* Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се завршава на свакој Светој Литургији. За Проскомидију је потребно пет хлебова (просфора). Просфора значи принос, према обичају из најранијих дана хришћанства, када су хришћани доносили (приносили) хлеб и вино за службу. Свака просфора има на горњој страни квадратни печат са крстом и словима: ИС ХС НИ КА, што преведено значи - Исус Христос побеђује

Просфоре се користе по строго утврђеном канонском реду и честице из сваке од њих имају посебно место и намену. За спомен преминулих хришћана, када се њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским, ваде се честице из пете просфоре. Тим литургијским помињањем: "У склопу Свете Тајне Евхаристије - Тајне спасења света, преминулима се опраштају греси". Зато је најважније давати имена покојника, да се помињу у цркви. 

Осим ових помињања и молитви за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.  Задушнице су дан за душе преминулих. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На гробље и у цркву се носи кувано жито - кољиво. Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. 

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха. 

Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету." Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.

Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.  Даће и подушја се не дају да се "нахрани" покојник, односно, да душа његова "једе", него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника. 

Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади.

На дан задушница се иде у цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник служи мали помен и окади гробове. 

Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен. 

На задушнице се дели милостиња.

Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига. 

Књига духовног садржаја се може, на спомен и за помињање у молитвама, дати неком ко не може да је купи, затим, такве књиге се могу поклањати библиотекама, где ће већи број људи моћи да дође до праве литературе, а то је право дело духовне милостиње, или духовну књигу поклонити црквеној библиотеци.

Извор: Српска православна црква

Медијска пажња и пратња: Нови Радио Сомбор
(Сва ауторска права евентуалног даљег објављивања ове рубрике и њеног целовитог садржаја постављено на порталу Новог Радио Сомбора без упита и дозволе било које стране или појединца заштићена и задржана свим релевантним правним механизмима!)

* Takozvana neoliberalna revolucija prouzrokovala je veoma nepovoljnu, praktično neprijateljsku klimu za sindikate, izjavio je Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu u razgovoru za UGS Nezavisnost

- Sindikati su u takvoj klimi viđeni kao remetilački faktor za funkcionisanje sistema i zato njihova uloga nije smela bude velika. Istovremeno imamo i efekte tehnološke revolucije. Posebno je to očigledno nakon promena Zakona o radu. Na primer, gotovo da više ne postoji koncept radnog mesta - naglasio je Pavićević.

On ukazuje na veoma težak odnos sindikata i poslodavaca:

- Kod nas veliki deo ekonomije zavisi od države, ona ih na neki način štiti. To posebno vidimo kod stranih investitora. Setimo se kada se postavljalo pitanje oko Jure i Vučićeve izjave ‘nemojte da mi plašite investitore'. Dakle, država brine za kapital a ono što su ljudski resursi je potrošno. Onima koji upravljaju velikim sistemima, kojima država izdašno pomaže, čak je dopušteno da guše sindikalni rad ili da prave svoje sindikate. Čuo sam izjave nekih poslodavaca da njima i ne treba sindikat, jer oni direktno komuniciraju s radnicima, čime se, u velikoj meri, obesmišljavaju mehanizmi zaštite prava zaposelenih.  

Govoreći o najvećim radničkim i sindikalnim problemima u Srbiji Pavićević kaže da je sve više radnika koji nemaju stabilno radno mesto.

- Najveći je problem što je izmenama Zakona o radu od 90-ih godina na ovamo uništen koncept radnog mesta koji je postojao. Zbog toga danas još ponegde može da se ostvari koncept kolektivnog ugovora ali jako teško, jer postoji neprijateljsko okruženje.... Biće potrebno sve manje klasične radne snage tako da ti ljudi verovatno nikada neće moći da se sindikalno organizuju prema sadašnjem modelu. Uz to, kapital i svojina se štite mnogo više nego rad. Uzmite, na primer, neku autobusku, železničku, metro stanicu ili aerodrom gde je sprovedena automatizacija. Tu je pre 10-15 godina radio veliki broj ljudi, od prodaje karata preko ulaza do kontrole putnika i raznih drugih poslova. Danas tu nema zaposlenih, neki ljudi i dalje putuju ali se pitanje cene i distribucije profita ne postavlja. 

Profesor je rekao da postoje čitave kategorije ljudi koji rade bez ugovora koji bi ih štitili od samovolje poslodavca:

- Danas postoje agencije koje zapošljavaju ljude a onda ih rentiraju kao radnu snagu kod drugih poslodavaca... Oni ne mogu u jednoj firmi da naprave sindikat. Pored toga, u agencijama imaju ugovore sa nultom osnovicom koja ne obavezuje poslodavca da ih plaća ukoliko u nekom periodu nisu bili angažovani. Tu ima prostora koji bi sindikati mogli da iskoriste za neke drugačije oblike organizovanja ljudi. Recimo, zakon o zadrugama dopušta da se ti ljudi samoorganizuju. Dakle treba naći razne načine da se ti ljudi na neki način povežu i tu sindikat može da ima važnu ulogu.    

Pavićević smatra da je štrajk delotvorno sredstvo borbe kojim se radnici direktno konfrontiraju sa poslodavcem.

