* U petak, 28. januara sa početkom 13 časova biće priređena nova aktivnost u organizaciji Gradskog udruženja penzionera Sombor. U njihovim skladno uređenim prostorijama članovi ove brojne somborske društveno-socijalne organizacije upriličiće lepu svečanost za svoje članove koji u januaru imaju rođendan

- To je zamisao koju smo imali i od ranije i koju smo kao kao predlog jedne od tačaka dnevnog reda i doneli, jednoglasno, kao odluku na našoj nedavnoj godišnjoj skupštini, krajem decembra u godini koju smo ispratili - podseća predsednica GUP Sombor Irena Živanović i poručuje - To je jedna od novosti u našem daljem radu i nadamo se da će naići na dobar prijem ne samo naših članova, već i šire javnosti.

Naravno, ovakve proslave što se i rođendana tiče biće organizovane svakog meseca, za svakoga ko u kojem mesecu ima rođendan, moći će u društvu i dobrom pre svega raspoloženju, da uživa u rođendanskim trenucima svog „zlatnog doba“ uz svoje kolege i prijatelje. Biće tako svake poslednje subote u mesecu, pa će ovo da preraste u tradiciju.

Za sve informacije, svi zainteresovani za ovu oroginalnu zamisao, mogu da se obrate na dežurni telefon Udruženja: 413-153. A da bi zauzeli "na vreme" svoje mesto - iako za svakog naravno dovoljno će ga i ovim primerom biti, rok je kažu u ovoj asocijaciji, utorak, 25. januar. Pa, dobar vam provod, dragi naši partneri i prijatelji u Gradskom udruženja penzionera Sombor, želimo! - uz "živu" muziku, vašu poslovično poletnu trajnu mladost, pesmu i igru, i poklone koji su vam već pripremljeni.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* U novembru 2021. izdate su 3.334 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 39,4% u odnosu na isti period prethodne godine - stoji među poslednjim informacijama od strane Republičkog zavoda za statistiku Srbije

Od ukupnog broja dozvola izdatih u novembru prošle godine, 85,7% dozvola odnosi se na zgrade, a 14,3% na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 84,3% dozvola izdato je za stambene, a 15,7% za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (65,0%).

Prema dozvolama izdatim u novembru 2021. u Republici Srbiji, prijavljena je izgradnja 2.538 stanova, s prosečnom površinom od 76,3 m². Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 14,9% stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 146,8 m², a 82,9% stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 62,4 m².

Predviđena vrednost radova novogradnje u novembru 2021. iznosi 72,1% od ukupno predviđene vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 19,4% od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Moravička oblast (19,0%), Mačvanska oblast (7,6%) i Šumadijska oblast (7,4%), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1% do 6,9%.

Detaljnije tabelarno, možete da pogledate podatke o navednom, na linku:

https://www.stat.gov.rs/sr-Latn/vesti/statisticalrelease/?p=8544&a=05&s=0502

Izvor: https://www.stat.gov.rs/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Tradicionalna manifestacija Rumenačka pihtijada zakazana je već po 19. put - ove godine 5. marta

Reč je o Festivalu gastronomije, manifestaciji posvećenoj multikulturalnosti lokaliteta na polju gastronomije i materijalnog kulturnog nasleđa. Ona obuhvata obeležavanje tradicionalne gastronomske međunarodne višedecenijske manifestacije - pihtijade uz prigodan kulturni kontekst i muzičko-zabavni program.

Ono što rumenačke pihtije izdvaja od drugih, jeste njihov stari i provereni recept. U njihovoj pripremi najbitniji je izbor mesa, a u ovom slučaju, to su butkica, kolenica i glava.

U ovoj manifestaciji uživaju i stariji i najmlađi! Tradicionalno takmičenje, a tako će, nedvosmisleno, biti i ovoga puta, kada puni gostoprimstva Rumenčanke i Rumančani, te prve martovske nedelje (5. marta) kao i svih dosadašnjih osamnaest puta, održavaju ovo tradicionalno takmičenje.

Stručni žiri biraće i nagraditi najbolje pihtije!

Prijava

Domaćini vas pozvaju u živopisnu Rumenku i poručuju: Prijavite se!

Stručni žiri svake godine kako rekosmo, pa tako i ovom lepom prilikom, bira najbolje pihtije i nagrađuje njihove stvaraoce. Ukoliko želite da učestvujete i takmičite se sa svojom pihtijom - svakako, prijavite se.

Dežurni telefon za vaše prijave je: +381 63 568 129

Kontakt osoba: Branislav Popović

A mi sa naše strane takođe poručujemo: Dobrodošli u Rumenku i vidimo se na pihtijadi!

