* Ekipa Gimnazije "Veljko Petrovic" Sombor osvojila je pretposlednjeg majskog vikenda prvo mesto na Okružnom školskom prvenstvu u košarci za srednje škole, kao i u basketu 3x3

Tradicija je tako nastavljena a svoje đake do nove pobede i na ovom školskom turniru održanom u Gradskoj hali "Mostonga" i ovoga puta vodio je njihov trener-profesor Bojan Marković.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava zadržana)

* Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je Konkurs za upis učenika u srednje škole za školsku 2021/2022. godinu

Sve kompanije koje su iskazale zainteresovanost za realizaciju dualnih obrazovnih profila mogu na svom profilu na:

portalu dualnog obrazovanja

da se informišu o tome da li je njihova Izjava o spremnosti za uključivanje u dualno obrazovanje ušla u:

Konkurs.

Izvor: Regionalna privredna komora Sombora

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(sva autorka prava zadržana)

BEOGRAD - Zbog velikog broja prijava, dogodilo se da su neki građani ostali bez državne pomoći od 30 evra, ali će te greške biti ispravljene sledeće nedelje, izjavio je u subotu, 22. maja ministar finansija Siniša Mali

- Ako su podneli prijavu i reklamirali da postoji neka greška, apsolutno će to da dobiju tokom naredne nedelje. Nama je važno da svakog građanina ispoštujemo na pravi način - rekao je Mali za Prvu televiziju.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava zadržana)

* U Galeriji Narodnog muzeja u Pančevu, traje tematska izložba slika Milana Konjovića pod nazivom „Ljudi nepresušno vrelo inspiracije". U postavci je izloženo dvadeset četiri dela, portreta likova koja su nastala u periodu od 1919. do 1973. godine

Još jedno predstavljanje dela velikana somborske i svetske umetnosti Milana Konjovića priređeno je u sklopu Manifestacije Muzeji za 10. Kako su organizatori naveli, osim tema pejzaža, salaša i mrtvih priroda, zavidan je broj umetnikobih dela koja su nadahnuta ljudima i ljudskoj figuri.

- Кonjović je nesporno jedan od najistaknutijih stvaralaca prve polovine 20. veka, koji je svojim osobenim delom, izuzetne umetničke vrednosti, dao ogroman doprinos razvoju i afirmaciji srpske moderne likovne umetnosti i kulture - podvukli su organizatori izložbe u najvećem gradu Banata* 

Izložba koja je otvorena 12. maja traje čak dva meseca što govori o vrednosti najviše klase kako samog umetnika tako i o radu ove somborske javne ustanove kulture, Galerije koja nosi Konjovićevo ime, tako da će žitelji grada na Tamišu i gosti Pančeva moći da je posete sve do 10. jula.

*prema podacima Ujedinjenih nacija iz 2016. godine

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava zadržana)

* Većina čitalaca kada pročita ovakav naslov pomisliće da je neka greška, ili će se zapitati kakve veze imaju polinatori sa nastajanjem gladi na zemlji

Međutim, poznato je da oko tri četvrtine svetskih vrsta useva zavisi od pčela i drugih oprašivača. Ovo je stavljeno među glavnu temu Agende za održivi razvoj do 2030 godine, koja govori o hranljivim vrednostima hrane i značaju očuvanja planete. Ključna uloga oprašivača je u pomaganju da se na održivi način nahrane rastuća svetska popoulacija i održi biodiverzitet i život u ekosistemima. Njihova uloga je i u ekonomskom doprinosu , jer stvaraju uslove za zaradu, posebno za siromašne male poljoprivrednike. Mali poljoprivrednici na taj način zadovoljavaju rastuću potražnju za zdravom i kvalitetnom hranom i neprehrambenim proizvodima.

Intenzivna poljoprivredna praksa , promena u korištenju zemljišta, upotreba pesticida i ekstremne vremenske promene uzrokuju smanjenje oprašivača i povezane su sa epidemijama štetočinama i bolestima, neuhranjenost nezarazne bolesti izazivaju zdravstvena pitanja kod stanovništa u celom svetu.

Stotinama godina pčele su smatrane za glavne aktere održavanja zdravlja ljudi, biljaka i planete. Ali, traba da znamo da pčele nisu jedine koje održavaju život na zemlji? Noseći pelud iz jednog cvecta u drugi, pčele, leptiri, ptice, slepi miševi i drugi oprašivači olakšavaju i poboljšavaju proizvodnju hrane, doprinoseći tako sigurnosti hrane i ishrani.