- To je možda i jedini legalan način da pokažete da čitav sistem zapravo zavisi od vas. Jer, tako se poslodavcu može napraviti šteta koja njemu nikako ne odgovara i zbog koje može biti spreman za neki dogovor sa zaposlenima. Problem je što ovo sredstvo nije dostupno mnogima.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* Implementacija sistema upravljanja bezbednošću hrane zajedno sa drugim alatima za upravljanje (HAZOP, FMEA, Ishikava, Pareto)

Studija slučaja Listeria monocytogenes i korelacija sa mikrobiološkim kriterijumima.

Jocelyn C. Lee 1 , Aura Daraba 2, Chrysa Voidarou 3, Georgios Rozos 3, Hesham A. El Enshasy 4,5 and

Theodoros Varzakas 6,*

Foods 2021,

10, 2169. https://doi.org/10.3390/

foods10092169

Apstrakt

Neuspeh prehrambene industrije u planiranju i projektovanju i implementaciji sistema upravljanja bezbednošću hrane i njegovih temeljnih elemenata dovodi do, u većini slučajeva, ugrožene bezbednosti hrane i kasnijih izbijanja bolesti izazvanih hranom. Ovaj fenomen je primećen u celom svetu za sve prerađivače hrane, ali sa mnogo većom učestalošću u preradi hrane u objektima srednje i male veličine. Naša studija se fokusira na važnost Sistema upravljanja bezbednošću hrane (FSMS), Analize opasnosti od kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP) i Programa preduslova (PRPs) kao temelja HACCP -a u sprečavanju izbijanja zaraze hranom. Za naglasak, koristimo se primerom organizacionih propusta u kulturi bezbednosti hrane i nedostatkom menadžerskog angažmana koji je rezultirao izbijanjem multidržavne listerioze u SAD-u. Štaviše, ovo povezujemo sa mikrobiološkim kriterijumima. Implementacija sistema upravljanja bezbednošću hrane (ISO 22000: 2018) zajedno sa inkorporiranjem alata za upravljanje kao što su HAZOP, FMEA, Ishikawa i Pareto pokazali su se proaktivnim u održavanju pozitivne kulture bezbednosti hrane i sprečavanju unakrsne kontaminacije i prevara.

Pročitati ceo pregled je moguće u dokumentu (Preuzmite PDF )

Izvor: Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje (https://www.frd.org.rs/)

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor 

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* Isplata penzija za septembar 2021. za penzionere Republičkog Fonda za PIO iz kategorije zaposlenih, počinje u subotu, 9. oktobra - objavljuje sajt banke Poštanske štedionice

Reč je o klijentima Banke, svim korisnicima ovih penzija, koji novac mogu da podignu - na šalterima svih ekspozitura.

Reć je takođe, o prvom delu septembarske penzije za korisnike srpskog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, u okviru kategorije zaposlenih.

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* U Beogradu je u utorak, 5. oktobra održan IX Kongres GSPRS NEZAVISNOST. Kongresu je prisustvovao 61 delegat/delegatkinja kao i gosti iz zemlje i inostranstva

Za predsednika ovog srpskog sindikata je izabran je Srđan Slović, za zamenika predsednika Milovan Vuksanović.

Potpredsednici granskog sindikata prosvetara su izabrani Ružica Todić Brdarić i Slavko Derenj.

- Na fotografiji u slajdu: Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" obraća se delegatima IX Kongresa GSPRS -

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* Oktobar se, kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, obeležava u mnogim zemljama širom sveta, kako bi se skrenula pažnja na rasprostranjenost ove bolesti i podigla svest o značaju prevencije, ranog otkrivanja i pravovremenog započinjanja lečenja osoba obolelih od karcinoma dojke

Kada se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u više od 90 odsto slučajeva, jer su tada terapijske mogućnosti veće i lečenje efikasnije, čime se podiže kvalitet života obolelih žena.

Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti širom sveta. Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka (eng. International Agency for Research on Cancer - IARC), u svetu je, od raka dojke, tokom 2020. godine registrovano više od 2.260.000 novoobolelih i skoro 685.000 umrlih žena svih uzrasta. U Evropi je, u istoj godini, registrovano više od pola miliona novoobolelih i skoro 142.000 umrlih žena od raka dojke.

Takođe, rak dojke predstavlja vodeći maligni tumor u obolevanju i umiranju žena u Srbiji. On je jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena u Srbiji i meren godinama izgubljenog života, karcinom dojke je na trećem mestu kao uzrok smrti kod žena starosti od 45. do 64. godine, posle cerebrovaskularnih bolesti i ishemijske bolesti srca.

Danas postoje čvrsti dokazi da su najvažniji faktori rizika za nastanak karcinoma dojke odim ženskog pola, starije životno doba, genetska predispozicija, dužina reproduktivnog perioda, broj porođaja, godine pri rođenju prvog deteta, gojaznost, egzogeni estrogeni, konzumacija alkohola, proliferativne bolesti dojke, karcinom kontralateralne dojke ili endometrijuma, izloženost zračenju, fizička neaktivnost i uticaj geografskog podneblja. Neke od ovih faktora nije moguće menjati, dok je na druge moguće uticati. Visoka učestalost obolevanja od raka dojke mora se u izvesnoj meri pripisati činjenici da do danas nisu otkriveni ili do kraja razjašnjeni svi uzroci njegovog nastanka, što dodatno naglašava da je osim mera primarne prevencije - od ključnog značaja rano otkrivanje raka dojke.