Izvor: https://rumenackapihtijada.rs/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Novak Đoković nije na spisku učesnika teniskog turnira ABN Amro u Roterdamu, koji počinje 7. februara. Ali ako je do direktora turnira Ričarda Krajičeka, srpski broj jedan na svetu će učestvovati sledećeg meseca! - donosi juče ekskluzivnu informaciju ultračitani portal blazetrends.com

To je postaje upadljivo, jer je Đokoviću pogotovo nakon odbijanja ulaska u Australiju "jer nije vakcinisan protiv korone". U Holandiji važe drugačija pravila.

- Holandska vlada mu dozvoljava da dođe, mi sledimo te smernice. To je jednostavno dozvoljeno. Situacija u Australiji je potpuno drugačija - izjavljuje direktor turnira u Roterdamu iz ATP serije 500 Ričard Krajiček.

Dodatni poziv?

Krajiček svakako poziva Srbina: - Ne, ne znam da li je ovo pravo vreme jer možda on ima nešto drugo u planu. Štaviše, on zna da može doći ovde i da je u Roterdamu, u Holandiji, dobrodošao. Odlično, za sve nas ako želi da dođe.

Đoković je početkom ove godine otputovao u Australiju da odbrani titulu na Australijan openu. Nadmašio bi Rafaela Nadala i Rodžera Federera sa 21. grend slem titulom. Međutim, njegov zahtev za vizu nije uspeo, podseća portal https://blazetrends.com/.

Kako se ne takmiči na Australijan openu, postoji praznina u rasporedu utakmica koju bi Krajiček mogao da iskoristi. Srbin je do sada samo tri puta učestvovao na ATP turniru u Roterdamu, poslednji put 2010. godine.

/original version/:

Novak Djokovic is not on the list of participants of the ABN Amro tennis tournament in Rotterdam, which starts on February 7. But if it is up to tournament director Richard Krajicek, the Serbian number one in the world will participate next month.

That is striking, since Djokovic was refused entry to Australia because he was not vaccinated against corona. Different rules apply in the Netherlands.

- The Dutch government allows him to come, we follow those guidelines. It’s just allowed. The situation in Australia is completely different - said Krajicek.

Extra call?

He will not make an extra call to the Serb. - No, I don’t know if this is the right time. He has something else on his mind. Moreover, he knows that he can come here. Great if he wants to come.

Djokovic traveled to Australia early this year to defend his title at the Australian Open. He would have surpassed Rafael Nadal and Roger Federer with a 21st Grand Slam title. However, his visa application failed. As he is not competing in the Australian Open, there is a gap in his match schedule that Krajicek could take advantage of. The Serb has only participated in the ATP tournament in Rotterdam three times before, most recently in 2010.

------------------

Podsetimo se karijere Ričarda Krajičeka:

Ričard Krajiček je započeo igračku karijeru 1989. godine na ATP turnirima. Prvi turnir je osvojio 1991. godine u Hongkongu. Najveći uspeh je ostvario osvajanjem Vimbldona 1996. godine. U finalu je pobedio Malivaja Vošingtona sa 3-0. Osvojio je još dva turnira iz Masters serije: Štutgart 1998. i Majami 1999. godine, a na ATP listi je dostigao do četvrtog mesta. Povukao se 2003. godine. Nakon uspešne aktivne teniserske karijere osnovao je The Richard Krajicek Foundation, fondaciju za izgradnju teniskih terena u Holandiji. Njegova polusestra je takođe poznata teniserka, Mihaela Krajiček. Od 2004. godine je direktor ATP turnira u Roterdamu.

O Novaku Đokoviću često Krajiček govori u superlativu, nedvosmisleno izražavajući stav da je najbolji teniser u istoriji ovog sporta svih vremena i da je teško kako bi ga iko u budućnost ikada mogao da mu se približi.

Izvor: https://blazetrends.com/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

subota, 22 januar 2022 17:21

Novosti iz Fondacije Ana i Vlade Divac

Infostan akcija za pomoć najugroženijim jednoroditeljskim porodicama

* Fondacija Ana i Vlade Divac u saradnji sa JKP „Infostan tehnologije" realizuje još jednu akciju sa ciljem prikupljanja sredstava za nabavku paketa sa osnovnim životnim namirnicama za najugroženije jednoroditeljske porodice na teritoriji grada Beograda

Beograđani i Beograđanke će u januaru uz decembarske račune JKP Infostan Tehnologije pronaći uplatnicu za pomoć najugroženijim jednoroditeljskim porodicama na teritoriji grada Beograda.

Našoj akciji se možete pridružiti tako, napominju u Fondaciji, što ćete donirati novac putem uplatnice bez provizije iznos koji želite. Takođe, jednoroditeljskim porodicama možete pomoći tako što ćete donirati novac na OVOM linku.

