puta prema budućem graničnom prelazu su radovi koje su meštani Rastine prilikom posete gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović i njenih saradnika Mesnoj zajednici „Rastina“, izdvojili kao prioritetne za realizaciju tokom 2017. godine

Poseta selu koje prema popisu iz 2011. godine ima 411 stanovnika, protekla je u konstruktivnom razgovoru. Tim pre što je Rastina jedno od malobrojnih sela koje mladi ne napuštaju, naprotiv hoće da ostanu u selu i vredno rade, prevashodno u oblasti poljoprivrede. Otuda je na sastanku bilo reči i o licitaciji državnog poljoprivrednog zemljišta, pogodnostima za mlade bračne parove koji se bave poljoprivredom.

Na licu mesta je dogovoreno šta se može uraditi na objektima koji su navedeni kao prioritet, a Vladimir Sabadoš, direktor Poljoprivredne stručne službe „Sombor“ i Vladimir Katanić, načelnik Odeljenja za poljoprivredu su detaljno informisali kako, sekretara MZ „Rastina“ Dušana Đerića, tako i druge prisutne Rastince o subvencijama Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kao i o programu korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta za 2017. godinu, koji je u pripremi i uređenju atarskih puteva.

Gradonačelnica je navela da je Grad učinio sve što je potrebno radi izgradnje puta prema budućem graničnom prelazu, ali su prioriteti u toj oblasti utvrđeni tokom razgovora na međudržavnom nivou.
Rastinci su zadovoljni uslugama javnih komunalnih preduzeća i ističu da su među prvima zahtevali da vodovod u ovom selu preuzme JKP „Vodokanal“, umesto akcije „Mesec čistoće“ sa JKP „Čistoća“ imaju dogovor da se odvozi smeće sa deponije, a od JKP „Prostor“ očekuju da u okviru javnih radova ove godine uključe i radnike iz Rastine.

Prema rečima prisutnih, Rastina je jedino selo koje u mesnoj zajednici nema nijednog radnika, a ima svoje specifičnosti.

Gradonačelnica je sa saradnicima, zamenikom Antoniom Ratkovićem, članovima Gradskog veća Miroslavom Kovačićem, zaduženim za oblast komunalne delatnosti i investicije i Antonijom Nađ Kosanović, za oblast sporta, dece i omladine, te Milankom Krstić, načelnicom Odeljenja komunalne inspekcije i komunalne policije obišla i zgradu Kaštela u kojoj je smeštena osnovna škola i predškolska ustanova, kapelu i druga mesta koja Rastinu karakterišu.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću / S. S.

* Zaposleni u Radio-televiziji Kragujevac gde je u januaru raskinuta privatizacija, počeli prikupljanje potpisa podrške za opstanak te medijske kuće

Glavni poverenik sindikata „Nezavisnost“ Goran Antonijević rekao je ranije agenciji Beta da zaposleni peticijom traže od Grada Kragujevca i Ministarstava privrede i kulture i informisanja da hitno obezbede rešenje za RTK koje će da omogući opstanak te medijske kuće, kao i slobodno, pravovremeno i istinito informisanje građana Kragujevca i Šumadije.

Građani mogu da potpisuju peticiju do 12. marta od 10 do 16 časova, na tri punkta: kod Balkana, u Pešačkoj zoni u centru grada, u naselju Aerodrom kod pijace, kao i u prostorijama Televizije Kragujevac u Tržno-poslovnom centru Radnički.

Ministarstvo privrede je u januaru raskinulo privatizaciju RTK, povuklo garancije od 150.000 evra od bivšeg vlasnika Radoice Milosavljevića, a kapital preduzeća je prešao u potpuno vlasništvo države.

Toj medijskoj kući su zbog dugovanja oduzete i dozvole za emitovanje programa.

Javni poziv za novu privatizaciju Radio-televizije Kragujevac d.o.o objavljen je 24. februara ove godine, a 27. mart 2017. je rok za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učešće u postupku privatizacije RTK.

U Radio-televiziji Kragujevac agenciji Beta rečeno je takođe da je u nadležnim ministarstvima odbijen predlog gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića da Grad privremeno preuzme upravljanje i deo vlasništva nad RTK, u cilju sanacije stanja i bolje pripreme ove medijske kuće za novu privatizaciju, do kraja 2017. godine.

U toj medijskoj kući ima najava da će Ministarstvo privrede postaviti, najverovatnije naredne sedmice, privremenog zastupnika državnog kapitala.

U sindikatu navode da zaposleni očekuju ponudu socijalnog programa, traže isplatu zarada i svih drugih dugovanja od juna 2016. godine kao i rešenje za opstanak Radio-televizije Kragujevac.

U RTK je 60 zaposlenih koji nisu primili devet plata, neplaćeni su im doprinosi i neoverene zdravstvene knjižice.

Izvor: UGS / BETA / S. S.

* Prodajem  povoljno stare fotografije, uglavnom crno-bele, retke i vredne, mnogih somborskih sportista. Popularni "požuteli" ali dobro očuvani fotosi nezaboravnih asova, somborski fudbaleri, rvači, rukometašice, mnogi drugi. U pitanju su i prve fotografije somborskih fudbalskih klubova, sa početka i iz prve polovine XX veka, prvi uspesi čuvenih somborskih rukometašica sa terena Partizana ali i kasnije njihove fotografije, rvači kada su osvajali titulu šampiona Jugoslavije i olimpijske, svetske i evropske medalje, dizači tegova, gimnastičarke i gimnastičari, vaterpolisti Poleta, borilački sportovi, bokseri, džudisti, karatisti, bazični sportovi, atletika, plivanje, streljaštvo ... 

Javite se na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Sa susreta somborskih fudbalera, 1946. godina

Jedna od trofejnih generacija somborskih rukometašica (pod imenom "Bane Sekulić", postoje još mnoge druge, od prvih dana ovog somborskog kluba, kada je osnovan 1956. pod imenom RK Partizan, pa RK Vesna, "Bane Sekulić", Sombor Dunav osiguranje...

Tim Fudbalskog kluba Radnički (Sombor) Munkaš, za vreme II Sv. rata, 1942. god. Stoje: Ferenci, Šmit, Ivkov, Topalov, Adalović-Daka, Jovan Zrnić, Stevan Terzić, Let. Čuče: Branko Odobašić, Aleksandar Zrnić i Jožef Vajs.

 

* Svi vi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite, kako u Somboru, tako i u Srbiji, regionu i svetu

S obzirom da se Novi Radio Sombor može čitati (portal) i slušati (strim radio), reč je o mediju u kojem možete dvostruko da se iskažete, kako pisanjem, fotografijom, tako i tonskim zapisima. Možete da postanete dopisnik, reporter, fotoreporter/fotograf, sve po vašoj volji i našem zajedničkom dogovoru. 

A ukoliko ste naklonjeni marketingu/menadžmentu, takođe, Novi Radio Sombor je mesto za vas. Naše geslo je: Svi smo jedno! Moto: Samo pozitivno! Cilj: Zbližavanja!

Dobrodošli!

Jedina radio stanica iz Sombora koja se čuje u čitavom svetu. 

Javite se na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Telefon: +381-65-8-675-445

Naša adresa je: Novi Radio Sombor

                        25000 Sombor, Srbija,

                        Venac Stepe Stepanovića 9

 

Ekipa i redakcija Novog Radio Sombora 

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…