Rak dojke se kod znatnog broja žena u Srbiji otkriva kasno. Studije su pokazale da je u Srbiji kod manje od trećine žena (28,4%) dijagnostikovan maligni tumor koji je manji od 2 santimetra i lokalizovan je na tkivu dojke. Nažalost, studije su pokazale da je kod skoro 50% žena njegova veličina bila preko 2 cm, sa već postojećim bližim ili udaljenim metastazama, što može predstavljati jedan od razloga velike smrtnosti žena obolelih od raka dojke u Srbiji. S obzirom da kao jedina efikasna mera za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija.

Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti znatno se povećava uspešnost lečenja. Pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je značajno unaprediti zdravstveno stanje i kvalitet života obolelih žena.

Instituti i zavodi za javno zdravlje širom zemlje u saradnji sa predstavnicima lokalnih samouprava organizuju promotivne aktivnosti kako bi uticali na to da što veći broj žena obavi preventivni pregled u cilju ranog otkrivanja karcinoma dojke.

Saradnjom sa udruženjima žena lečenih od raka dojke može se u velikoj meri skrenuti pažnja opšte javnosti na značaj ove bolesti.

Izvor:
https://iarc.who.int/featured-news/breast-cancer-awareness-month-2021/#about_breast_cancer

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* U Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki, proteklog utorka, organizovana je promocija knjige Milivoja Mlađenovića, Intertekstualna pletisanka : konstitucija dramskog lika Laze Kostića

Uz autora, na promociji, govorili su dr Isidora Popović i dr Miroslav Radonjić, a pristune je pozdravila Nataša Turkić, direktorka ove javne ustanove kulture.

"Pored izazovnosti i složenosti teme - transpozicije u dramski lik široko poznate istorijske ličnosti, o kojoj su nužno uvreženi i različiti stereotipi – knjigu pre svega odlikuje visok stepen akribije. Obrađujući ovu temu na „uzorku“ od sedam različitih dramskih dela (Santa Maria della Salute Velimira Lukića, Homo volans Nenada Prokića, Kamo noći, kamo dani Radoslava Dorića, Rapsodija Vladimira B. Popovića, libreto Lenka Pere Zupca, dramska rasprava Gozba Petra Milosavlјevića, jednočinka Od raja do beznjenice Zorana Subotičkog), Mlađenović se morao detalјno pothvatiti i analize različitih dramskih oblika, čija različitost uveliko uslovlјava i drugačiji tretman istorijske ličnosti transponovane u dramski lik. \ Modernim pristupom, teorijskom potkovanošću i jezgrovitošću, knjiga Intertekstualna pletisanka u velikoj meri prevazilazi okvire uže teme koju obrađuje. Ona će, bez sumnje, biti veoma korisna i za šira razmatranja savremenih, ali i hronološki udalјenijih epoha domaće dramske književnosti. Ukoliko se ima u vidu činjenica da je srpska drama i nastajala i razvijala se na nekim od fenomena koje u knjizi Mlađenović detalјno analizira (tretman istorijskih ličnosti sa delimičnim ili potpunim statusom mitskih junaka, prigodnost, odnos istorijske i dramske istine i sl), jasno je koliko ona svojim, u principu široko postavlјenim pristupom, može da pomogne istraživačima različitih interesovanja." \ dr Isidora Popović

- U slajd-dodatku pogledjate i set fotografija sa promocije nove knjige Milivoja Mlađenovića -

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Stručni prilozi za novu strategiju sindikata Nezavisnost (4)

Šta sindikati u Srbiji treba da čine kako bi vratili izgubljeno poverenje radnika? Kako odoleti i suprotstaviti se zakonskom derogiranju radnih prava kao posledici ofanzive (neo)liberalnog kapitalizma? Šta treba menjati u socijalnom dijalogu sa državom i poslodavcima? Da li političke partije mogu biti iskreni partneri sindikata? Može li saradnja sindikata sa civilnim društvom osnažiti borbu za odbranu i unapređenje prava zaposlenih građana?

Ovo su neka od najvažnijih pitanja na koja smo odgovore tražili od desetoro stručnjaka različitog profesionalnog usmerenja, sa sličnim ali i različitim pogledima na ulogu, poziciju i uticaj sindikata u savremenom srpskom društvu. Intervjui su rađeni za potrebe istraživanja UGS Nezavisnost „Ka novoj strategiji sindikata“, koje se realizuje uz podršku švedske organizacije Međunarodni centar Ulof Palme.

Sarita Bradaš: Političkoj sceni Srbije nedostaje autentična radnička partija

* Obaveštenost i poverenje su socijalni kapital koji pokazuje koliko je sindikat u društvu izgradio norme, mreže i vrednosti koje mu olakšavaju akcije. Ako bi sindikat ostao bez članstva, članarine i prihoda, to bi bio ozbiljan problem, ali bi mu bilo još teže ako bi ostao bez socijalnog kapitala, ocenjuje Sarita Bradaš u razgovoru za UGS Nezavisnost

Sarita Bradaš je psihološkinja i autorka više radova u oblasti rada, zapošljavanja i radnih prava: „Uticaj epidemije COVID-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“ (2020) zajedno sa Mariom Reljanovićem i Ivanom Sekulovićem, „Indikatori dostojanstvenog rada u Srbiji“ (2019) sa Mariom Reljanovićem, „Politike zapošljavanja u Srbiji“ (2018), „Statistika i dostojanstven rad“ (2017)…

Naša sagovornica, dugogodišnja istraživačica Fondacije Centar za demokratiju, kaže da su u fokusu njenog istraživačkog rada socijalna i ekonomska prava, da blisko sarađuje sa sindikalnim predstavnicama/ima, te da je o radu sindikata „obaveštena znatno više od većine građanki Srbije“.