Nova školska oprema za decu iz sela Tibužde

Osnovna škola „Bora Stanković“ u selu Tibužde udaljena je  5 kilometara od Vranja. Školu pohađa 250 učenika i učenica sa kojima radi 70 posvećenih nastavnika/ca i pomoćnog osoblja. Nažalost, klupe i stolice koje su deca upotrebljavala koristili su i njihovi roditelji i odavno je bilo vreme da se zamene za nov, čist i bezbedan nameštaj. Fondacija Divac je nedavno, početkom decembra prethodne godine pokrenula akciju prikupljanja sredstava za kupovinu nove školske opreme.

Zahvaljujući velikom broju donacija i ljudima iskrenog srca, obezbeđeno je 30 klupa i 60 stolica za učenike/ce ove škole. Još jednom je dokazano da su ciljevi dostižni uz zajedničku podršku i što svi imamo mali udeo u tome da ulepšamo period školovanja našim mališanima.

Novogodišnji pokloni za đake na Kosovu i Metohiji

Pred početak novog polugodišta Fondacija Divac je obradovala i učenike Osnovne škole "Braća Aksić" u Lipljanu, istureno odeljenje u Rabovcu.

Fondacija je uz podršku individualnih donatora, ljudi velikog srca, obezbedila poklone za decu u opštini Lipljan na Kosovu i Metohiji. Pokloni su stigli na pravu adresu, uz pomoć prijatelja iz Doma kulture Gračanica!

Beleži: Srđan Ačanski, dipl.turizm, novinar

Medijski partner: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Pozivamo Vas da u okviru novog ciklusa konkursa Oni su heroji u organizaciji Delegacije Evropske unije u Srbiji,  prijavite svoje sugrađane, komšije, prijatelje, članove porodice - pojedince koji su se u 2021. godini istakli svojim nesebičnim delima - apeluju u Fondaciji Ana i Vlade Divac

Odabrani heroji biće nagrađeni i poklonima kompanija koje su se priključile inicijativi: Fudbalski savez Srbije, Atelje 212, Nestle, Bambi, Delhaize, Air Serbia, Coca Cola.

Pravi heroji su oni koji imaju hrabrosti, solidarnosti i snage da uvek dobro stave ispred sebe kada je najteže. Kako smo protekle dve godine suočeni sa najvećim globalnim izazovom, svaki heroj zaslužuje da se njegova priča daleko čuje.

Konkurs traje do 26. januara, a pobednici će biti proglašeni 28. februara 2022. godine.

Prijavite Vašeg heroja na: onisuheroji.rs

Srđan Ačanski, dipl.turizm, novinar

Medijski partner: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Dela egipatskog nobelovca Nagiba Mahfuza imala su veliku recepciju na čitavom južnoslovenskom prostoru. Istovremeno s prevodom na srpski ovaj roman je prevođen na kineski, holandski, francuski, nemački, grčki, hebrejski, italijanski, norveški, portugalski, rumunski, ruski, španski, švedski i turski jezik

Bogatstvo jezika i sintakse (roman je na srpski jezik preveden s arapskog jezika), egzotična ali i sudbinska zavičajna emocija, neobična i topla lјudska priča o lјudima u ulici oko koje se formira naselјe dok njegovi stanovnici otkrivaju tajne urbanog sveta i sebe kroz njega, samo su neke od mnoštva kvalitativnih karakteristika koje, posle mnogo godina, vraćaju Mahfuza ovdašnjem čitalačkom interesovanju.

U udalјene epohe čije modele koristi Mahfuz udahnjuje bilo savremenog života i njegovi junaci žive onako kako se živelo na obodu Kaira u doba piščeve mladosti. Zbog ovog romana Nagib Mahfuz je bio žrtva atentata od čijih posledica je nekoliko godina kasnije i umro.

Ovo delo nalazi se među najčitanijim izdanjima Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" u Somboru.

Izvor: Službeni glasnik

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* Novosti u Javnom komunalnom preduzeću Vodokanal Sombor

Radnici angažovani na održavanju vodovodne mreže grada tokom čitave sedmice nedelje realizovali su planska ispiranja vodovodne mreže.

Ovo se odnosi na teritoriju Grada Sombora.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* Tisztelt Rádióvezetöség, hetente frissen készülö mixeimet ajánlom fel ingyenesen játszásra. Másként mondva: müsorvezetöként egy nemzetközi DJ mixmüsorral jelentkezem Önökhöz!

Èn Szabó Gábor vagyok, 41 éves magyar állampolgár. Nagykanizsán, Magyarkanizsa testvérvárosában születtem, éltem 31 éves koromig. 2009 szilveszterekor Magyarkanizsán voltam a sztárvendég dj-ként:

https://www.facebook.com/photo/?fbid=292680154077742&set=a.727459163933170

11 éve élek már külföldön (Ausztria) és amúgy 1996 óta vagyok DJ. 2001-ben Budapesten OSZK DJ vizsgát is tettem, majd az EHFA lemezlovas szakán tanultam.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=174495345896224&set=a.171542159524876 

https://www.facebook.com/photo/?fbid=222943764384715&set=a.171542159524876

Jelenleg Ausztriában nincsenek buliim a helyi szabályzás miatt, más országba ritkán hívnak zenélni mostanság. Eddig kb 1150 rendezvényen zenéltem.