Poslednjih godina zabrinjava pad populacije oprašivača, posebno pčela i leptira, uglavnom zbog intenzivne poljoprivrede, promene u korištenju zemljišta, upotrebe pesticida, neonikotinoidnih insekticida, invazivnih vrsta, bolesti, štetočina i klimatskih promena. Gotovo 35 posto oprašivača beskičmenjaka, posebno pčela i leptira, i oko 17 posto oprašivača kičmenjaka, kao što su šišmiši, suočava se sa izumiranjem u svetu.

Čovek ima više razloga da zahvali oprašivačima i zato treba da pokaže i svojim savetima utiče na smanjenje njihovog uništavanja. Mnoge od hranljivih namirnica bogatih mikronutrientima, poput voća, povrća, semenki, oraha i ulja nestale bi bez oprašivača.

Naše omijene namirnice jagode, jabuke, borovnice, trešnje, bademi, kakao i kafa ne bi opstali bez oprašivača. Bljke i oprašivači imaju obostrani i smbiotski međusobni odnos.

Proizvodnja kukuruza, pšenice, soje, pirinča i šećerne trske nije zavisna od oprašivača.

Pčele, med, hrana

Pčele nam daju med. Od blizu 20 000 vrsta pčela samo 7 vrsta pčela proizvodi med. Zapadne pčele proizvode 1,6 miliona tona meda godišnje. Ovaj ukusan proizvod je prirodni zaslađivač, koji ima antibakterijska i antiseptička svojstva. Med je bio deo ljudske civilizacije milenijumima. Stari Egipćani su koristili med u medicinske svrhe, kao što su zaceljenje rana, pčelinji vosak za balzamiranje mrtvih i za stvaranje veštačkog svetla.

Saznajte više o pčelama i osvojite svoj strah. Istraživanjem ovih stvorenja videćete da pčele nisu opasne. Ne ujedaju sve pčele i one koje rade, to rade s razlogom. Peckanje i rojenje su mehanizmi samoodbrane. Oni ne ujedaju ljude namerno. Ako bolje razumete kako da ih poštujete, možete da izbegnete loše susrete i naučite da živite mirno sa ovim neophodnim stvorenjima. I pomozi da se raširi reč: Možeš biti sagovornik pčela!

Danas proizvodi poput meda, pčelinjeg voska i drugih nusproizvoda pružaju dodatni prihod porodicama u ruralnim sredinama. Mnogi lokalni poljoprivrednici i šumske zajednice čine održivim pčelarske zajednice. Zato im možete pružiti podršku kupovinom sirovog meda, pčelinjeg voska ili drugih pčelinjih proizvoda, direktno od njih.

Pčele imaju veliku radnu etiku. Jedna pčela obično obiđe oko 7.000 cvetova dnevno, a za proizvodnju kilograma meda potrebno je sletanje na četiri miliona cvetova. Svaka pojedina pčela je deo tima, koji neumorno radi na tome da uveća rast i produktivnost svoje košnice prikupljanjem što više polena, dok u isto vreme oprašuje mnoge biljne vrste. Pčelinja neumorna posvećenost je dovela do izreke “vred kao pčela”.

Pčele utiču da naša hrana bude ukusnija. Dobro oprašene biljke proizvode više ujednačenijeg, ukusnijeg voća i povrća. Tako su same izrasle biljke zapravo pokazatelji koliko je napora potrebno za proizvodnju voća ili povrća. Ako to nije dobro oprašeno, biljke će samo nužno uložiti ravnomerno u svoju proizvodnju, što će učiniti manje kvalitetnim voćem i povrćem. Deformisana jabuka, na primer, može značiti da je biljka imala nedovoljno ili neuravnoteženo oprašivanje. Pokušajte pronaći prirodna rešenja za štetočine za biljke u vašem vrtu. Oko 35% procenata oprašivača beskičmenjaka, posebno pčela i leptira, i blizu 17% oprašivača u kičmenjaka, kao što su šišmiši, suočavaju se sa izumiranjem na globalnom nivou.