Koliko verujete sindikatima u Srbiji?

- Ne bih govorila o verovanju nego o poverenju. Načelno imam poverenje u sindikate (naravno, ne mislim na takozvane žute sindikate koji rade u korist i za račun poslodavaca), u njihove dobre namere i opredeljenost za to da budu demokratske, nezavisane i održive organizacije koje će biti glas radnica i radnika, i zastupati ih u borbi za njihova prava i interese.

Ipak, više činjenica (veliko osipanje članstva, sistematsko smanjivanje prava zaposlenih…) ukazuju na nepoverenje u sindikate. A ono, povratno, doprinosi nemoći sindikalnih organizacija. Tako se nemoć i nepoverenje međusobno pojačavaju.

Nepoverenje, odnosno sumnja se rađa kad nema dovoljno informacija. Istraživanja pokazuju veoma nizak stepen obaveštenosti građana u Srbiji, pa i samih članova sindikata. A upravo obaveštenost i poverenje u jednu organizaciju predstavljaju kapital te organizacije. Predstavljaju socijalni kapital, odnosno koliko je sindikat svojim delovanjem u društvu izgradio norme, mreže i vrednosti koje mu olakšavaju preduzimanje akcija. Ako bi sindikat ostao bez članstva, članarine, prihoda…, bio bi to ozbiljan problem, ali bi mu bilo teže ako bi ostao bez socijalnog kapitala.

Šta bi sindikati trebalo da urade kako bi poboljšali položaj zaposlenih, nezaposlenih lica i penzionera, i tako povratili poverenje građana?

- Da bi to ostvarili sindikati treba da se promene, da kreiraju strategiju sopstvenog delovanja koja će da proizađe iz analize socijalnog i ekonomskog konteksta u kojem živimo, da identifikuju ključne probleme i formulišu ciljeve koji će predstavljati rešenje identifikovanih problema, i da odrede načine kojima će ciljeve postići.

Kako ja vidim trenutnu situaciju, neki od strateških ciljeva bi mogli da budu:

* Unapređenje funkcije sindikalnog organizovanja - zadržavanje postojećih i privlačenje novih članova. To podrazumeva: sprovođenje istraživanja zadovoljstva i potreba postojećeg članstva; izradu baze podataka o članicama/ovima (detaljni podaci o demografskoj i socijalnoj strukturi); sprovođenje istraživanja o potrebama radnica/ka koji nisu sindikalno organizovani (zaposleni i angažovani u mikro, malim i srednjim preduzeećima, prekarni radnici, mladi, zaposleni u neformalnoj ekonomiji); unapređenje kvaliteta postojećih kreiranje novih usluga članstvu; razvijanje strategije za privlačenje članstva prilagođene specifičnostima određenih ciljnih grupa.

* Jačanje organizacionih kapaciteta sindikata za ostvarenje, zaštitu i unapređenje socijalnih i ekonomskih prava radnika. Navedeno podrazumeva: analizu postojeće organizacije sindikata i u skladu sa nalazima redizajniranje organizacije, njene strukture i upravljanja; funkcionalnu analizu stručnih službi; razvijanje strategije interne i eksterne komunikacije; promovisanje i realizacija koncepta socijalne i solidarne ekonomije; umrežavanje i uspostavljanje saradnje među različitim sindikatima i sa organizacijama civilnog društva kao i akademskom zajednicom (lokalnom, nacionalnom, regionalnom, evropskom i svetskom).

* Razvijanje obrazovnih i istraživačkih kapaciteta kako bi se povećala pregovaračka moć sindikata i unapredile usluge članovima. To podrazumeva: razvoj istraživačke i obrazovne funkcije unutar sindikata; izradu programa razvoja sindikalnih rukovodilaca i poverenika; izradu programa obuka za članstvo; umrežavanje i uspostavljanje saradnje sa naučnim, istraživačkim i obrazovnim institucijama i organizacijama.

* Uspostavljanje finansijske održivosti sindikata. Navedeno podrazumeva: povećanje broja članova sindikata; analizu postojećeg načina prikupljanja članarine i raspodele prikupljenih sredstava da bi se uspostavili delotvorni mehanizmi u upravljanju finansijama; razvoj projektnog finansiranja; osnivanje socijalnih preduzeća i radničkih zadruga; stvaranje socijalno-solidarnih fondova.

Kako vidite odnos države i vlasti prema sindikatima?

- Nemam utisak da su sindikati i država ravnopravni partneri u socijalnom dijalogu, a razlog je u disproporciji moći. Za to su delom zaslužni i sami sindikati: fragmentiranost sindikalne scene, odsustvo zajedničkog i nepokolebljivog nastupa u pregovorima kao i različit stepen povezanosti sa državnim organima.