Heti egy alkalommal 2 órás slágerlistás modern tánczenés (EDM) mixet készítek saját liszenszes Virtual DJ-vel élöben, vágás és stúdiómunka nélkül, melyet több rádió több országban átvesz: - Szombatonként a Müritz Radió (volt DDR Radio) Németországban

www.xn--mritzradio-9db.de/sendeplan---die-woche.htm

- Vasárnap és szerdai ismétléssel a Magyar Vándor Rádió Magyarországon

www.magyarvandorradio.com/

- Szombaton az Erdélyi Magyar Rádió Romániában 

www.erdelyimagyarradio.eu

- Szombaton a Lépés Rádió Magyarorszagon 

www.lepesradio.hu

A mixeket moderálás nélkül készítem (nincs beszéd), így bármilyen országban lejátszható. Eddig 3 mixem volt benn a Mixcloud globál Top100 EDM listájában. A legrangosabb eredményem az 52. (mellékletben)

A mixeket ide (is) feltöltöm: 

https://www.mixcloud.com/vdj_sharkey/

Van egy kis facebook csoportom: 

https://www.facebook.com/groups/vdjsharkey

Saját honlapomon is megjelennek a mixek zeneként is: 

https://www.vdjsharkey.at/hu/zene-mixek-es-podcastok-vdj-sharkey-eskuvoi-es-party-dj-24-ev-magyar-es-nemzetkozi-gyakorlattal-szeles-repertoarral-karaoke-val-online-is-rendelhet%C3%B6-150-euro-to

... és videómixként is:

https: //www.vdjsharkey.at/hu/video-mixek-vdj-sharkey-eskuvoi-es-party-dj-24-ev-magyar-es-nemzetkozi-gyakorlattal-szeles-repertoarral-karaoke-val-online-is-rendelhet%C3%B6-150-euro-tol

Ezenkívül minden futó Social Media-ban ott vagyok. Èn leginkább a mixek lejátszásához keresek partnerrádiót, tv-t. Jingle-t, rádiószlogent, boldogkarácsonyt mondok fel és küldök mindig szívesen! A mikrofonhasználat 3 nyelven nem jelent problémát, asztali keveröm USB interface-szel és AKG Austria mikrofonjaim vannak.

A mix átvétele részemröl tehát teljesen ingyenes. Esetleg egy kis reklámhelyet adhat a rádió/tv valahol, valamikor, az sokat segítene. De nem feltétel.

Kérem, hallgassák/nézzék meg, amit csinálok és várom tisztelettel és bizalommal válaszukat!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

A médiatámogató és tudósítást az Új Zombori Rádió készítette. (Minden szerzői jog az Új Zombori Rádió tulajdona)

* Prag je glavni i najveći grad Češke. Nalazi se na reci Vltavi, ima oko 1.309 miliona stanovnika, prema popisu iz 2019. godine. Površina grada iznosi 496 km². Naziv grada je staroslovenskog porekla i znači gaz, mesto za prelaz, naziv je bio vezan za gaz preko reke Vltave 

Veći deo grada leži u dolini reke Vltave. Reka protiče kroz Prag u dužini od 30 kilometara, srednja dubina na ovom potezu je 2,75 m, dok najdublja iznosi 10,5 m. Prag je bio glavni grad Čehoslovačke u periodu od 1918. do 1993. godine. Staro gradsko jezgro grada je pod zaštitom UNESCO-a.

......Prag je udaljen od Sombora oko 750 km, put nas vodi preko Mađarske i Slovačke i traje oko 8 do 10 sati….zavisno od gužve na granicama….

.......Legenda o nastanku grada kaže..............

Princeza Libuše, koja je živela na brdu Višehrad, pala je u trans, pokazala je prema brdu Hradčani, i rekla kako vidi grad čija će slava dosegnuti do zvezda. Rekla je svojim ljudima da idu tamo i da će baš tu pronaći čoveka koji upravo delje Prag za svoju kuću, i da po tome treba da daju naziv gradu.... ovo vam je možda poznato iz reklame za „Staropramen“ pivo.....