Oprašivači utiču na povećanje proizvodnje i kvalitet hrane. U jednoj studiji u kojoj je dobro upravljanje oprašivanjem na malim različitim gazdinstvima se utvrdilo das u se prinosi useva povećali za 24%. Na 2 milijarde malih gazdinstava širom sveta pčele i drugi oprašujući insekti poboljšavaju proizvodnju hrane i tako pomažu u obezbeđivanju kvalitetne hranjive hrane za svetsku populaciju. Divlje zajednice pčela i dalje ostaju važan deo egzistencije naroda zavisnih od šuma u mnogim zemljama u razvoju. To je značajno, jer se stvaraju dobra staništa za pčele i i osiguravaju oprašivanje. Formiranje žive ograde sa autohtonim biljkama koje cvetaju u različito vreme tokom godine, sejanje useva kao što su suncokret i kafa, te voćke poput avokada i manga će veoma dobro uticati na održivost oprašivača.

Očuvanje biodiverziteta

Oprašivanje je jedan od najvažnijih prirodnih procesa koji doprinose očuvanju biodiverziteta. Ono nam pomaže da proizvedemo širok spektar biljaka od kojih su mnoge kulture za ishranu. Procenjuje se da 90 odsto cvetnih biljaka u svetu zavisi od oplodnje za reprodukciju. Iako se često previđa uzgajanje pčele i šumsko pčelarstvo takođe pomaže u održavanju šumskih ekosistema, jer oprašivanje pomaže regeneraciju stabala što zauzvrat pomaže očuvanju biodiverziteta šuma. Postoji interes za pomoć prirodi da pruži uslove oprašivanja kroz prakse, koje podržavaju divlje oprašivače.

Prema izveštaju Međuvladine naučno-političke platforme o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES) ekonomska vrednost oprašivača je do 577 milijardi dolara . Insekti su ključni deo mnogih ekosistema i predstavljaju dobar pokazatelj zdravlja i očuvanja prirode . Zaštita pčela čuva biodiverzitet, velika većina oprašivača je divlja populacija Značajne činjenice su da tri od četiri useva širom planete koji proizvode plodove ili semena za ljudsku upotrebu kao hranu zavise od oprašivača.

Poboljšanje gustine i raznolikosti oprašivača povećava prinos useva tih useva. Oprašivači utiču na 35 procenata globalnog poljoprivrednog zemljišta,a za 87 vodećih prehrambenih useva širom sveta oprašivači su pod prijetnjom ugrožavanja.

Zbog toga bi savet bio da se izbegava, posebno nekontrolisana upotreba pesticida, fungicida ili herbicida u baštama. Oni mogu da ubijaju oprašivače i otruju košnice sa kontaminiranim nektarima ili polenom, koji donose pčele iz kontaminiranih biljaka.

Održiva poljoprivreda može smanjiti rizik za oprašivače pomažući diverzifikaciju poljoprivrednog krajolika i korištenje ekoloških procesa kao deo proizvodnje hrane. Zbog toga bi savet bio da se izbegava, posebno nekontrolisana upotreba pesticida, fungicida ili herbicida u baštama. Oni mogu da ubijaju oprašivače i otruju košnice sa kontaminiranim nektarima ili polenom, koji donose pčele iz kontaminiranih biljaka.

Šta dalje?

Da bi se pčele i oprašivači zaštitili od pretnji za smanjenje raznovrsnosti i  zdravlja, trebalo bi uložiti napore da se izgradi veća raznolikost staništa polinatora u poljoprivrednim i urbanim sredinama. Važne su politike koje promovišu biološku kontrolu i ograničavanje upotrebe pesticida.

Poljoprivrednici mogu pomoći koristeći inovativne prakse koje integrišu lokalno i naučno znanje i iskustvo i diverzifikacijom farmi da resurse hrane i staništa kontinuirano stavljaju na raspolaganje oprašivačima.

Moramo povećati saradnju između nacionalnih i međunarodnih organizacija, akademskih i istraživačkih organizacija i mreža za praćenje, istraživanje kako bi procenjivali rad oprašivača i oprašivanja. Svi imamo šansu da uzgajamo naše pčele i druge oprašivače.

Poljoprivrednici i kreatori politike imaju veliku ulogu u zaštiti naših oprašivača. Međutim, postoje i stvari koje možemo uraditi i mi sami.

(Uz Svetski dan pčela, 2021)

Izvor: Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor 

(Sva prava autora zadržana)

* Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor i Udruženje građana „Ravangradsko proleće“ i ove godine dodeljuju nagradu Zlatno pero Ravangrada, a povodom 24. maja, Dana Ćirila i Metodija - slovenskih prosvetitelja, koji su glagoljicom udarili temelje slovenske pismenosti 

Kako dalje stoji u saopštenju somborskog Kulturnog centra "Laza Kostić", priznanja će biti uručena u ponedeljak, 24. maja, u 18 časova u Velikoj sali ove javne gradske ustanove kulture, uz sve propisane mere za sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19. Moderator manfestacije je David Kecman, književnik.