Čini mi se da je dobra ilustracija odnosa vlasti prema sindikatima (a i obrnuto) primer Fijata čiji su radnici stupili u štrajk 2017. Predsednica Vlade se tada otvoreno stavila na stranu poslodavca uslovljavajući pregovore prekidom štrajka, uz izjavu da iza štrajka „stoji politički interes i ozbiljno loša namera”. Nakon toga je Vlada pozdravila potpisivanje kolektivnog ugovora kojim se radnici odriču prava na štrajk. Ne samo da su saučesnici u kršenju Ustava i zakona već i ljudskih prava budući da je pravo na štrajk normirano u međunarodnom pravu (Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima).

A kako komentarišete odnos poslodavaca prema sindikatima?

- Slično kao i sa državom. S tim što je taj odnos neposredniji, svakodnevan. Većina naših poslodavaca, kao i stranih investitora, ne gleda blagonaklono na postojanje sindikalne organizacije u svom preduzeću. Prisutni su pritisci, pretnje, aktivisti se mobinguju. Ne čudi me to od stranih investitora, jer njih ne interesuje razvoj ove zemlje, već samo profit. Dobili su ogromne subvencije, imaju jeftinu radnu snagu, carinske i poreske olakšice, ne snose sankcije za nepoštovanje prava radnika. Ali da naši poslodavci prate njihov primer, to ne razumem. Oni ne shvataju da je samo zadovoljan radnik produktivan radnik. Naravno, postoje i poslodavci kod kojih to nije slučaj, ali imamo problem dok god postoji i jedan radnik koji ne uživa prava.

Molim Vas da ocenite socijalni dijalog u Srbiji, posebno funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta?

- Sadašnji pregovori o minimalnoj ceni rada oslikavaju stanje socijalnog dijaloga - forma bez suštine. Moć je na strani države, a ne na strani reprezentativnih sindikata i poslodavaca, predstavnici države se ne libe da to pokažu socijalnim partnerima. Ove godine se ponovila situacija iz prethodnih godina - odluku o visini minimalne cene rada donela je Vlada baš u iznosu koji je zamislio predsednik Republike.

Ono što vredi za sindikate - moć je u članstvu - vredi i za poslodavce. Unija poslodavaca Srbije kao jedino reprezentativno udruženje okuplja poslodavce kod kojih je svega četvrtina ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. I to je jedan od razloga niskog nivoa kolektivnog pregovaranja odnosno pokazatelj kolektivne nemoći.

Da li političke stranke uvažavaju sindikate? Ako mislite da uvažavaju, na koje stranke mislite?

- Fokus stranaka je uglavnom na političkim i građanskim pravima, tako da im sindikati sa fokusom na ekonomskim i socijalnim pravima nisu zanimljivi ni korisni. Izuzetak je Partija radikalne levice, kao i pokret Ne davimo Beograd koji je svojim programom veoma blizak vrednostima sindikata.

Da li bi sindikati trebalo da budu aktivni na polju politike, recimo da učestvuju u parlamentarnim izborima?

- Ako se sindikati shvate kao autentični predstavnici interesa ključne društvene klase, radnica i radnika, i ako je političko delovanje put ka uvažavanju tih interesa, a jeste, onda je to neophodno. Već pomenute strategije sindikata treba da iznedre zajedničku strategiju sindikalne borbe za prava zaposlenih, pre svega onih prava koja su izgubljena/urušena, a onda i novih u skladu sa društvenim i ekonomskim kontekstom.

Čini mi se da na političkoj sceni Srbije nedostaje autentična radnička partija.

Koji su najveći radnički problemi? Koliko sindikati mogu da doprinesu rešavanju tih problema?

- Sindikati su nesporno u teškoj situaciji. Ali koliko god bila teška ona je i prilika za obnavljanje i ujedinjavanje. Jer, fragmentirani oni ne mogu ništa značajno učiniti. Ovo vreme mi liči na 19. vek kada su počele borbe za radnička prava. Tako su i problemi slični: zarade koje nisu adekvatne za dostojanstven život, predugo radno vreme (zaposleni u Srbiji u poređenju sa ostalim evropskim državama imaju najdužu radnu nedelju) i ponovo aktuelizacija tri osmice. Narastajuća prekarnost čija posledica su nesigurnost i neizvesnost, odsustvo zaštite u slučaju kršenja prava, zabrana /eksplicitna ili implicitna) sindikalnog organizovanja.

Pitanja socijalnog konsenzusa, dostojanstvenih plata i standarda rada, pitanja reindustrijalizacije i privrednog razvoja su testovi opstanka sindikata. Napredak u rešavanju tih pitanja doprinosi poboljšavanju statusa zaposlenih u svim sferama rada i života i znači stvaranje uslova za dostojanstven rad i život.

Sindikat industrijskih radnika sveta (IWW) najjasnije opisuje značaj globalnog sindikalizma: „Svi članovi jedne delatnosti/sektora, ili svi sektori ukoliko je to potrebno, prestaju sa radom kada je u štrajku i deo sindikata, jer napad na jednog je napad na sve nas“. Generalni sindikalizam je način da se ostvari međusektorska solidarnost i da radnici, bez obzira na sve razlike, zajedno formiraju masovni pokret.

Šta mislite o tezi da „radnici jesu nezadovoljni svojim položajem ali nisu spremni da nešto učine da im bude bolje“?