Pogled sa Karlovog mosta na most Legli i nacionalnu operu

.........mada kada je pivo u pitanju Česi su specifični po tom pitanju u svetu, ko što kažu sami za sebe, uvek nađu razlog da ga ispijaju; prema Česima sa kojima sam razgovarao pivo je lek za sve, za tugu, veselje, bol i radost...... bukvalno za sve, kad su tužni pije se, kada su bolesni opet se pije, kada su veseli takođe...... pivo je dakle piće broj jedan, takođe je popularna i Behirovka koja se pravi još od 1807. godine u Karlovim Varima, ali i čuveni Absint, posle kojeg Van Gog je otkinuo sebi uho.......

Pivara Krušovice sa tradicijom od 1581. godine (by AcanskiS)

Kada ste u Pragu obavezno svratite u pivnicu, ali ne one "fensi" koje su na ruti turista.... već skrenuti - u male uličice (ne zamerite na pleonazmu ali kad je Prag u pitanju-greške nema), koje se pružaju sa svih strana sa Trga  Staromjestke namjesti i pronađite svakako mesta gde piju lokalni Česi..... cene su niže a atmosfera je bolja, nema 'pijanih' Engleza, krigla piva je oko 20 ČRK, što iznosi oko 100 dinara.... a pivo možete naručiti i ako ne znate neki strani jezik, pivo se isto kaže i češkom kao i na srpskom pa samim time, sebi sve olakšavate..... dovoljno je da kažete PIVO...... a ako imate vremena možete posetiti naravno a to je neizbežno kada boravite u Pragu - i neku od pivara... ja sam eto imao prilike da posetim pivaru KRUŠOVICE gde se pravi istoimeno pivo, pivara ima tradiciju od blizu 500 godina, i nalazi na pola puta između Praga i Karlovih Vari.......

Crkva Svetog Nikole, Prag (Staromestke namesti)

Istrorija Češke od 8. do 15. veka

Prema legendi bilo je trojica braće koji su predvodili plemena zapadnih Slovena, prilikom naseljavanja ovih prostora Čeh, Leh i Meh. Čeh je predvodio pleme od kojih su kasnije nastali Česi a i sama država je dobila ime po njemu, Češka. Ubrzo po tome osnovan je Prag u IX veku, neposredno po dolasku Slovena na ove prostore, tačnije 880. godine, osnivanjem Praškog grada.

Češka od 15. veka pa do 1918. godine i formiranja Čehoslovačke

Prag ubrzo postaje sedište kraljeva iz loze Pšemislovića, od kojih će neki dostići carski položaj u izbornom Svetom rimskom carstvu; grad je u nekim periodima bio prestonica čitavog Carstva. Svoj vrhunac dostiže u vreme vladavine Karla IV (1346–1378), koji je izgradio Karlov most, Katedralu Svetog Vida, prvu gotičku katedralu u Centralnoj Evropi, u aprilu 1348. godine osnovao je Karlov univerzitet kao prvi u u srednjoj Evropi, 1365. godine otvara univerzitet u Beču, pretvorio je Prag u carsku priestonicu i tada je bio treći po veličini grad u Evropi (posle Rima i Konstantinopolja).

Jan Hus, je bio teolog i rektor Karlovog univerziteta. Godine 1402. počeo je držati propovedi u Betlehemskoj kapeli u Pragu, koje su se fokusirale na ono što se smatralo radikalnim reformama korumpirane katoličke Crkve.

Samim tim postaje previše opasan za politički i verski establišment katoličke crkve, suđeno mu je za jeretizam i spaljen je na lomači u Konstancu 1415. On je bio jedan od osnivača reformatorskog pokreta u Češkoj gde je i stekao puno pristalica u narodu. Nakon ubistva Jana Husa, počinje da se budi nacionalna svest a većina Čeha prelazi u Husovu Reformatorsku crkvu, te  Češka reformatorska crkva postaje ubrzo glavna religija u zemlji.

Četiri godine kasnije, 1419. godine, narod se pobunio protiv katoličkih Hazburgovaca, pod komandom praškog sveštenika Jana Želivskog. Husova smrt, zajedno sa češkim proto-nacionalizmom i protoprotestantizmom, podstaknula je husitske ratove. Seljački pobunjenici, predvođeni generalom Janom Žižkom, zajedno sa husitskim trupama iz Praga, porazili su cara Zigimunda u bici na Vitkovskom brdu 1420, i danas postoji spomenik.

Husiti su činili veliku većinu stanovništva, pa su prisilili Crkveno veče katoličke crkve da 1437. godine prvi put prizna sistem „dve religije" iako su bili priznati, progon reformatora se nastvlja, te se mnogi počinju izjašnjavati kao luterani. Huski ratovi zvanično su završeni 1437. godine. U današnjoj Češkoj više od dve trećine vernika, pripada dvema crkvama koje su proistekle iz Huske crkve, dok se mali deo vernika vratio na katoličku veru.