Posle dosadašnjih dobitnika Milana Vojnovića, dr Branislava Danilovića, Nikole Maširevića, Milenka Popića, Zdenke Feđver i Milana Stepanovića, ove godine je žiri (Mario Prosenica, sekretar UG „Ravangradsko proleće“, Branislav Ćurčić, istoričar, i Vesna Šašić, dramska umetnica i direktorica Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor) odlučio da priznanje ponesu prof. dr Mara Knežević, naučni radnik i književnica, i Dušan Kolundžija, novinar i publicista, za svoj ukupan rad koji je zapažen i van Sombora.
------------
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava zadrđžana)
* Javno komunalno preduzeće VODOVOD Bezdan u petak, 21. maja 2021. i zvanično je započelo sa probnim radom u novoj Fabrici za prečišćavanje pijaće vode u Bačkom Monoštoru
 
- Ponosan sam na sve ljude koji su učestvovali u ovom velikom projektu - izjavio je na svom fejsbuk nalogu Dejan Kubatov, preduzimljivi direktor ovog, najmlađeg javnog komunalnog preduzeća na području Grada Sombora, koji sa svojim zaposlenima ne krije dalje ambicije i dostignuća. A u slajdovima odmah ispod teksta možete da pogledate još šest najaktuelnijih fotografija.
 
O najnovijem poslovnom ostvarenju bezdanskog Vodovoda i novoj fabrici ovog preduzeća u Bačkom Monoštoru kao i o narednim planovima, više uskoro. Podsećamo ovom prilikom takođe, i na pojedine dosadašnje rubrike o radu JKP Vodovod Bezdan koje smo objavili na stranicama našeg portala:
 
 
 
 
-------------
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava objavljivanja zadržana)

* Trećeg dana prikazivanja legendarnih filmskih ostvarenja jugoslovenske kinematografije u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor biće realizovana projekcija filma:

„NACIONALNA KLASA DO 785 ccm“ (subota, 22. maj u 19 časova)

Podsećanje, ukratko, opis filma: Mladić iz predgrađa, automobilski trkač u nacionalnoj klasi, u skladu sa svojom strašću važi i za velikog ljubavnika. Ali, sve to nije u skladu sa njegovim ambicijama da i dalje vozi u nacionalnoj klasi. Da bi prešao u višu klasu, mora da pobedi u važnoj trci, a da bi u tome uspeo mora da odloži služenje vojnog roka. Za to mu služi Mile, bubrežni bolesnik, koji umesto njega ide na preglede. Međutim, to ne uspeva, kao što ne uspeva ni izbegavanje braka sa službenom devojkom, koja je zatrudnela. Na kraju, on gubi trku, gubi slobodu, ali dobija prijatelja - na ispraćaj u vojsku dolazi mu samo Mile...

Karte po ceni od 100 dinara možete kupit, podsećaju u somborskoj ustanovi kulture, u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, od 10 do 14 časova. Broj mesta je ograničen.

Ovaj program KC "Laza Kostić" realizuje u saradnji sa Mrežom kinoprokazivača Srbije, čiji je Kulturni centar član od 2020. godine.

-------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava zadržana)

* Narodno pozorište Sombor pozorišnu sezonu od 1993. godine završava Festivalom Pozorišni maraton. Danonoćno, jedna za drugom, igraju se predstave somborskog pozorišta i predstave gostujućih pozorišta i pozorišnih grupa iz zemlje i inostranstva, studenata dramskih fakulteta, a ujedno protiču i radionice. Maraton prate programi poput promocija knjiga, koncerata, tribina, izložbi, sa gostima iz zemlje i inostranstva. Novi Radio Sombor će putem oba svoja medija, na ovim stranicama portala kao i u programu internet radija putem linka: 

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

pratiti sva događanja tokom ove, jedne od najpopularnijih manifestacija u regionu, redovno ćemo izveštavati a za sada neka ostanu mala tajna i poneka iznenađenja koja planiramo da vam priredimo

Godine 1992. inače, Narodno pozorište Sombor ustanovilo je nagradu „Nikola Peca Petrović” koja se uručuje na Pozorišnom maratonu. Ova se nagrada, bijenalno, dodeljuje najuspešnijem pozorišnom menadžeru. Somborsko pozorište na taj način čuva uspomenu na upravnika koji ga je svrstao u red najboljih pozorišta u zemlji. O dosadašnjim dobitnicima biće više reči u našem narednom nastavku, a sada pogledajte i ovogodišnji