- Ne bih rekla da radnici nisu spremni da se bore iako teško žive. To je svaljivanje krivice na slabije. Sve je to znatno složenije. Ako ste vi u sitaciji da platom jedva zadovoljavate svoje potrebe za hranom budući da je minimalna zarada nedovoljna za minimalnu potrošačku korpu, pri tom, nemate sigurnost na poslu, u zdravstvenoj zaštiti, imate problem sa obezbeđenjem krova nad glavom za svoju porodicu, onda vam ne preostaje ništa do borba za goli život. Nemate ni prostora ni vremena, niti smete da učestvujete u sindikalnim akcijama koje vam ugrožavaju primanja a time i život vaše dece. Ako učestvujem u akcijama biću izložen posledicama od poslodavca. Može li me sindikat zaštititi? Ako sumnjam u to teško ću se odlučiti da se priključim borbi.

Koji su najveći sindikalni problemi?

- Pre svega, mislim da je jedan od ključnih problema sindikata smanjenje broja članova. Od početka tranzicionih procesa stopa sindikalizovanosti je naglo padala a sa njom i moć sindikata. Stopa sindikalizovanosti je pala sa 40%, koliko je iznosila 2004, na 25% u 2017. pri čemu postoji značajna razlika u sindikalizovanosti zaposlenih u javnom (60%) i privatnom (20%) sektoru. Direktna posledica smanjenja članstva je drastično smanjena članarina a time i sposobnost sindikata da se razvijaju, usavršavaju organizaciju, unapređuju znanja, obučavaju kadrove, tehnički se opremaju… Ako su socijalni partneri neuporedivo jači, osposobljeniji, opremljeniji, time i moćniji onda se i reč sindikata ne „čuje daleko“. Procena je da je u 2017. svega četvrtina zaposlenih bila pokrivena kolektivnim ugovorima.

Drugi problem je nepoverenje, koje nije samo rezultat neobaveštenosti članstva i nečlanstva. Ono je, pre svega, rezultat ogromnih promena u našem društvu u poslednje dve decenije. Proces privatizacije je bio poguban za sindikate i radništvo: stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla, zatvorene su fabrike. Sa jedne strane, bez posla su ostali članovi sindikata i time to prestali da budu. Sa druge strane, raslo je nepoverenje u sindikat i njegovu moć da zaštiti radnika.

Pri tome, dolazi do velike fragmentacije sindikalne scene što dovodi do dodatnog slabljenja pregovaračke moći. Malobrojnije članstvo je raspršeno u više sindikata koji ne sarađuju a neretko se sukobljavaju čak i oko ključnih interesa zaposlenih.

Šta mislite o štrajku i dometima takve sindikalne borbe?

- Štrajk je legitiman način, ustavno i zakonsko pravo zaposlenih da zaštite svoja profesionalna i ekonomska prava i interese kada su im oni ugroženi. Zaposleni imaju pravo da to čine slobodno, i niko ih u tome ne sme sprečavati, ne sme im pretiti i preduzimati sankcije. A to nije redak slučaj.

Ali, štrajk je, po mom mišljenju, poslednja mera. On je dokaz da se pre toga socijalni partneri nisu mogli dogovoriti, on je dokaz poraza socijalnog dijaloga, dokaz nepomirljivih stavova. Razmere štrajka, koji i koliko sindikata u njemu učestvuje, govori o jedinstvu sindikata. Ako je to samo sindikat u tamo nekoj fabrici organizovao štrajk i nije podržan od cele sindikalne scene mali su izgledi da će uspeti u svojoj borbi.

Evo primera. Samostalni sindikat metalaca Srbije obaveštava javnost da radnici Fijat Plastika i dalje nastavljaju štrajk jer zahtevi radnika ni posle šest meseci nisu ispunjeni. Štrajk traje šest meseci i sem tu i tamo neke informacije o tome se ćuti. Šta smo mogli pročitati u saopštenju: „ne samo da zahtevi nisu ispunjeni nego su se i proširili zbog kršenja zakona od strane poslodavca, na šta su institucije države, uglavnom ostale neme“, „naišli smo na nerazumevanje, bahatost, nepoštovanje zakona i prava radnika, izostanak podrške, kako od strane šire javnosti, tako i od strane države, koja se pokazala nemoćna pred samovoljom krupnog investitora“. Sindikat upozorava da su „iscrpli sve zakonom propisane mogućnosti i iskoristili sve legitimne kanale komunikacije, bez rezultata“ i da im preostaje „da blokiraju pruge i puteve ili da seku delove tela, pošto su videli da je to izgleda jedini efikasan vid sindikalne borbe u Srbiji“!

Ovo je dijagnoza. Potpuna nemoć sindikata, nejedinstvo, rasparčanost, odsustvo radničke solidarnosti, medijska blokada, sprega ili nemoć države da reši probleme u korist svojih građana u sporu sa stranim poslodavcima. To je i mera poštovanja koju država i poslodavci imaju prema sindikatima. Na kraju, to je mera brige naše države za čoveka.

Kako vidite međusindikalnu saradnju u Srbiji?

- Sporadična i nedovoljna. Ponekad mi se čini da postoji veći antagonizam između pojedinih sindikata nego između sindikata i poslodavaca, a to je siguran put u urušavanje ionako lošeg ugleda sindikata. A to zaista ne razumem - kako je moguće, ako svi sindikati dele zajedničke vrednosti i ako su istinski posvećeni borbi za prava radništva, da izostaje zajedničko delovanje, međusindikalna solidarnost, stvaranje jedinstvenog fronta?

Koliko je važna saradnja sindikata sa civilnim društvom?