Zanimljiva fasada u Pragu (Staromestke namesti) - grad je inače podeljen na četvrti a svi bitniji kulturno istorijski spomenici nalaze se u prvoj četvrti (Praha 1)

Češka pod vladavinom Hazburga 1526 – 1918.

Za kralja Češke 1526. godine biva izabran Ferdinand I iz loze Habsburgovaca. Odmah po dolasku na presto krenuo je da na silu uvede katolicizam, što je izazvalo žestoko nezadovoljstvo u narodu. Vrhunac nastaje za vreme Rudolfa II, koji je proglašen za kralja Češke 1576. godine, mada je Prag za vreme njegove vladavine postao prestonica evropske kulture, pošto je Rudolf bio ljubitelj umetnosti.

Godine 1618. odigrana  je čuvena druga buna protestanata koja je izazvala je Tridesetogodišnji rat, posebno težak period za Prag i Češku. Ferdinand II Habsburški je svrgnut, a njegovo mesto za kralja Češke zauzeo je Fridrik V, međutim njegova vojska je slomljena u bici na Beloj planini (1620.) nedaleko od grada.

Nakon toga 1621. godine usledilo je pogubljenje čeških protestantskih vođa umešanih u ustanak na Starom gradskom trgu, ali i običnog naroda; preostale reformatorske verske vođe su bile prinuđene da napuste grad. U Pragu i ostatku Češke nasilno je uvedena Rimokatolička vera, broj stanovnika u Pragu drastično opada, a Jevreji koji u gradu žive od 10. veka 1708. činili su četvrtinu stanovništva. U Pragu se nasilno uvodi rimolkatolička vera, prvo u Pragu a zatim i u čitavoj Češkoj.

Godine 1744. Fridrih Veliki od Pruske je izvršio invaziju na Češku. Zauzeo je Prag nakon teške i dugotrajne opsade u kojoj je veliki deo grada uništen. 1757. godine prusko bombardovanje uništilo je više od četvrtine grada i teško oštetilo katedralu Svetog Vida.

Međutim, mesec dana kasnije, Fridrih Veliki je poražen i primoran da se povuče iz Češke. Privreda Praga je nastavila da se poboljšava tokom 18. veka. Stanovništvo se do 1771. godine povećalo na 80.000. Mnogi bogati trgovci i plemići izgradilii su u gradu mnoštvo palata, crkava i vrtova, stvarajući barokni grad poznat u svem svetu do danas. Godine 1784. pod Josipom II, četiri opštine, Mala Strana, Nové Město, Staré Město i Hradčany spojene su u jednu celinu.

Jevrejski okrug, nazvan Josefov, uključen je tek 1850. Industrijska revolucija je dovela do velikih promena i razvoja u Pragu, zahvaljujući rudnicima i železarama u blizini Praga.

Galerija Dali, Saudek i Warhol u Pragu

Revolucije u Evropi 1848. dotakle su i Prag, ali su bile žestoko ugušene. U narednim godinama, češki nacionalni preporod je započeo svoj uspon, sve dok nije dobio većinu u gradskom veću, 1861. Prag je 1848. imao većinu u nemačkom govornom području, ali se do 1880. broj onih koji govore nemački jezik smanjio na 14% (42.000 ), a do 1910. godine na 6,7% (37.000), zbog masovnog povećanja ukupnog stanovništva grada uzrokovanog prilivom Čeha iz ostatka Češke i Moravske kao i sve većim prestižom i značajem češkog jezika kao dela češkog Nacionalnog preporoda.

Čehoslovačka u periodu od 1918. do 1945. godine

Prag je 28. oktobra 1918. godine postao glavni grad novostvorene Čehoslovačke, koja je nastala po raspadu Austrougarske. Četiri godine kasnije, 1. januara 1922, Prag je okupio 37 gradskih celina, čime je stvoren savremeni metropolis, koji je 1938. godine godine imao blizu milion stanovnika. 

Iste godine, pod izgovorom da su Nemci ugroženi, Hitler napada i zauzima Sudetsku oblast u Češkoj, naime nagovorio je lokalne Nemce da počnu da pale i uništavaju svoju imovinu, pa da zloupotrebi kako su Nemci ugroženi u Češkoj, te traži i dobija međunarodnu dozvolu za okupaciju Sudedtske oblasti.

Nakon okupacije Poljske 1. septembra 1939. godine i zvaničnog početka II Svetskog rata, trupe Trećeg rajha okupiraju grad i čitavu Češku, u martu 1939. godine, antifašistička borba je trajala više od šest godina, kada Prag biva oslobodjen - 9. maja 1945. godine,od strane Crvene Armije.