Program:

Sreda, 9. jun

17:30 Svečano otvaranje festivala i dodela nagrade „Nikola Peca Petrović“

Rajner Verner Fasbinder KIŠNE KAPI NA VRELOM KAMENJU režija: Jug Đorđević

Beogradsko dramsko pozorište - Velika scena

21:00 Vasilij Sigarev PLASTELIN režija: Marko Torlaković

Beogradsko dramsko pozorište - Velika scena

Četvrtak, 10. jun

18:00 Martin Mekdona USAMLJENI ZAPAD režija: Stefan Gajić

Narodno pozorište Sombor - Studio 99

20:00 Oskar Vajld VAŽNO JE ZVATI SE ERNEST režija: Nikola Zavišić

Narodno pozorište u Beogradu - Velika scena

Petak, 11. jun

11:00 Rene Gijo BELA GRIVA, predstava za decu, režija: Predrag Stojmenović

Pozorište „Pinokio“, Beograd - Velika scena

18:00 Džona Adams GIDIONOV ČVOR autorski projekat

Gradsko pozorište Bečej - Studio 99

20:00 Aleksandar Popović KUS PETLIĆ režija: Milan Nešković

Narodno pozorište Subotica - Velika scena

Subota, 12. jun

11:00 i 13:00 Stefan Tićmi JA SAM AKIKO, predstava za decu, režija: Milja Mazarak                                  

Kulturni centar Pančevo i FEP, Bačka Palanka - Studio 99

12:00 Mini-koncert hora „Šareni vokali“ - Terasa iznad glavnog ulaza

17:00 Promocija knjige BLOGOREJA Duška Sekulića - Velika scena

18:00 Miloš Radović UVIJEK ĆE NAM OSTATI LJUBAV režija: Dario Hajraček

Kazalište „Rugantino“, Zagreb

20:00 Tena Štivičić 64 režija: Alisa Stojanović

Atelje 212, Beograd - Velika scena

Nedelja, 13. jun

11:00 i 13:00 AVANTURE PIPI DUGE ČARAPE, predstava za decu, režija i tekst: Nikola Marković i Tatjana Milanov

Pozorište „Hajde obraduj dan“ - Studio 99

17:30h Tijana Grumić KO JE UBIO DŽENIS DŽOPLIN? režija: Sonja Petrović

Srpsko narodno pozorište, Novi Sad - Velika scena

19:30 BREHT NIJE KLASIČAN POP

koncert glumice Lee Jevtić - Studio 99

20:30h Tenesi Vilijams TRAMVAJ ZVANI ŽELJA režija: Jug Đorđević

Narodno pozorište Sombor - Velika scena

Svečano zatvaranje, dodela nagrada i cvetni udar

..............

Organizator zadržava pravo izmene programa. 

*****

Ovogodišnje spojeno izdanje Festivala biće održano uz finansijsku pomoć Grada Sombora, Ministarstva kulture i informisanja i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

*****

Do 24. maja, po specijalnim cenama možete kupiti komplete koje smo pripremili za vas - i ovom prilikom nude povoljnosti u Narodnom pozorištu Sombor kada je u pitanju i ova popularna manifestacija:

komplet 1: karte za sve predstave po ceni od 8.000,00 dinara
komplet 2: karte za sve večernje predstave (bez predstava za decu) po ceni od 7.000,00 dinara

Nakon 24. maja u prodaji će biti samo pojedinačne karte i njihovo preuzimanje je obavezno do 5. juna.

................

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor 

(Sva autorska prava objavljivanja zadržavamo)

* Tokom današnjeg dana radnici somborskog „Zelenila“ su, osim ostalog, uređivali cvetne i ukrasne površine u centru grada

Radnice Odeljenja održavanja parkovskog i gradskog zelenila su obavljale sadnju prolećne cvetne rasade u žardinjerama na Trgu Cara Uroša, Trgu Svetog trojstva...

Kosile su i travnjake na glavnoj ulici, uređivale ostale cvetne površine, gostu-namerniku Somboru gradu da bude pružena ovdašnja prepoznatljiva uz gosroptimstvo, sva lepota prirode i u samom sveuređenom jezgru grada.

(U slajdovima pogledajte još nekoliko fotografija koje svedoče kako proleće u Somboru dobija svoje poznato zeleno-cvetno lice, znalačkim rukama radnica "Zelenila" ukrašeno)

-----------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Svako autorsko pravo zadržano)

Strana 10 od 353

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…