- Veoma, sindikati treba da iskoriste kapacitete civilnog društva pre svega istraživačke i zagovaračke. Postoje dobri primeri saradnje (kampanja „diži minimalac“) ali mi se čini da je saradnja najčešće inicirana od strane OCD. Do sada nisam videla reakciju ni jednog sindikata na alternativni model Zakona o radu koji je izradio Centar za dostojanstven rad kako bi se koristio u budućim pregovorima i radu radne grupe za izradu novog Zakona o radu. Model obezbeđuje argumenate pre svega sindikatima koji će biti predstavnici radnika u toj radnoj grupi.

Razgovarao: novinar, Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* Fondacija Tempus, putem projekta podržanog od strane ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu, objavljuje javni poziv za obuke nastavnika za izvođenje nastave na engleskom jeziku, u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu i profesorima Odseka za anglistiku Filizofskog fakulteta UNS-a

Sve informacije možete naći na sledećem linku:

http://www.uns.ac.rs/index.php/konkursi-a/stipendije/7535-obuka-eng-nastava

***

Ukoliko niste posetili gore navedenu stranu (link), izvolite sadržaj, kao i sve detalje javnog poziva: U okviru projekta koji je podržala Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu raspisan je Javni poziv za prijavljivanje nastavnika za obuku posvećenu izvođenju nastave na engleskom jeziku (English as a Medium of Instruction – EMI):

Javni poziv za prijavljivanje nastavnika na obuku za izvođenje nastave na engleskom jeziku

Fondacija Tempus, putem projekta podržanog od strane ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu, objavljuje javni poziv za obuke nastavnika za izvođenje nastave na engleskom jeziku na četiri najveća državna univerziteta u Srbiji: Univerzitetu u Beogradu, Univerzitetu u Novom Sadu, Univerzitetu u Nišu i Univerzitetu u Kragujevcu. 

Obuka će biti sprovedena od strane stručnjaka u oblasti anglistike i predstavnika gore navedenih državnih univerziteta. Pomenuti treneri su stručnjaci na poljima English as a Medium of Instruction (EMI) i English for Specific Purposes (ESP), sa iskustvom u obučavanju akademskog osoblja i inovativnim nastavnim aktivnostima.

Po završetku obuke, očekuje se da učesnici:

  • Aktiviraju svoje jezičke veštine u domenu jezika struke;
  • Ovladaju znanjem i budu u mogućnosti da primene nastavne metodologije prilagođene međunarodnom okruženju na engleskom jeziku, sa posebnim naglaskom na inovativne metode nastave (npr. upravljanje radom u grupama i radom u učionici, podsticanje interakcije studenata, strategije za pristup studentima različitih nacionalnosti i maternjih jezika itd.);
  • Ovladaju znanjem i budu u mogućnosti da primene adekvatne metode planiranja časova i ocenjivanja studenata u međunarodnom okruženju;
  • Ovladaju znanjem i budu u mogućnosti da primene inovativne IT alate u nastavi na engleskom jeziku.

Naglasili bismo da obuka nije usmerena na podizanje opštih jezičkih kompetencija, već na specijalizovanu oblast English as a Medium of Instruction, tj. korišćenje engleskog kao jezika nastave, te je vladanje engleskim jezikom na B2 nivou neophodan preduslov za učešće.

Obuka bi otpočela početkom novembra 2021. godine, a njeno trajanje i dinamika bili bi utvrđeni u dogovoru između polaznika i predavača, u zavisnosti od raspoloživosti i preferencija polaznika, a plan je da to bude u trajanju od 2 meseca. Obuka će biti organizovana dinamikom jednog do dva dvočasa nedeljno.

Učešće u obuci je besplatno, a učesnicima će biti obezbeđeni i materijali za rad. Obuka će biti sprovedena u prostorijama matičnih univerziteta nastavnika (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac).

Na kraju obuke, svim polaznicima koji polože završni test biće dodeljen sertifikat koji izdaje Fondacija Tempus.

Uslovi konkursa

  1. Kandidati moraju biti formalno povezani sa Univerzitetom, tj. članicama u sastavu Univerziteta i moraju imati bar minimalni angažman u izvođenju nastave;
  2. Kandidati moraju minimalno posedovati jezičke veštine na B2 nivou u skladu sa šestostepenom skalom Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike (Common European Framework of Reference for Languages – CEFR).

Kriterijumi selekcije kandidata

  • Nivo poznavanja jezika u trenutku prijave (primarni kriterijum);
  • Vrsta radnog odnosa, odnosno angažovanja na Univerzitetu;
  • Procenat angažmana u nastavi;
  • Kapacitet izvođenja nastavnih predmeta na engleskom jeziku (akreditacija studijskog programa na engleskom jeziku, iskustvo u radu sa stranim studentima, dostupnost predmeta na engleskom jeziku u katalogu predmeta Univerziteta, zainteresovanost stranih studenata za ovu akademsku oblast i sl.);
  • Motivacija.

Napomena: Prilikom selekcije, prednost će biti data kandidatima koji nisu učestvovali na obukama sprovedenim u okviru inicijative ”Studiraj u Srbiji” 2019. godine.

Način prijave

Prijavu za obuku je potrebno popuniti, putem ovog prijavnog formulara, najkasnije do petka, 15. oktobra 2021. godine u 12 časova.

Testiranje prijavljenih kandidata je planirano za period od 20. do 25. oktobra. 