*Mauzolej Klimenta Gotvalda, prvog posleratnog komunističkog predsednika Čehoslovačke nalazio se u blizini Praga, tačnije na brdu Žižkov, a on je po uzoru na Lenjina balazmovan; balzamovanje su obavili sovjetski stručnjaci, za vreme ČSSR, pioniri su redovno obilazili mauzolej, troškovi odžavanja su bili veoma visoki, telo se moralo održavati na niskoj temperaturi u zamrzivaču, tokom dana ono je bilo izloženo, a noću se stavljalo u zamrzivač. Nakon 1989. telo je sahranjeno, mauzolej je zatvoren, Kliment Gotvald je bio na sahrani Staljinu 1953. godine, na kojoj se razboleo od upale pluća i nedugo po doalsku u Češku je preminuo…… Posle 2009. godine mauzolej postaje muzej.

Čehoslovačka u periodu od 1946. do 1968. godine

Posle izbora 1946. godine i februarskih događanja 1948. godine, na vlast je došla Komunistička partija Čehoslovačke. Posle uspostavljanja programa “Put ka socijalizmu”, došlo je do intenzivne urbanizacije i privrednog razvoja. U Pragu je izgrađeno 150 hiljada stanova, kao i su mostovi i saobraćajna infrastruktura, uključujući puteve i železnicu, a sva veća mesta u Čehoslovačkoj saobraćajno su bila povezana sa Pragom.

*Još jedna interesantna stvar u Češkoj se saobraćajni znak “Pazi voz” zove “Pozor vlak”

Pozor vlak, by Viktor Hanacek

“Praško proleće 1968” i kulturna reforma Aleksandra Dubčeka

Češka vlada 1968. godine započinje kulturne reforme, što nailazi na veliko negodovanje i protivljenje Sovjetskog saveza. Usledio je sastanak Brežnjeva i Dubčeka u Čjerni na Tisi, malom mestu na tromeđi Čehoslovačke, Sovjetskog saveza i Mađarske, gde se od Dubčeka zahtevalo da prekine sa reformama i da se vrati na “sovjetski model komunizma”

Dubček ovaj zahtev odbija, nakon čega Brežnjev odlučuje da sa ostalim članicama Varšavskog pakta okupira Čehoslovačku i smeni vlast.

Čjerna na Tisi, mesto sastanka Dubčeka i Brežnjeva, 1968.

Ovaj postupak Varšavskog pakta, izaziva veliku osudu celokupne međunarodne javnosti ali i tadašnje Jugoslavije koja javno osuđuje potez Sovjeta i traži bezuslovno napuštanje teritorije Čehoslovačke.

U znak zahvalnosti Jugoslaviji, jedna od ulica u Pragu postaje Beogradska, a Beograd dobija ulicu Aleksandra Dubčeka.

Ulica Aleksandra Dubčeka se nalazi u Zemunu i dan danas je pod tim imenom, e sad posle svih dešavanja 90-tih i negativne medijske kampanje protiv naše zemlje, ne znam da li i dalje postoji Beogradska ulica u Pragu, nisam išao i to da proverim (prim.aut)

*U blizini Čjerne na Tisi mesta istorijskog sastanka Brežnjeva i Dubčeka, na teritoriji današnje Slovačke, nalazi se varošica interesantnog imena - Bačka

Mesto Bačka na mapi Slovačke

……Interesantna je činjenica da Čehoslovačka već sredinom 50-tih odlučuje da izbaci sovjestka vozila iz upotrebe u državnim organima, te se traži od čehoslovačkih inženjera da dizajniraju vozilo koje bi zamenilo postojeća; za te potrebe konstruisano je vozilo TATRA 603 T, koja postaje zvanično vozilo državnih organa Čehoslovačke - upravo ovakvim vozilom Dubček ide na sastanak sa Brežnjevim

Dubček sa građanima i Tatra 603  (https://stringfixer.com, edit By AcanskiS)

....relativno mali broj primeraka ovoga vozila je sačuvano, cene su im basnoslovne, a svojim avangardnim dizajnom privlači poglede i dan danas… mnogi ga porede sa čuvenom ajkulom (Citroen DS)

Citroën DS

Ivan Mladek - Jožin Bažin (printskrin)

*Popularna dečija pesmica Medo Brundo, u izvođenju Ognjena Amidžića, kojom su se svi oduševljavali je zapravo plagijat čehoslovačke dečije pesmice Jozin Bazin u izvođenju Ivana Mladeka, emitovana prvi put na Čehoslovačkoj državnoj televiziji 1977. Pesma je stekla veliku popularnost u svim zemljama Istočnog bloka, prevedena je na razne jezike, tako da postoji verzija na češko-slovačkom (razlike između češkog i slovačkog su gotovo su minimalne), madjarskom, ruskom...... u poslednje vreme i na engleskom španskom.... zahvaljujći internetu, pesma ponovo stiče popularnost, pa je Mladek i dalje izvodi iako je ušao u devetu deceniju života... toliko o kreativnosti dotičnog gospodina sa pinka

Plišana revolucija u Čehoslovačkoj i pad komunizma 1989. godine

Nakon velikih narodnih protesta, na Vaclavskim namjestima u Čehoslovačkoj 1989. pada komunizam. Vaclavske namjesti kao najveći gradski trg i istoimena ulica svedoci su mnogih burnih isorijskih dogaćaja u XX veku, od Prvog sv. rata i formiranja Čehoslovačke, Drugog svetkog rata, te protesta protiv invazije SSSR-a na Čehoslovačku 1968. godine i na kraju 1989. godine, koja je i donela pad komunizma u svim istočnoevropskim zemljama.

Svi veći protesti u Pragu se aktuelno, odvijaju uključujući i ove protiv Kovida, baš kao i protesi 1968. i 1989. godine.

Čehoslovačka od 1989. do 1993. godine

Padom komunizma prelazi se sa centralno-planske na tržišnu privredu. Mnoge firme u ovom tranzicionom periodu ulaze u faze rekonstruisanja a mnoge i nestaju. Čehoslovačka 1992. godine postaje Federacija Češke i Slovačke, da bi se 1. januara 1993. mirno razišle i formirale dve države, Češku i Slovačku.

*Zanimljivost kada je predsednik Češke u rezidenciji, zastava je istaknuta na jarbolu, a kada nije u zemlji, spuštena je

Češka i Slovačka u periodu od 1993. godine do danas

Kao što smo rekli, prvog januara 1993. godine Češka i Slovačka postaju dve međunarodno priznate nezavisne države. Veliki gigant automobilske industrije iz vremena Čehoslovačke Škoda, ulazi u problem, bila je pred propadanjem, Wolksvagen postaje većinski vlasnik i firma se stabilizuje……od tada se u automobile ugrađuju isključivo VW motori, a dizajn svih automobila rade inženjeri VW-a.

Poslednja Škoda koja je bila 100 posto češka je felicija sa motorom od 1.3, sredinom 90-tih, a nakon toga na Škodi, češki je jedino znak.

Škoda Felicija 1.3 iz sredine 90tih (by Dennis Elzinga)

Članica EU Češka postaje 2004. godine zajedno sa svojim susedom Slovačkom - tada započinje intenzivan privredni razvoj i rast standarda građana, mnoge svetske kompanije otvaraju regionalna predstavništva, a brojne svetske kompanije osnivaju svoje pogone. U pitanju je uglavnom industrija automobila i njihovih komponenti kao i pogoni koji proizvode belu tehnike i kućanske aparate.

Najveće turističke znamenitosti 

  • Stari grad
  • Staromjetske namjesti su jedan od mnogobrojnih gradskih trgova, ovaj trg krasi crkva Svetog Nikole
  • Vaclavske namjesti mesto burnih istorijskih događaja od kojih su najpozantiji protesti 1968. i 1989. godine
  • Praški hrad (Hradčani) sa Katedralom Sv. Vida (14. vek) i sedištem predsednika Češke
  • Karlov most
  • Jevrejska četvrt, jevrejsko groblje i grob Franca Kafke
  • Lenonov zid
  • Astronomski sat 
  • Narodni muzej
  • Kuća Franca Kafke
  • Stadion Strhahov koji je jedno vreme bio najveći na svetu, mada sumnjam da i danas poaroji veći, kapacitet mu je 255.000 mesta, pravljen je za sletove u vreme ČSSR, u okviru njega ima 9 fudbalskih terena, na njemu su koncerte odrzavale poznate grupe poput Stounsa, Guns'n'Rousis, U-2-a, Aerosmitha, Bon Jovi-a i drugih… na njemu igra FK Sparta; osim ovog postoji i renovirani stadion FK Slavia u sklopu kojeg se nalazi i hotel
  • Ambasada Republike Srbije koja se nalazi u neposrednoj blizni Karlovog mosta

Strahov stadion, na kojem igra FK Sparta Prag

 

Pola bela, pola  crvena


 

*Jeste li znali da je FK Vojvodina iz Novog Sada svoju prvu utakimicu igrala upravo sa FK Slavia iz Praga kao dva slovenska bratska kluba, oba tima tada su se nalazila u Austrougarskoj. Nakon ove utakmice FK Vojvodina preuzima od Slavije boje, koje ima do dana danas

 Pomoćni teren FK Slavija Prag

(nema veće sreće za jednog ljubitelja fudbala i sporta uopšte, nego da mu soba gleda na stadion, makar to bili i pomoćni tereni FK Slavije)

 :::::Neke stvari su namerno izostavljene, da bi vas zaintrigirale,da ih sami otkrijete i istražite....... posetite Prag:::::

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

 piše i fotografiše: Srđan Ačanski, dipl.turizm, novinar, putopisac

Strana 1 od 426

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…