Nakon isteka roka, a u cilju osiguranja homogenosti grupe, svi kandidati koji ispunjavaju kriterijume konkursa polagaće ulazni test jezičkih kompetencija. Očekuje se da će testiranje biti sprovedeno u saradnji sa predavačima, stručnjacima u oblasti anglistike i predstavnika gore navedenih državnih univerziteta.
Napomena: svi kandidati koji poseduju sertifikat međunarodno priznatih testova koji su izdati u proteklih 5 godina u odnosu na datum prijave na konkurs mogu priložiti ovaj sertifikat koji će biti posmatran kao zamena za testiranje. Priznaju se sledeći sertifikati: IELTS (sa minimalnim rezultatom 7.5)TOEFL (sa minimalnim rezultatom 90)kao i Cambridge ispiti FCE, CAE CP.

Fondacija Tempus zadržava pravo da, u saradnji sa rektoratom matičnog univerziteta prijavljenih kandidata, zatraži na uvid dokument koji potvrđuje formalnu povezanost i angažovanje u nastavi, kada to nije očigledno.

Za sva dodatna pitanja budite slobodni da kontaktirate Grupu za visoko obrazovanje, putem imejl adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili putem telefona (+381 11 33 42 430, opcija 4).

Obuka je namenjena nastavnicima sa četiri najveća državna univerziteta u Srbiji: Univerzitetu u Beogradu, Univerzitetu u Novom Sadu, Univerzitetu u Nišu i Univerzitetu u Kragujevcu, dok će za njeno sprovođenje biti zaduženi eksperti u oblasti anglistike, koji su ujedno i predstavnici četiri visokoškolske ustanove.

Poziv je raspisan do 15. oktobra 2021. godine, a sprovođenje pismenog testa kandidata će biti realizovano u periodu od 20. do 25. oktobra 2021. godine.

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* Proteklog vikenda mladi atletičari iz apatinske opštine i seniori AK Apatin imali su dobre nastupe na takmičenjima u Crvenki, Zrenjaninu, Kragujevcu i Beču

Mlade atletičarke iz Apatina i Prigrevice imale su odličan nastup u Crvenki na Memorijalnom kupu „Petko Zorić“ koji je organizovao Atletski klub Crvenka na čelu sa Neđom Zorićem, gde su nastupile Milica Zanze koja je slavila u trci na 60 metara i u skoku u dalj, Milica koja je još uvek član AK Apatin od nedavno trenira u Somboru. Sjajan nastup i najveći broj osvojenih medalja imala je Prigrevčanka Tamara Rakas, koja je osim dva druga mesta u trkama na 60 i 200 metara osvojila prvo mesto i u štafeti 4h200 metara (Una Čegar - Tamara Rakas - Sofija Bujić - Nikolina Polovina).

Sofija Bujić osvojila je treće mesto u trci na 60 metara, deseto mesto u skoku u dalj i bila je članica pobedničke štafete, Nikolina Polovina bila je šestoplasirana na 60 metara, sedmoplasirana u skoku u dalj i članica pobedničke štafete, Una Čegar je osvojila četvrto mesto na 200 metara i peto mesto na 60 metara i takođe članica pobedničke štafete. Hana Čegar osvojila je peto mesto na 60 metara i četvrto mesto na 200 metara; uz decu su u Crvenki bili treneri Bojan Tomašević i Mariana Čegar Lukić.

U Zrenjaninu je održan 5. Zrenjaninski polumaraton, gde je nastupilo nekoliko članova AK Apatin, najuspešnija je bila Vesna Bogišić Vicko koja je osvojila treće mesto u trci na 7 kilometara, odličan nastup u trci na sedam kilometara imala je Marija Bubalo. Štafeta AK Apatin u sastavu Miroslav Pešić, Aleksandar Stajić i Nemanja Đurić osvojila je četvrto mesto u ukupnom plasmanu. U Zrenjaninu su još nastupili Živa Vijoglavin, Igor Bakoš, Bahadur Kop Gurung.

Zatim, u Kragujevcu je održan 9. Kragujevački polumaraton, gde je sjajan nastup imao Predrag Vejin koji je osvojio prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji i u ukupnom plasmanu 11. mesto u konkurenciji 250 takmičara.

Dok, u Beču je održana ženska trka u kojoj je učestvovalo 15 hiljada žena iz 25 zemalja među kojima i članica AK Apatin, Aleksandra Burkanović u trci na 10 kilometara.

Članove Atletskog kluba Apatin narednog vikenda očekuju nastupi na trkama u Zagrebu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici.

Osim startova na trkama, Atletski klub Apatin, sprovodi radnje na pripremi i realizaciji jubilarnog 25. Apatinskog Dunavskog polumaratona, koji je zakazan za nedelju 17. oktobar, i za koji vlada veliko interesovanje kako od učesnika iz 14 zemalja tako i lokalnih rekreativaca iz Apatina koji su se ove godine prijavili za trke na 21,097 km, 10 km i u štafetnim trkama 2h5 kilometara. Prijave možete poslati do 10. oktobra, putem sajta trke: 

www.dunavskipolumaraton.com.

- U dodatku rubrike, pogledajte još niz zanimljivih slajd-fotografija sa najnovijih takmičenja apatinskih i prigrevačkih atletičara - 

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Strana 7 od 399

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…